Some picture

Svaki ljubavni trougao napeta je filmska priča

Kad srce ne može da se odluči, počinje drama o mreži složenih emocija, kao stvorena za ekranizaciju. U životu pak svaki savet sigurno je bezvredan

Zaglavljeno! Tako sebe opisuju sve strane u ljubavnom trouglu. Uprkos tome, nebrojeni ljubavni trouglovi neprestano se sklapaju i rasklapaju pred našim očima. Zato što su uzbudljivi, dramatični, napeti, trouglovi su deo gotovo svake dobre priče još od Trojanskog rata ili legende o kralju Arturu, a i filmska industrija, od svog nastanka, rado poseže za temom ljubavnog trougla. Publika ih obožava jer u njima, kad se zanemare ukrasi koji su plod mašte, nalazi situacije iz sopstvenog života.

U stvarnosti, većina ljubavnih trouglova u čijoj sredini je oženjeni muškarac, počinje tužnom pričom o histeričnoj supruzi koja uništava život jednom divnom čoveku. Čak i kad ni približno nije neurotična kao temperamentna Penelope Kruz u liku Marije Elene iz romantične komedije Ljubav u Barseloni (Vicky, Cristina, Barcelona), supruga postaje negativac. A bez negativca nema dobrog zapleta i uzbuđenja, ni na filmu ni u životu. Psiholozi kažu da u osnovi ovakvih trouglova leže donžuanske sklonosti nekih muškaraca i tvrde da se trouglovi raspadaju kad sve tri strane saznaju za njih.

U stvarnosti, većina ljubavnih trouglova u čijoj sredini je oženjeni muškarac, počinje tužnom pričom o histeričnoj supruzi

Ko uzme, kajaće se…

Međutim, ima složenijih ljubavnih trouglova, čijeg postojanja do samog kraja nije svestan nijedan od učesnika. Tek kad Ilsa, koju igra Ingrid Bergman, uđe u Rikov kafe u Kazablanki, ona će shvatiti da je vlasnik kafea isti onaj Amerikanac sa kojim je doživela kratku, ali duboku ljubavnu vezu, nekoliko godina ranije u Parizu, i za koga je mislila da je nestao u vihoru rata.

Dok stari Sem ponovo svira njihovu omiljenu pesmu, Rik i Ilsa osećaju da se još vole, ali sada je Ilsa udata, i to ne za neku groznu histeričnu osobu, već za divnog čoveka i vođu pokreta otpora. Ljubav, kažu psiholozi, podrazumeva da ćemo uraditi sve što je potrebno za dobrobit onoga koga volimo. Ubeđujući Ilsu da sa mužem ode na slobodnu teritoriju, Rik pokazuje retku nesebičnost. Dok Ilsa plače, on joj objašnjava da bi se pokajala kad bi ostala s njim – ako ne danas, ako ne sutra, onda vrlo uskoro.

Uz potresnu ljubavnu priču, Kazablanka nam daje i dobar model za dostojanstveno razrešavanje ljubavnih trouglova, tako da sve tri strane zadrže međusobno poštovanje i mogu da nastave dalje. Ni Rik ne ostaje sam na aerodromu na kome se oprostio od žene svog života. Izgovarajući čuvenu rečenicu: „Ovo je početak jednog divnog prijateljstva”, Rik nam zapravo ukazuje na šta treba da se oslonimo kad se ljubavni trougao raspadne.

Kazablanka nam daje dobar model za dostojanstveno razrešavanje ljubavnih trouglova

Kradem tvoju ženu

Jer, ljubavni trouglovi su nestabilne tvorevine koje se na kraju uvek raspadnu, čak i kad su nastali slobodnom voljom sve tri strane i kad se razvijaju u neobičnom socijalnom miljeu kakav je život pljačkaša vozova. Pol Njumen kao brbljivi Buč Kasidi i Robert Redford kao ćutljivi Sandens Kid zajedno su harali na Divljem zapadu. Njihov odnos nije bio samo poslovni, već i prijateljski, pa i sudbinski kad im se pridružila Sandensova devojka Eta. Deo filma koji prikazuje život ove trojke u izolaciji u Boliviji, daje sliku harmoničnog odnosa troje ljudi. Kada Sandens vidi kako Buč ljubi Etu, pita ga šta to radi, a Buč iskreno odgovara: „Kradem tvoju ženu.” Sandens na to mirno kaže: „Samo napred”, i vrati se u kuću.

