Sve je bolje nego da crvenimo od sramote

Došlo vreme za bordo, trula višnja detalj. Znamo da miriše na sneg. Barem smo tako navikli.

Od skoro čujem da je moderno da se tamnoljubičasta zove burgundi. Mora taj šmek novog da se doda s vremena na vreme, da slučajno ne nosimo istu nijansu više od sezone.

Burgundi seća na Pinot Noar, šabli i božole. Dižon na senf, a Francuska na bajku.

Francuska je uvek moderna pa ove zime želim da me vodiš tamo gde je knez Burgundije vodio svoju dragu kada su zajedno vodili Francusku iz srednjeg veka ka modernoj državi.

Da pomirišemo vazduh koji su disali srednjoevropski vladari i da me zagrliš na mestu gde je Margareta, kneginja Burgundije, pisala knjigu nakon smrti njenog voljenog.

Sve ovo mi je palo na pamet dok sam mazala jednu jareću plećku senfom. Napraviću sos od brusnice, da budem moderna.

Pustila sam Azru da ponovo čujem Usne vrele višnje, da me seti na zimu. Da se setim da ne volim melanholiju, a kukanje prezirem.

Upustila sam se u akciju zvanu pečenje kestenja u kućnoj varijanti. To obično donese iskustva ispečenih prstiju i lepog mirisa u kući. Javljam kako sam prošla!

Mir kasne jeseni se uvukao u mene. Mešam biljke za nove čajeve pa ceo dan uživam.

Neka se svi ljube 15 sekundi duže na vetru, da nam usne i obrazi budu bordo.

Neka se svi grle 15 sekundi duže pa da nam i uši pocrvene.

Sve je bolje nego da crvenimo od sramote.