Strava
Plaše nas odasvud, a zebnja, drhtanje, gubitak smisla, posejani su svuda. Demoni straha loptaju se našim dušama, novine se ispostavljaju kao vrata svakog ličnog čistilišta, televizija takođe
Strašna utvara straha nadvila se nad ceo svet.
Gde god da pogledamo, zasipani smo naslovima, tekstovima, razlozima za strah. Plaše nas odasvud, a zebnja, drhtanje, gubitak smisla, posejani su svuda. Demoni straha loptaju se našim dušama, novine se ispostavljaju kao vrata svakog ličnog čistilišta, televizija takođe. Zurimo bespomoćni u taj kaleidoskop nespokojstva, šibani užasom i maltretirani.
Pitam se kako odagnati strah, nespokojstvo, utvare i jezu?
Jedino što mi pada na pamet jeste usredsređenost na male radosti.
Na primer, rerna! Svakodnevno kuvanje običnih, utešnih jela. Pasulj. Sarma bez mesa, sa orasima i semenkama. Špageti sa belim lukom. Mesiti hlebove, perece, štanglice, vanilice.
Glinene posude. Miris doma.
Igranje uz muziku sa radija. Ili, učiti nove korake nekog plesa sa JuTjuba. Čitati knjige. Učiti napamet poeziju. Popiti jednu rakijicu. Obnavljati znanje stranog jezika. Skratiti rukave na sakou. Praviti od papira šnitove za haljine. Dati novi život starim cipelama – samo četkica i akrilna boja. Plesti. Crtati. Svakog dana na jednom papiriću svojeručno napisati na čemu si zahvalan životu. Tragati za lepotom. Učiti istoriju. Gledati dokumentarce o velikim slikarima. Tragati za svojom muzikom, jer – čovek je muzika koju sluša.
I, biti nežan.
Biti dobar. Reći – dobar dan i kako ste. Osmehnuti se nepoznatom prolazniku. Pomaziti tuđe kuče.
Ako naše misli i naše reči oblikuju našu stvarnost, onda nije teško promeniti sve
Rasti, smanjivanjem.
Tragati za rečima koje inspirišu, koje nas obasjavaju.
I onda sam pomislila kako su reči, možda, najbitnije za početak.
I, razmišljajući o rečima, palo mi je na pamet kako nismo ni primetili da su reči koje koristimo u svakodnevnom govoru, naši nevidljivi tamničari.
„Užasno sam srećna”, „Strašno je bilo lepo”, „Ova haljina je strava”, „On je ubitačno duhovit”, „Toliko je lepo da me je uhvatila jeza”, „Smrtonosno je zgodan”, „Zastrašujuće istinito”… Sve u svemu, život nam se sveo na stravu, stravično, jezivo, ubitačno i smrtonosno.
Ako naše misli i naše reči oblikuju našu stvarnost, onda nije teško promeniti sve.
Na primer, reći sebi i svima oko sebe – „ne boj se!” Probajte, videćete da deluje.