Sve evropske dinastije – kuda teče plava krv

Da su monarhije arhaičan i prevaziđen oblik državnog uređenja čuje se najčešće iz republikanskih sredina. Stanovnici poslednjih 12 evropskih monarhija, bar sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, sasvim su zadovoljni onim što imaju.

Većina tih država su parlamentarne monarhije, sa uskim i protokolarnim ovlašćenjima vladarskih porodica. S druge strane, većina dinastija trudi se da se prilagodi duhu novog vremena.

Saznajte sve o evropskim kraljevima i kraljicama, pročitajte gde i kako porodice plave krvi žive i vladaju u 21. veku.

Novi status prvorođenih ćerki

Među 12 evropskih monarhija, sedam su parlamentarne kraljevine: Danska, Norveška, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija, Holandija i Belgija. Tri su kneževine: Andora, Lihtenštajn i Monako, zatim Luksemburg kao veliko vojvodstvo i Vatikan kao izborna monarhija kojom upravlja papa.

Verovanje da je svekoliko evropsko plemstvo u međusobnom srodstvu, nije bez osnova. Današnji monarsi Belgije, Danske, Luksemburga, Norveške, Španije i Ujedinjenog Kraljevstva potiču od Kralja Kristijana IX od Danske i njegove žene princeze Lujze od Hesen-Kasela.

Posle smrti britanske kraljice Elizabete II, jedina vladajuća kraljica u Evropi ostala je danska kraljica Margareta II. Ali, zato je uneta promena u zakone o nasleđivanju, tako da se prestolonaslednikom smatra prvorođeno dete, bez obzira da li je žensko ili muško. Tako, po sadašnjem stanju stvari, imamo četiri prestolonaslednice: princezu Elizabetu u Belgiji, Katarinu Amaliju u Holandiji, Lenor od Asturiasa u Španiji i Viktoriju u Švedskoj.

Britanska kraljevska porodica

Najveću popularnost u Evropi i svetu uživa vladajuća porodica Ujedinjenog Kraljevstva. Porodično ime do Drugog svetskog rata bilo je Mauntbaten, a onda su ga promenili u Vindzor. Danas krunu nosi kralj Čarls III, a uz njega je njegova supruga kraljica pratilja Kamila.

Oboma je to drugi brak, oboje imaju decu iz prethodnih brakova. Takva kombinacija na tronu bila bi nezamisliva samo koju deceniju ranije. Pre Čarlsa, sedam decenija britansku krunu nosila je kraljica Elizabeta II, koja je najzaslužnija za takav status svoje porodice. Osim njenih ličnih zasluga, ne treba zanemariti činjenicu da je monarh Ujedinjenog Kraljevstva ujedno i poglavar Anglikanske crkve, ali i šef Komonvelta, udruženja 56 nezavisnih država sa 2,4 milijarde ljudi. Za 14 od ovih država, poznatih kao kraljevstva Komonvelta, engleski kralj je i šef države, barem formalno.

Danska kraljevska porodica

Najstarija evropska dinastija vlada u Kraljevini Danskoj. Od 1972. na vlasti je kraljica Margareta II iz kuće Gluksburg, čije poreklo seže unazad do 8. veka i prvog vikinškog kralja.

I u 83. godini Margareta II neguje svoj ekscentrični izgled, nosi skupe haljine jakih boja, a modni zaštitni znak joj je kišni mantil intenzivne boje koji nosi svuda, pa i kad ide na prijem kod norveškog kraljevskog para. Na prijemima glasno priča i još glasnije se smeje. Za javnost i u javnosti – prestala je da puši, ali su cigarete i dalje njena slabost.

Smatra se jednim od najobrazovanijih monarha na svetu. Studirala je arheologiju, politiku i ekonomiju na prestižnim univerzitetima. Bavi se slikanjem i izlaže svoje radove u muzejima i galerijama. Govori više jezika, a veruje se da je pod pseudonimom na danski prevela jedan deo Gospodara prstenova.

Zbog ljubavi Danaca prema njenom ocu kralju Fridrihu IX, koji nije imao muške dece, Danci su izglasali zakon da i ženska deca mogu da nasleđuju presto.

Margaretin muž princ Henrik umro je 2018, a ona je još uvek fit i 2022. proslavila je 50 godina na vlasti. Njeni sinovi, prestolonaslednik Frederik i princ Joakim, imaju puno dece. Princ Frederik sa suprugom Meri, koja je u Danskoj veoma popularna, ima četvoro dece, dok Joakim iz prvog braka ima dva sina, a iz drugog sina i ćerku.

Oko 80 odsto stanovništva Danske podržava monarhiju. Ingerencije danske monarhije prostiru se i na Grenland i na Farska ostrva, ali ih kraljica Margareta II u duhu novog vremena ne pominje u svojoj tituli.

