Svečani dan

Šta vas raduje na današnji dan? Šta vas čini srećnom/im? Za šta možete da kažete da vam tera osmeh na lice, uvek, bez pogovora?

Nacionalno smo navikli da gubimo. Teška srca se radujemo, priznajemo sebi pobedu. Navikli, nekako, na neku težinu koja vazda plovi iznad naše glave. Ni ne smejemo se glasno da ne čuje komšiluk.

O narodnim izrekama da ne govorimo.

Nemoj da se smeješ, posle ćeš da plačeš.

Nemoj da pevaš, biće ti lud muž.

Nemoj da se smeješ da se o jadu ne zabaviš.

Ćuti, da ne urekne zlo.

Meni svakako najmilija: Daj budali novce, ne treba mu zvonce!

Juče je bio svečani dan za našu porodicu, slavili smo Hristovo rođenje. Tog dana mesim česnicu, kao i svake godine. Naradim se onoliko, kao i svaka domaćica u Srbiji, a deca i gosti pojedu sve kao usisivač. Mi se osmehujemo, deci objašnjavamo tradiciju, oni prevrću očima i gledaju se kako da spasonosno smisle nešto da ne peru sudove. Ja se ne dam, bole me noge, tu su i kumovi, a i nije red da ih sve bijem na Božić.

Iz svega navedenog, ove godine čekamo od Spasitelja ozbiljnu podršku za majke u Srbiji.

Može samo jedne godine da muževi sve pripreme, a mi da se žalimo da nije dovoljno slano i izgovaramo – nije ti baš uspela sarma, moglo je malo masnije, ja volim kad staviš onu drugu slaninicu?

Dođe nova snaja, nije tri puta skuvala kafu u životu, al’ me savetuje kako bolje da razvijem kore za rozen tortu, a i njena mama pravi drugačije reform.

Oče naš, blagoslovi svu našu decu i pristojnost vrati među ljude.

Sa nama i Maraja Keri – All I Want For Chistmas Is You!