Naizgled veoma moderno i za današnje vreme, a kamoli za 19. vek kad se radnja dešava.

Pa ipak, ma kako neobično izgledalo, ovakvi trouglovi nisu retki. Oni traju godinama i ukazuju na činjenicu da su emocije često suviše složene da bi se upakovale u standardni monogamni odnos. Psiholozi kažu da kad osobi odgovara takav trougao, ona verovatno želi da ponovo napravi porodični trougao u kome je rasla. Neki ukazuju na prikrivenu homoseksualnost.

Ljubavni trouglovi su nestabilne tvorevine koje se na kraju uvek raspadnu, čak i kad su nastali slobodnom voljom sve tri strane

Slična pitanja postavlja i film Žil i Džim, klasik frncuskog reditelja Trifoa. Jedan Nemac i jedan Francuz, najbolji prijatelji, u Parizu se zaljubljuju u Ketrin, koju igra Žana Moro. Trojka postaje nerazdvojna i odlučuje da što je moguće više uživa u životu i da se tako odupru ratnom ludilu koje ih okružuje. Kad se Ketrin udaje za Žila i rodi ćerku, a Džim se vraća kući, izgleda da su se stvari vratile u konvencionalne okvire.

Međutim, kasniji susreti će pokazati da Ketrin i Džim i dalje gaje osećanja jedno prema drugom i trougao se obnavlja. Tragičan rasplet prouzrokovan je time što Ketrin ne može da se odluči za jednog muškarca. Ni tih šezdesetih godina prošlog veka, ali ni danas, naša kultura nije spremna da ovakve tročlane zajednice prihvati kao normalne, mada zastupnici slobodne ljubavi brane njihovo pravo na postojanje, smatrajući da su one stabilnije nego dvočlane veze.

Žena cilja pravo u srce

U istoriji filma manje je trouglova koji se sastoje od dve žene i jednog muškarca, mada bi se reklo da ih je u životu više. Odgovor možda leži u verovanju koje potiče još od renesansnog pozorišta, da se o njima mogu praviti samo komedije. Jer, zaista, kad se dva muškarca mačuju zbog jedne žene to izgleda romantično, a kad se dve žene tuku zbog muškarca… Međutim, rat među suparnicama i bez mačeva može da bude i te kako surov i dramatičan. U filmu Opasne veze Glen Klous u ulozi markize De Mertej kaže: „Kad jedna žena napadne drugu, ona cilja pravo u srce.”

U tom filmu do izražaja dolaze mnoge mračne strane ljudske prirode. Markiza je dominantna i manipulativna žena koja ima ljubavnika, bezosećajnog vikonta De Valmona, vrlo sličnog sebi. Objašnjavajući svoje promiskuitetno ponašanje, on kaže: „Dosadno mi je i ja ne mogu ništa protiv toga.” Njihov odnos veoma mnogo podseća na moderne otvorene brakove, u kojima su se supružnici saglasili da oboje imaju veze sa strane. Međutim, i u životu se često dešava upravo ono što i u Opasnim vezama.

Emocije su često suviše složene da bi se upakovale u standardni monogamni odnos

Odnos koji je počeo kao prolazna avantura, može da preraste u nešto mnogo ozbiljnije i tada trougao mora da se raspadne. Kad je vikont upoznao ženu „anđeoske duše”, poželeo je s njom posvećen ljubavni odnos, ali kad je markizi rekao da je napušta, ona mu je objavila rat. „Žena ni u čemu ne uživa više nego u pobedi nad drugom ženom”, tvrdila je markiza. Teško je reći da li u takvim ratovima u životu pobeđuje dobro, kao što se to desilo u Opasnim vezama, ali ih svakako treba izbegavati, jer su iscrpljujući za sve tri strane. Njih ne pokreće ljubav nego taština, a „taština i sreća su nespojive”.

Ovi i bezbrojni drugi ljubavni trouglovi sa filmskog platna mogu da nam pomognu da bolje razumemo složene i prepletene emocije. Ali, kao što kažu u Opasnim vezama, u ovakvim stvarima – svaki savet je bezvredan.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *