Sumrak ženskosti – dete nije kreditna kartica za bogat život

Preko puta mene sedi mlada žena, koja je po mnogim okolnostima mogla biti moja ćerka. Objašnjava mi koje je sve akcije preduzela da ostane trudna sa bogatašem koji ne želi decu s njom.

Bušenje prezervativa, i druge radnje koje pripadaju oblasti fantastike. Do cilja se mora doći.

Gledam, slušam i pitam se šta se to desilo svima nama.

Moja baka, rođena pre Prvog svetskog rata, 1909. godine, kad je posumnjala da je moj deda otišao u provod na more a ostavio nju i mamu bez novca, upala je u kancelariju Branka Pešića, mimo sekretarice ušla u kabinet i sredila da deda bude proteran iz Splita. U to vreme, to je bilo moguće.

Ja nisam doktorirala, ti hoćeš!

Moja majka se udala pre završenog fakulteta, uprkos protivljenju obe porodice, i održala i brak, i karijeru. U jednom trenutku, kad sam odustala od doktorata, razočarana u načine napredovanja, njene reči su promenile moju odluku. Rekla je: „Doktoriraćeš zbog sebe. Svako dete mora da bude bar malo bolje od svojih roditelja. Ja nisam doktorirala, ti hoćeš. Jedino tako sve ima smisla.”

Prolaze mi sva ova sećanja dok slušam da je novi smisao života roditi dete čoveku koji ne želi decu s tobom, ali je jedino bitno da ima dovoljno para i da će obezbediti detetu, a samim tim i majci, ugodan život.

Brak iz interesa ranije nije slavljen

Čitala sam o tome redovno u štampi. Al Paćino dobio dete u 83 godini. Robert de Niro u osamdesetoj postao otac. Devojka Roberta Kavalija, 45 godina mlađa od njega, pomaže mu oko nameštanja pelena.

Naravno da je pojava stigla i do nas. Ali, kako se to desilo?

Otkad postoji svet, žene su bile u braku sa bogatim starcima, ali uglavnom su porodice bile ucenjene, ili su bile primorane da bi preživele i imale dom. U novija vremena, brak iz interesa je nastavio da postoji, ali učesnice nisu bile slavljene i obožavane od strane društva.

Princ i bejbibumerka

U generaciji bumerki postojao je san o princu, ali se podrazumevalo da bude i mlad, i lep. A sada je nastalo takmičenje ko će uspeti da rodi dete starijem i bogatijem muškarcu. Kako je došlo do toga? Ne obezbeđuju ove žene sebi hranu za preživljavanje i krov nad glavom. Više bih to nazvala obezbeđivanjem kolekcije Birkin tašni.

Ali, za razliku od ranijih vremena kada su takvi postupci uglavnom bili poznati najužem okruženju, danas su ove žene poznate. Mediji se takmiče da ih slikaju, postaju blogerke i influenserke, bave se modom, učestvuju u emisijama i propovedaju životnu filozofiju. Milioni mladih devojaka u tome vide formulu uspeha. Biti poznat, biti bogat, zameniti ljubav, posao, karijeru, normalan život – Birkin tašnom koju ćete slikati na Instagramu. Sve ovo je postalo prihvatljivo, pa čak i poželjno.

Velike dileme 21.veka, sem jedne

I nikada nisam pročitala nikakav članak koji se zapitao kako će ta deca prihvatiti takav oblik porodice, ali zato svakodnevno čitam kako objasniti usvojenoj bebi da je usvojena, da li omogućiti paru koji ne može da ima decu donatorsku ćeliju, da li ženi bez materice treba dozvoliti surogat majčinstvo. Sve velike dileme dvadeset prvog veka. Bioetička pitanja.

Ali, ne postavlja se pitanje smisla rađanja deteta kao kartice za bogat život. Stvarno mislim da je u pitanju samo to, jer neće me niko ubediti da se mlada žena zaljubi u osamdesttrogodišnjaka, slepo i beznadežno, pa makar se on zvao Al Paćino.

Sada nam još stiže veštačka inteligencija da napravi svet po svojoj meri. Kakvi će to biti izazovi, ostaje da vidimo. Mada, moram priznati da nisam veliki optimista. Ova potrošačka kultura obesmislila je dostojanstvo žene i sve pretvorila u konvertibilnu valutu.

Mi, starije generacije, 45 plus, koliko god da nam sudbine pođu po zlu, ili nam se rasprše snovi i realnost nam pokaže ružno lice, to nam ostaje jedna velika prednost.

A ta prednost su leptirići iskrenih emocija koje smo gajile prema nekome. Pa neka su se pokazale i pogrešne, barem su postojale.

I danas, kad ih prizovemo u sećanje, mislim da imaju daleko veću vrednost od Birkin torbice. Najduža i najkvalitetnija sećanja su sećanja na emocije. Koje smo torbe nosile, uglavnom prvo zaboravimo.

I naravno, ostaje nada da će se desiti nešto što će promeniti sadašnje standarde.