Strogoća

Strogoća daje licu neke bore, koje se teško ispravljaju.
Razvucite taj lepi osmeh preko lica, nek niknu bore smejalice, to životna radost ostavlja svoje tragove

Moja generacija odrastala je po nekim nepisanim pravilima kojih su se svi pridržavali. Bez pitanja. U stvari, na svako „zašto”, dobijali smo glupi odgovor „zato što ja tako kažem”, ili nešto slično. Tek, bez objašnjenja. Što bi rekla jedna moja, držali su nas dosta strogo. Kao da su svi roditelji išli u istu školu roditeljstva i prepisivali jedni od drugih.

Kad je došlo vreme izlazaka, znalo se tačno do koliko sati moramo da budemo u kući, s kim idemo, gde idemo, kako se ponašamo… Uputstva, uputstva… Tokom života saznali smo i šta su naši roditelji radili u to neko naše doba. Majka moje drugarice nju je rodila kada je imala nepunih osamnaest godina, što će reći da se udala još za vreme srednje škole. Opa, pa nismo ni mi cvećke bile, je l’?

Kad se jedna moja u trećem gimnazije udala, pa napustila školu, to je bio skandal. Pričalo se da je njenu majku bilo sramota da izađe iz kuće do prodavnice.

Bitno je da ljubav dođe

Upoznah skoro ženu koja se udala kada je imala šesnaest i po godina. Kaže, zaljubila se, bila opasno opčinjena, pa pobegla za momka. Kad je posle dva dana došla kući, dobila batine od majke, iako se već udala. Evo ih, pedeset i više godina zajedno. Samo, ne ljube se više, ali se vole. Ne bi ona mogla bez njega ni vode da pije. Tako kaže.

Brinu me kombinacije koje nikada ne postanu veze i veze iz kojih ne nastane ljubav, nego ostane samo veza

Upoznala sam ženu koja je od mene starija osam godina, a već je prababa. Ona se mlada udala i svoju decu je nagovarala da rano osnivaju porodice, dok su mladi i puni snage. Tako, kad deca porastu, oni i dalje mogu da uživaju u životu.

A jedan moj prijatelj u četrdeset i nekoj dobio dete, i na sistematskom pregledu u domu zdravlja, dok su čekali, neko reče „Eto, kad roditelji rade, pa moramo mi, babe i dede, da vodimo decu kod lekara”. Nije mu bilo prijatno.

Nemam ništa protiv ni rane, ni kasne ljubavi. Bitno je da ona u nekom trenutku dođe.

Pogledajmo sebe u ogledalu

Brinu me kombinacije koje nikada ne postanu veze i veze iz kojih ne nastane ljubav, nego ostane samo veza. Znam za mnoge slučajeve gde se dvoje, tj. porodica, održava samo zbog materijalnog stanja, da se ne bi delilo, da mu žena ne uzme pola, da se ne povlače po sudovima… Svako živi svoj život, samo im je krov isti. Svako ima neke svoje razloge i to treba poštovati, ali nisu sva zadovoljstva materijalna.

Malo imanja donosi radost, a malo nemanja tihu patnju i želju za borbom da bude bolje.

Često smo strogi prema drugima, kritikujemo, zameramo, negodujemo… Uvek je lakše videti tuđe greške. A svoje?

Zato postoji ono čuveno ogledalo, pa pre nego što pogledamo druge, pogledajmo sebe. Uvek može mnogo toga da se popravi ili bar ulepša.

Strogoća daje licu neke bore, koje se teško ispravljaju.

Razvucite taj lepi osmeh preko lica, nek niknu bore smejalice, to životna radost ostavlja svoje tragove.

Želim vam lep odmor ovih dana i nedelja!