Devojka u prirodi, raširila ruke i udiše vazduh.

Strah od samoće i zašto samoća može da bude korisna

Ideja da živite sami, bez mnogo prijatelja, sa prezauzetim članovima porodice koji nemaju više tako puno vremena za vas… – mnogima, jednostavno, ne zvuči primamljivo. Nekima ta ideja o samoći zvuči čak i užasno!

Da li mi to samoću izjednačavamo sa usamljenošću?

Posmatrano iz druge perspektive, vreme koje odvojite da ostanete sami sa svojim mislima svakako može da bude veoma moćno iskustvo, pre svega sa namerom ostvarivanja ciljeva, jer mentalna snaga zahteva da se ponekad izdvojite od užurbanosti svakodnevnog života kako biste se fokusirali na razvoj.

Zašto izbegavamo da budemo sami?

Samoća je u mnogim religijama imala pozitivne konotacije. Isus, Muhamed, Buda – izuzetno su cenili samoću.

Međutim, u savremenom društvu samoća je dobila neke negativne asocijacije. Na primer, roditelji izoluju decu kada se ona loše ponašaju, što šalje poruku da je samoća vid kazne. A pojam „samice” koristi se da opiše kaznu koja sleduje najgorim prestupnicima.

Ekstremna samoća očigledno nije zdrava, ali i kratkotrajna samoća može da se posmatra kao neprijatna.

• Ideja da je loše biti sam, a da je dobro biti okružen ljudima, pritiska nas da popunjavamo svoj društveni kalendar, jer je stalna zauzetost odlična da se skrene pažnja sa problema.

Devojka sedi na kauču i drži kafu u rukama.

• Tu su i društveni pritisci da budete produktivni, da morate stalno nešto da stvarate, u suprotnom takve osobe mogu misliti da je samoća gubljenje vremena. Ako ništa ne rade, mogu osećati i grižu savesti.

• Postoje i oni koji se neprijatno osećaju kada su sami. Navikli su na haos, buku i neprestanu aktivnost. Plaši ih pomisao da ostanu sami sa svojim mislima, zato što znaju da će početi da razmišljaju o nečemu zbog čega će se osećati neprijatno. I zato će, u pokušaju da drže neprijatne emocije na odstojanju, stalno nečim zaokupljati um.

Često se samoća poistovećuje sa usamljenošću! A osećanja usamljenosti povezuju se sa poremećajima spavanja, visokim pritiskom, smanjenim imunitetom i povišenim hormonima stresa.

Usamljenost znači da mislite da nemate nikoga, dok samoća znači da birate da budete sami sa svojim mislima.

Može li nam samoća doneti nešto dobro?

• Odvojenost od drugih ljudi na radnom mestu povećava produktivnost.

• Vreme provedeno u samoći može vam povećati empatiju, odnosno povećati sklonost ka iskazivanju saosećanja prema drugima.

• Vreme posvećeno sebi podstiče kreativnost. Umetnici, pisci, muzičari pripisuju svoje uspehe upravo samoći.

• Samoća omogućava regeneraciju.

Ovakvi periodi nam pružaju mogućnost da napunimo baterije. Vreme provedeno nasamo u prirodi omogućava da obnovimo svoju fizičku i psihičku energiju.

Devojka sedi na panju u prirodi.

Iako je pravi izazov usporiti i izdvojiti vreme za sebe, prete nam ozbiljne posledice ako to ne uradimo.

Naučite da podnosite TIŠINU

Većina nas navikla je da tokom čitavog dana bude okružena bukom. Ponekad ljudi aktivno traže gužvu, poslove i užurbanost, samo da ne bi ostali sami sa svojim mislima. Zato je važno da u svoj dan ugradite i samo nekoliko tihih trenutaka koji će vam pomoći da napunite baterije.

Svakog dana odvojite barem deset minuta da sedite sami u tišini i razmišljate o svojim ciljevima. Obratite pažnju na svoja osećanja, na to kako se osećate fizički i emocionalno, koliko ste pod stresom. Postavite ciljeve za budućnost stvarajući sliku o željenoj budućnosti.

S obzirom da živimo u svetu u kom smo neprestano povezani s drugim ljudima, ta digitalna povezanost znači i manje prilika da budemo nasamo sa sopstvenim mislima. Iščekivanje poruka na telefonu, učestalo pregledanje na društvenim mrežama i čitanje onlajn vesti, može da vam oduzme mnogo vremena. Takva kontinuirana komunikacija prekida vam dnevne aktivnosti i može da dovede do povećanja stresa i anksioznosti.

Povremeno se odvojite od tehnologije i zamenite je periodima mira i tišine: isključite TV kada ga ne gledate; dok se vozite, isključite radio u kolima; izađite u šetnju bez telefona.

Da bi vam vreme provedeno u samoći bilo korisno, ono mora da bude posledica vašeg svesnog izbora.

• Jednom mesečno uradite i introspekciju, „prelistajte” šta se sve desilo za tih mesec dana i kako ste se ponašali.

Nemojte se ustručavati da odvojite određeni deo dana samo za sebe. To nije sebično, niti je gubljenje vremena. Zapravo, može biti jedna od najkorisnijih odluka koju ste doneli. Može vam poboljšati život na mnogobrojne načine i pomoći vam da naučite da uživate u svakom trenutku, umesto da trčite od jednog do drugog zadatka bez svesti o tome šta se u stvari događa oko vas. Ne treba uspešnost dana da procenjujete na osnovu toga koliko ste stavki sa svog spiska uspeli da obavite.

Upoznajte sebe!

Pronađite vreme koje ćete provoditi nasamo, bilo da meditirate ili prosto u tišini razmišljate o svom životu i ciljevima. Na taj način ćete najbolje upoznati sebe.

Kao što je važno da provodite vreme sa voljenom osobom kako biste je bolje upoznali, jednako je bitno i da posvetite vreme upoznavanju sopstvenog bića.

Razvijanje samosvesti može vam pomoći da razjasnite šta vas tačno sprečava da postignete svoj pun potencijal.

Naučite da podnosite tišinu!