Sutra je novi dan

Ove godine primam goste 31.12. od 12 sati. Smislila sam da služim branč. Tako će mi svi doći. I ovi što su i 30.12. izašli dokasno, i ovi što se spremaju za izlazak 31.12.

Moj tata je uvek govorio da je najvažnije da ima ćerku. Želja mu se ispunila i imao je tri ćerke. Posle su stigle i unuke, pa je na kraju svog života imao pet unuka ženskog pola i jednog unuka muškog pola.

Ženskaći su ga, naravno, obožavali, on nam je redovno kupovao vatu i uloške. Nismo nikad imali tabu teme i porasle smo gledajući tu dinamiku sedenja za stolom i očekivanja da on odobri ukus supe.

Ćutali smo kad stariji govori. Praznična tradicija se poštovala, kad ko sprema, pa se onda đuture svi sakupimo kod jedne bake ili druge. Ujak, stric, strina, sva deca…

Nikad nisam čula mamu ili baku da su se požalile na težinu kuvanja za toliku porodicu, niti se to na bilo koji način dovodilo u pitanje. Strina je pravila orahovaču, pa onda njih tri sipaju dva gutljaja, otpiju, a moja majka uvek kaže: „Baš ti je fin, sladak. Ja baš volim kad je sladak…”

Ali evo, sutra već, prelazim na leto

Dede u trorednim odelima piju špricer. Ja, obučena u škotski karo, gledam čežnjivo u spot Madone koja je obučena kao moja barbika tada. Svi nasmejani i nagurani u neveliku dnevnu sobu i sve protiče bez vaj-faja.

Ove godine primam goste 31.12. od 12 sati. Smislila sam da služim branč. Tako će mi svi doći.

I ovi što su i 30.12. izašli dokasno i ovi što se spremaju za izlazak 31.12.

Pihtije, ruska salata, domaće kiflice, pita sa mesom, kiseli kupus, slanina od mangulice sa belim lukom.

Pečem domaću gusku i beef Wellington sa krompirom. Od torti – čokoladna bez brašna, sa pečenim lešnicima.

Videla sam sina da spava umotan u dedin šal, pa danas mogu da slušam samo: Zimu, Vivaldijeva Četiri godišnja doba.

Ali evo, sutra već, prelazim na leto.

Jer sutra je novi dan.