Danska kraljica Margrethe II, aprila, 2023. @ Alexanderstock23/Shutterstock

Belgijska kraljevska porodica

Belgijski kralj Filip, koji vlada od 2013, promenio je svoju titulu iz „kralj Belgije” u „kralj Belgijanaca”, da bi pokazao da je on samo jedan od građana svoje zemlje. Filip, rođen 1960. godine, oženjen je kraljicom Matilde, s kojom ima četvoro dece: dve ćerke – prestolonaslednicu krunsku princezu Elizabetu, vojvotkinju od Brabanta, i princezu Eleonoru, kao i dva sina – prinčeve Gabrijela i Emanuela. Iako belgijski kralj ima muške dece, presto će naslediti prvorođena ćerka. Specifičnost belgijskih zakona kojima se reguliše njihova ustavna monarhija predstavlja činjenica da prestolonaslednik ne postaje kralj automatski, posle smrti prethodnog vladara, već tek kad položi ustavnu zakletvu.

O belgijskom vladarskom paru tabloidi pišu veoma malo ili nimalo, ali je u vreme njihovih prethodnika na belgijskom prestolu, kralja Alberta II i kraljice Paole, stvar stajala sasvim drugačije. Kraljica Paola tokom 60-ih godina 20. veka nije propuštala nijednu zabavu, što su paparaci uredno beležili. Par je takođe bio poznat po svojim vanbračnim vezama koje i nisu bile tako tajne, a kralj Albert je priznao da ima vanbračnu ćerku. Bilo je to vreme rokenrola i seksualne revolucije u Evropi, a tadašnji vladarski par se ponašao u duhu vremena.

Današnja generacija je mnogo ozbiljnija i konzervativnijeg ponašanja, a čak i prestolonaslednica Elizabeta, koja ima 22 godine, ne pravi skandale, nema iskorake u ponašanju, a poznata je po svojoj opuštenoj eleganciji.

Belgijska kraljevska porodica @ Alexandros Michailidis/Shutterstock

Holandska kraljevska porodica

Institucija monarhije uspešno opstaje i u liberalnoj Holandiji. Svake godine proslavlja se Koningsdag – kraljev rođendan, kada kralj s porodicom obilazi zajednice širom zemlje. Zaštitna boja tih svečanosti uvek je narandžasta, u znak poštovanja prema dinastiji Oranž-Nasau.

Grof iz doma Nasau 1544. promenio je ime u princ od Oranža i tako postao osnivač dinastije koja i danas vlada. Granice zemlje su se menjale, a kad se Belgija otcepila od Holandije 1931. kuća Oranž je nastavila da vlada Kraljevinom Holandijom.

Danas holandsku krunu nosi kralj Vilijam Aleksander, koji je 2013. nasledio svoju slavnu majku kraljicu Beatriks. Oženjen je Maksimom, Argentinkom španske, baskijske i italijanske krvi. Imaju tri ćerke – prestolonaslednicu Amaliju, i princeze Aleksiju i Arijanu. Amalija je iz Haga, gde živi kraljevska porodica, otišla u Amsterdam da studira. Stanovala je u studentskom domu i uspešno polagala ispite, ali je krajem prošle godine iz bezbednosnih razloga morala da se vrati kući. Kralj i kraljica izrazili su nadu da je to samo privremeno i da će 19-godišnja prestolonaslednica moći da nastavi normalan studentski život.

U prethodnih nekoliko godina kralj Filip više puta je morao da se izvinjava: zbog umešanosti svojih predaka u ropstvo u Africi, ali i zbog toga što je s porodicom otputovao u Grčku u oktobru 2020, uprkos porastu broja obolelih od COVID-a. Filip je takođe morao da objavi da više neće u ceremonijalnim situacijama koristiti porodičnu zlatnu kočiju.

Norveška kraljevska porodica

Norveškom vlada 86-godišnji kralj Harald V. Na vlasti je od 1991. godine, a od 1968. u braku je sa građankom Sonjom Haraldsen. Imaju dvoje dece, prestolonaslednika princa Hokona i ćerku princezu Martu Luizu.

Štampa je bila puna napisa o Hokonovoj vezi sa kelnericom Mete-Marit, koja je tada imala vanbračnog sina, ali norveškog prestolonaslednika negodovanje javnosti nije sprečilo da se njome oženi 2001. Par je u braku dobio princezu Ingrid Aleksandru od Norveške i princa Svere Magnusa od Norveške.

Dok stari kralj i kraljica besprekorno obavljaju svoje dužnosti, pažnji medija ne promiče nijedan detalj u životu 50-godišnjeg prestolonaslednika Hokona, a stalno iskrsavaju nove informacije o prošlosti Mete-Marit, kakva je ona o tome da je koristila droge, a komentariše se i njen sadašnji vidan višak kilograma.

