Sve o gljivicama – kada tegobe ne prolaze od terapije

Spremajući predavanje na temu farmakoterapije gljivičnih oboljenja podsetio sam se knjige Kinoteka doktora Frankeštajna https://books.google.ca/books?id=G6ByAgAAQBAJ&lr= koju sam objavio pre 25 godina i u kojoj sam predstavio neke filmove koji su bolje opisali bolesti nego medicinski udžbenici: Ljubavna priča (Love story, 1970), Variola vera, 1982, Smrtonosni virus (Outbreak, 1995).

Neki režiseri su išli korak dalje i opisali nastanak nekih bolesti ili lečenje koristeći fantastiku, što se, na primer, može videti u filmovima Lorencovo ulje (1992) i Medicine Man (1992).

Verovatno me, zbog svega toga, najnovija serija The last of us podseća na sve te neverovatne filmove. U ovoj seriji se iznenada pojavljuje mutirana gljivica kordiceps koja napada i zaražava ljudska bića, a ne gusenice u kojima inače živi.

Gljivica inficira ljudski mozak i briše sećanja ljudi, modifikujući njihove instinkte tako da ne traže nikakav drugi cilj osim širenja spora na druge ljude.

Inače, gljivica kordiceps, iskorišćena za pandemiju u seriji, danas se koristi kao dijetetski suplement za sve, od poboljšanja ćelija do pomoći u borbi protiv raka, ali ni za jednu tvrdnju nema valjanih naučnih dokaza.

Incidencija gljivičnih infekcija

Izveštaji o infekcijama ljudi gljivicama koje nas okružuju u porastu su širom sveta. Mnogi od ovih izveštaja opisuju infekcije izazvane novim vrstama gljivica načinom prenosa ili mehanizmom infekcije.

Gljivične infekcije su istorijski nedovoljno prepoznate, a mogućnosti lečenja su tokom vremena unapređene. Istovremeno, napretkom u medicini, imunosupresijom kod pacijenata sa transplantiranim organima, uvođenjem imunomodulatornih agenasa za maligne i sistemske bolesti, korišćenjem centralne venske linije, došlo je do povećanja incidence gljivičnih infekcija.

S druge strane se veruje da su faktori rizika, kao što su promene načina korišćenja zemljišta, sezonske migracije, međunarodna putovanja, ekstremne vremenske prilike, prirodne katastrofe i upotreba azotnih antifungalnih agenasa u poljoprivredi, doprineli porastu gljivičnih infekcija među ljudima.

Gljivične infekcije često su nedovoljno prepoznate i nije ih lako dijagnostikovati. Problem je u razumevanju njihove epidemiologije i određivanju incidencije bolesti.

Tako su Sondermajer i autori (2013) pokazali učestalost i cenu hospitalizacija u Kaliforniji uzrokovane „groznicom doline” ili kokcidioidomikozom, gljivičnom infekcijom endemskom za jugozapad Sjedinjenih Država i delove Latinske Amerike.

Oni su objavili da je u periodu 2000–2011. u Kaliforniji bilo više od 25.000 hospitalizacija povezanih sa kokcidioidomikozom, a da su bolnički troškovi bili veći od 2 milijarde dolara. Stopa hospitalizacija se povećala tokom perioda studije sa 2,3 na 5,0 slučajeva/100.000 stanovnika.

Najčešće gljivične infekcije

Jedna od najčešćih infekcija je kandidijaza, koja obično zahvata orofaringealnu (usta i ždrelo) i vaginalnu sluzokožu. Može da se i sistemski raširi na čitav organizam, a najvažnije je prepoznati infekciju i na vreme započeti lečenje.

Lekovi poput nistatina, mikonazola i flukonazola su opštepoznati i efikasni.

Sledeća velika grupa su dermatofitoze, kojima je potreban keratin za rast i razvoj, pa se javljaju na koži, noktima i kosi. Karakterišu ih kružne ili ovalne promene okružene crvenom, ljuskavom, uzdignutom granicom ili „prstenom”.

Najčešće ih nazivaju tinea i mogu da zahvate svaki deo tela, pa se tako dele na: tinea capitis (skalp), tinea corporis (telo), tinea cruris (prepone), tinea pedis (stopala), tinea manuum (šake), tinea barbae (brada kod muškaraca), tinea faciei (lice) i tinea unguium (nokti).

Često zahvataju samo ograničeni deo kože. Tada je dovoljno primeniti neki antigljivični preparat lokalno, u vidu krema, losiona ili masti. Lokalno se mogu primenjivati lekovi iz grupe azola (ekonazol, klotrimazol, mikonazol), zatim terbinafin, ciklopiroks olamin, haloprogin i tolnaftat.

Ko dobija gljivične bolesti?

SVAKO može da dobije gljivičnu infekciju, čak i ljudi koji su inače zdravi. Međutim, ljudi sa oslabljenim imunosistemom imaju više šanse da dobiju gljivičnu infekciju.

Ko ima oslabljen imunitet?

Neki ljudi se rađaju sa oslabljenim imunosistemom. Drugi mogu imati bolest koja napada imunosistem, kao što je SIDA, ili neku malignu bolest, ili transplantaciju. Neki lekovi, kao što su kortikosteroidi ili hemioterapija malignih bolesti, takođe mogu smanjiti sposobnost da se telo izbori sa infekcijom.

Svako ko ima oslabljen imunosistem treba da bude svestan da može da ima gljivične infekcije. Razumevanje gljivičnih infekcija može da pomogne i vama i lekaru da ih rano prepoznate.

Ovo može pomoći u sprečavanju ozbiljnih komplikacija.

Prevencija gljivičnih infekcija

• Održavajte ličnu higijenu. Neka vam koža bude čista i suva.
• Operite ruke nakon kontakta sa domaćim životinjama.
• Ne hodajte bosi u svlačionici, teretani ili javnim kupatilima.
• Nemojte da delite sportsku i ostalu ličnu opremu.
• Redovno menjajte veš i čarape.
• Obratite pažnju na promene na koži i vidljivim sluzokožama.
• Pao vam je imunitet i loše se osećate? Javite se doktoru!
• Prijavite doktoru ako imate upalu pluća i ako se i pored antibiotske terapije ne osećate bolje.
• Umorni ste i iscrpljeni, kašljete? Pomislite na gljivičnu infekciju i javite se doktoru.

Ideja je da razumete opasnost koju nose gljivice koje zdravstveni sistem često ne prepoznaje, i koje mogu da dovedu do ozbiljne bolesti ako se na vreme ne leče, jer nevidljivo carstvo gljivica često predstavlja jedinu vezu između zdravlja i bolesti.