Sve boje zime

Zima je nekad ranije bila rezervisana za neke tamnije nijanse kolorita. Podrazumevalo se da imaš crne čizme, i eventualno braon.

Teget je bila veoma zastupljena. Pa sve nijanse sive, braon i naravno crna.

Ja mislim da se prvo ušunjala ljubičasta među zimske boje, pa onda neke nijanse plave. Što bi naše bake rekle – šerpa plavo.

Ja sam godinama nosila sve crno. Moja majka je bila očajna, stalno mi je govorila da izgledam kao da sam u žalosti. Ja kao mlada, naravno, želela sam da izgledam mršavije, a i crno se slaže sve sa svim. Bilo mi lakše.

A danas vidimo belo, žuto, lila, nežne boje, jarke boje, i zimi, i leti. Sve se pomešalo.

Bele zimske jakne, čizme svih boja.

Ne znam šta je lepše, em boje, em mladi koje vidimo da šetaju ulicama u svim bojama, a sa crvenim nosićima.

Ja volim zimu, pa makar bila bljuzgava. Sedimo bliže jedni drugima. Šćućureni delimo ćebe.

Ja legnem kod tebe na rame i ljubim te u vrat. Dok se držimo za ruku, gledam te u oči i znam – ti si moj i ja sam tvoja.

Dok kuvam supu od tri vrste mesa pevušim: Ako tražiš nekoga, nekoga za plakanje onda ja sam rame za tebe.

Bog je ljubav, dušo moja, i sve što je u meni, sveto ime njegovo.

Psalam 103