Međutim, vladarska porodica je prihvatila Mete-Marit. Kako je norveška dinastija veoma bliska sa švedskom i danskom, Mete-Marit je postala najbolja prijateljica sa švedskom prestolonaslednicom Viktorijom.

Norveška je, uz Dansku i Švedsku, jedna od najstarijih kraljevina, traje još od 872. Uprkos neočekivanom prestolonaslednikovom izboru supruge, samo 20 odsto stanovništva želi prelazak na republikansko uređenje.

Švedska kraljevska porodica

Švedska je monarhija neprekidno od 10. veka, a nasledna monarhija od 1544. Današnja dinastija Bernadot vlada od 1818.

Ljubavna priča sadašnjeg vladajućeg para liči na Pepeljugu. Na Olimpijadi u Minhenu 1972. hostesa Silvija Somerlat upoznala je tadašnjeg švedskog prestolonaslednika Karla Gustafa. Verovalo se da će tu vezu prekinuti njegovo stupanje na presto naredne godine, ali to se nije dogodilo. Kralj se oženio Silvijom 1976. Par ima troje dece: prestolonaslednicu Viktoriju, princa Filipa i princezu Madlenu. Iako su dobili sina, oni su ipak bili prva dinastija koja je 1980. uvela rodno neutralni sistem nasleđivanja, tj. da presto nasleđuje prvorođeno dete, bez obzira da li je dečak ili devojčica.

Svo troje dece švedskog vladajućeg para u braku su sa osobama građanskog porekla. Viktorija, 46-godišnja prestolonaslednica, udata je za Danijela Vestlinga, koji je bio njen lični trener. Njihovo venčanje 2010. bilo je prvo veliko kraljevsko venčanje od svadbe princa Čarlsa i Ledi Dajane 1981. Svadba je podigla popularnost dinastije u zemlji. Imaju ćerku Estel i sina Oskara.

Kraljevska kočija sa švedskim kraljevskim parom, kraljica Silvia i kralj Carl-Gustav @ Stefan Holm/Shutterstock

Španska kraljevska porodica

Dok su skandali severnijih kraljevskih porodica vezani za privatni život, špansku krunu je potresao finansijski skandal, zbog koga je 2014. tadašnji kralj Huan Karlos posle 39 godina vladavine, morao da abdicira i ode iz zemlje, a na prestolu ga je nasledio sin Felipe.

Pre nego što se 2004. oženio novinarkom Letisijom Ortiz, Felipe je dva puta imao ozbiljne veze, ali izabranice nisu odgovarale roditeljima zbog niskog porekla. Kad je upoznao Letisiju, Felipe je rekao roditeljima: Ili ona, ili se neće ženiti. I kralj Huan Karlos i kraljica Sofija tada su pristali da se njihov sin oženi ambicioznom novinarkom građanskog porekla i ispunjene prošlosti u kojoj je bio i brak i razvod, mada dece nije imala.

Felipe, 55-godišnji kralj, i kraljica Letisija imaju ćerke Leonor, princezu od Asturije, koja je prestolonaslednica, i infantu Sofiju od Španije. Kraljica Letisija je posebno poznata po svojoj besprekornoj figuri i istančanom modnom stilu. Kraljevska porodica važi za idealnu, ali se ipak trude da svoju privatnost ne iznose pred medije.

Španska kraljevska porodica na odmoru, kralj Felipe i kraljica Letisia sa ćerkama princezom Leonor i princezom Sofijom @ zixia/Shutterstock 

Dinastija Kneževine Monako

Osim ovih sedam parlamentarnih kraljevina, među evropskim monarhijama je i Kneževina Monako, druga najmanja država na svetu posle Vatikana.

Ova mikrodržava na Azurnoj obali, na jugu Francuske, predstavlja simbol luksuza i glamura, a taj imidž dobija tek od 1956. kada se princ Renije iz dinastije Grimaldi oženio holivudskom divom Grejs Keli. Par je punio naslovne strane na kojima je princeza blistala, a princ delovao bledo pored nje.

Udaja Grejs Keli za Renijea spasila je Monako od finansijske propasti i od gubljenja samostalnosti, jer je postojao zakon po kome Monako zadržava nezavisnost samo ako njime vlada neko iz dinastije Grimaldi. Tek 2002. Monako i Francuska sporazumele su se da se taj uslov izbriše.

Grejs Keli, koja je po udaji dobila ime princeza Gracija Patricija, poginula je u saobraćajnoj nesreći 1982. Njeno troje dece Karolina, Stefani i Albert nastavili su da pune stranice tabloida.

Posle smrti princa Renijea, koji je vladao od 1949. do 2005, Monakom vlada princ Albert II, oženjen Šarlen Vitstok, nekadašnjom plivačicom iz Južne Afrike, s kojom ima blizance, dečaka i devojčicu.

Dinastija Velikog Vojvodstva Luksemburg

U Luksemburgu šef države je veliki vojvoda Anri, princ od Nasaua, princ od Burbon-Parma. Luksemburg je poslednje veliko vojvodstvo na svetu, po veličini tek 167. zemlja na svetu i ima oko 170.000 stanovnika. Jedan je od osnivača Ujedinjenih nacija, Evropske unije i NATO. Takođe, jedna je od najbogatijih zemalja na svetu i treći bankarski centar u Evropi, posle Londona i Frankfurta.

Veliki vojvoda Anri, koji ima dva brata i dve sestre, na vlasti je od 2000. godine. Za njega se kaže da „vlada ali ne upravlja”, jer su sve političke nadležnosti na premijeru i parlamentu. Ipak, bogatstvo velikog vojvode Anrija procenjeno je 2019. godine na četiri milijarde dolara. On ne prima nikakvu platu kao veliki vojvoda, ali članovi njegove porodice primaju izvesnu sumu od države.

Njegova supruga velika vojvotkinja Marija Tereza je građanka, poreklom sa Kube. Imaju petoro dece i jednog unuka. Vojvotkinja Marija Tereza posebno je posvećena humanitarnom radu i akcijama vezanim za rešavanje problema osoba sa disleksijom, koju ima i njen sin Luis.

Prestolonaslednik i najstariji sin, 42-godišnji Gijom od Luksemburga, oženjen je princezom Stefani, ćerkom belgijskog grofa. Imaju trogodišnjeg sina Šarla, koga tabloidi obožavaju.

U Luksemburgu obožavaju i velikog vojvodu Anrija, ali su 2019. dinastiju potresli novinski napisi o tome da je velika vojvotkinja maltretirala poslugu. Vladajući par do danas poriče te optužbe.

Dinastija Kneževine Lihtenštajn

Lihtenštajn je poluustavna kneževina, jedinstvena po tome što knez i narod dele vlast. Već 300 godina porodica današnjeg kneza Hansa Adama II vlada ovom malom, ali veoma bogatom državom, smeštenom između zapadne Austrije i Švajcarske.

Knez Hans Adam (75) na vlasti je od 1989, a njegova žena Marija umrla je 2021. Njihov sin prestolonaslednik Alojz oženjen je krunskom princezom Sofijom od Bavarske. Međutim, mediji se mnogo više bave mlađim kneževim sinom princom Maksimilijanom i njegovom ženom Angelom, koja je rodom iz Paname i ima afričke krvi. Ona je izuzetno uspešna poslovna žena i deo je evropskog džet-seta.

Ova kneževska porodica čuva svoju privatnost, ali njihovih 35.000 podanika može često da ih sretne u frizerskom salonu, na trčanju, ili u nekom kafeu. Svake godine kneževska porodica i narod okupljaju se na proslavi nacionalnog praznika oko dvorca Vaduz sa obaveznim aperitivom u ružičnjaku.

Hans Adam II raspisao je referendum 2003. kojim je tražio da knez dobije veća ovlašćenja u politici zemlje. Građani Lihtenštajna su glasali za, pa je od tada Lihtenštajn poluustavna monarhija. Godinu dana posle referenduma Hans Adam je na svog sina prestolonaslednika Alojza preneo ovlašćeja da vodi dnevne poslove monarhije.

Andora i Vatikan – izborne monarhije

Najčudniji status ima Kneževnina Andora, jer njome zajednički upravljaju španski biskup od Urđelja i predsednik Francuske Republike, koji se smatra pravnim naslednikom francuskih kraljeva. Ova dvojna vladavina potiče još iz 13. veka, ali je znatno modernizovana 1993. godine. Sad je Andora parlamentarna kneževina. Nalazi se na visoravni u Pirinejima između Španije i Francuske. Ima oko 85.000 stanovnika i atraktivna je za turiste.

Pored Andore, jedina monarhija u kojoj se tron ne nasleđuje, već se monarh bira, jeste Vatikan. Zbog toga se ova najmanja država na svetu, u gradu Rimu, sa samo 1.000 stanovnika, smatra izbornom monarhijom. Od trenutka kada koncil belim dimom iz dimnjaka objavi da je novi papa izabran, više niko ne može da ga smeni.

Od 2013. u Vatikanu stoluje papa Franja, koji je zapravo poglavar celog katoličkog sveta. Svaka papina reč privlači veliku pažnju medija i vernika u celom svetu, a njegov uticaj je ogroman.

Naslovna fotografija @ Chris Allan/Shutterstock