Svadbe neće biti, ali zato matičari rade

Postoji mala razlika između venčanja i svadbe. Venčanje je čin koji formalno ozakonjuje vezu, a svadba je veselje koje se pravi zbog venčanja. Proslavlja se ljubav

Znamo da je proleće, kao i jesen, doba kada se prave svadbe. Da, dobro ste pročitali, svadbe. Postoji mala razlika između venčanja i svadbe. Venčanje je čin koji formalno ozakonjuje vezu, a svadba je veselje koje se pravi zbog venčanja. Slavi se, proslavlja se ljubav.

Mnoge mlade žene koje su se upravo venčale, možda su malo razočarane. Ono o čemu su maštale ko zna koliko dugo, neće moći, do nekog trenutka, da se ostvari. Šile se venčanice, kupovala ili šila odela, bila je potraga za „baš onim” cipelama, smišljale se frizure, šminka…

Mnoge mlade žene koje su se upravo venčale, možda su malo razočarane. Ono o čemu su maštale neće moći, do nekog trenutka, da se ostvari

Situacija nije za slavlje i okupljanja

A, istini za volju, svadbe su jedna od neprocenjivo dobrih prilika da rođaci i prijatelji obnove garderobu. Da ne mislite da to radi samo deo koji pripada mladinim zvanicama. Mladoženjin deo u tome ne zaostaje ni milimetar. Pa muzika, ova ili ona, pa plej-lista, onda meni, za svakog ponešto. Torti sijaset, od velelepne svadbene, do onih koje su pravljene sa mnogo ljubavi u kuhinjama baka, tetki, strina, ujni, kuma. I sve to… Sigurno je i pitanje dosadašnjih investicija u svadbu. Međutim, verujem da niko neće naplaćivati rezervacije jer ne otkazujete vi, nego situacija koja nije za slavlje i okupljanja.

Međutim, ima i jedna lepa stvar u svemu tome. Ako je cilj bila svadba, mnogi će biti razočarani, bar za sada. Svadba može da se organizuje i u bilo koje drugo vreme u kome nema pretnji od zaraze, a dozvoljeni su i vrlo poželjni zagrljaji, poljupci, tapšanje po ramenu (to je muški deo čestitanja). Sve što je kupljeno, može da se obuče i onda, a pomno osmišljavan stajling ostaje za tu priliku.

Istini za volju, svadbe su i prilika da rođaci i prijatelji obnove garderobu

Lepa stvar je što venčanje može da se organizuje. Matičari moraju da rade, iz mnogo razloga. Jedan od dva lepa su venčanje i rođenje. Dakle, venčanja može da bude, ako je venčanje bio cilj. Nema te sile koja će sprečiti dvoje mladih, nije obavezno da su baš mladi, da se venčaju.

Intiman čin

Sam čin venčanja jedan je izuzetno intiman čin. Da, tu su i kumovi, ali i oni su deo intime. Ako se setite svog venčanja, sigurno ćete se setiti kako u tom trenutku nije postojao niko drugi sem vas dvoje. Ni naglo utihnut žamor gostiju, ni svečani glas matičara, ni sveštenik u crkvi, pa ni hor ako ga je bilo. Vas dvoje u trenutku koji je jedinstven. Pa gde je onda problem? Venčanje može da se održi, dozvoljeno je da se za tu priliku na bezbednoj distanci okupite sa kumovima, ručak zaista nije obavezan. Nisam sigurna za deo „sada možete da poljubite mladu”. Ali, ko bi to baš mogao da zameri. Poljupci sa kumovima ostaju u rezervi za kasnije, kad ovo prođe. Može da se obuče i venčanica, a može da se sačuva i za onaj veseli deo proslave. Kako ko voli.

Došla je do mene jedna divna fotografija. Dve nežno ukrštene ruke u zaštitnim rukavicama koje krase dve burme. Lepa poruka sa venčanja. Te dve ruke, njih dvoje i dve burme. Bilo je venčanje. Neka je srećno i dugovečno!

Došla je do mene divna fotografija – dve nežno ukrštene ruke u  zaštitnim rukavicama koje krase dve burme

Čitam u novinama kako je otkazano venčanje i unuke kraljice Elizabete II. Da, da, otkazuju se i ta venčanja. Videli smo da ovaj virus ne štedi nikoga. Naravno, u stilu dvorskih intriga, uveliko raspravljaju da li će ga uopšte biti jer… intrige, kažem vam.

Ostajem sa dilemom, nisam sigurna za vas, da li je onda za par važnije da se venčaju kada su želeli i kada matičar može, ili da se pravi svadba. Ako je venčanje bilo cilj, a svadba bila deo cele ceremonije, onda neće biti tugovanja. Niti je mlada pobegla, niti se mladoženja predomislio, niti se pojavila fatalna bivša ili fatalni bivši, pa ništa od plana. Desilo se nešto što ne možemo još uvek da kontrolišemo.

Život je uvek jači

Za svakoga od nas je važno da život teče, ne stane. Zbog toga se raznežimo kada čujemo da su porodilišta bogatija za nove bebe, da su bebe dobro, da ih posle vode njihovim domovima. Zbog toga je važno i da ostvarimo deo naših snova, onaj koji je sada moguć. Kao što je moguće proslaviti rođendan uz prijatelje preko Zuma, Skajpa, Fejs Tajma, popiti piće na isti način, a ne dodirnuti se, tako je moguće i venčati se. Sve ovo smanjuje osećaj izolovanosti, uskraćenosti, oduzimanja prava na sreću. Jednostavno, život je uvek jači. Što ga ne bismo nagradili i venčanjem. Posle ćemo sve kao što je planirano. Veselo i bučno. Kako smo već naučili. U restoranu, klubu, kafiću, na otvorenom. Pa u to ime, živeli! Neka je srećno i dugovečno!

Sve što je kupljeno, može da se obuče i posle, a pomno osmišljavan stajling ostaje za tu priliku

I za kraj, podeliću sa vama jednu anegdotu.

Na crkvenom venčanju sina mojih prijatelja, sveštenik u jednom trenutku počne da govori nešto što se ne uklapa u ono što obično čujemo: „Pade kumaaaa, pade kumaaaa”, i nastavi da vrši službu. Dok smo se osvestili, shvatismo da će kuma da padne u nesvest. Priskočiše muškarci, iznesoše kumu, dozvaše je svesti, vratiše unutra, a ceremonija ide kao da se ništa nije dogodilo. Neverovatno iskustvo. Sveštenik ostade na visini, kumu vratismo, a mladenci i danas žive baš srećno.

Dakle, i u najboljem scenariju može da se desi nešto nepredviđeno. Lepo bi bilo da bar deo onoga što je predviđeno bude ostvareno. Zbog onih koji su na taj trenutak čekali i njemu se nadali.

 Ako je venčanje bilo cilj, a svadba bila deo cele ceremonije, onda neće biti tugovanja