Stoički test – pomoći će vam da se manje žalite i budete zadovoljniji

Oduvek je bilo razloga da čovek ’kuka’, da se žali, očajava. Ko misli da je to novotarija ovog doba, razuveriće ga i naučnici i istoričari, pa i svedoci prošlih dana, ako niko drugi. Priznaćete da ni parna mašina, ni telefon, niti nafta ili struja, pa ni internet i aplikacije nisu napravili nikakvu promenu u ljudskom ponašanju kada je jadikovanje tema.

Toliko je razloga za jadikovanje, pa zašto onda ne biste jadikovali, pogotovo poslednjih stotinak godina kada je poslovni stil života dodatno zakomplikovao svačiji dan. Ako jednu ambicioznu poslovnu ženu ovog milenijuma pitate za spisak obaveza i raspored zadataka, i sami ćete se uveriti da je jadikovanje i to što se žali – potpuno ljudska i opravdana reakcija.

Jadikovanje je oslobađanje od pritiska

Psiholozima je ova tema, reklo bi se, veoma zanimljiva. Pre svega jer je mnogo materijala za istraživanje. Cenjeni Artur Bruks, profesor sa Harvarda, često pominje izbacivanje besa i oslobađanje od emocionalnog pritiska kojima su uzrok velika očekivanja i brz tempo savremenog života. Kada se žalite, jadikujete ili ’kukate’, na neki način se oslobađate tenzije i čini vam se da vam je lakše. Po tvrdnjama nekih psihologa, pa i pomenutnog Bruksa, to jeste dobra ideja, ali je zapravo potpuno pogrešna.

Prvi razlog koji se uglavnom navodi je taj što su vaše žalopojke i jadikovanje često veoma neprijatni za ljude oko vas. Zatim, to ne šteti samo drugima, već i vama. Jadikovanje kao način oslobađanja od pritiska i stresa zapravo vas čini još više neraspoloženim, pišu psiholozi. A ako dugoročnije razmišljate, kada ’kuknjava’ postane hronična, vi zapravo trenirate vaš mozak da sve bolje prepoznaje sve negativno čime ste okruženi zbog čega se osećate loše bez prestanka.

Neurolozi će vam to kratko objasniti – neuroni koji se zajedno aktiviraju, povezuju se, što znači da vas neprestano jadikovanje ili gunđanje čini pesimističnim, skloniji ste da se žalite, još ste negativniji. Sve vas to uvlači u beskraju spiralu tuge.

Ovakva su stanja, razumljivo, loša i za telo. Hronično negativan stav umanjuje čak i koeficijent inteligencije jer intelektualne funkcije slabe samim tim što ih ne koristite koliko treba.

Epidemija nezadovoljstva

Pitanja koja se dalje sama nameću su:

• Gde je rešenje?
• Kako da prestanem da jadikujem i da se žalim?

Pomenuti profesor Artur Bruks posebnu pažnju posvećuje odgovorima na ovakva pitanja. Razlog je pre svega činjenica da svaki put kada se žalite da vam nije dobro, da vam je teško i da ste prebukirani ili neshvaćeni, vi trujete vaš mentalni sklop, kako on piše, i gubite vreme.

Kao istraživač i posmatrač ljudskog ponašanja, Bruks navodi veliki broj primera kada se ljudi žale. Sve su češće potrošačke pritužbe, čemu svako danas svedoči. Sve je više negativnih komentara na mrežama i jadikovki, vesti su uglavnom negativne. Ukratko, Bruks tvrdi da se danas ljudi žale više nego ikada.

„Iako ponekad morate i treba da iznesete neku pritužbu da biste razrešili problem koji vas muči ili razjasnili sukob, ova ’epidemija nezadovoljstva’ je to što nas sve čini nesrećnim čime nećemo poboljšati naše živote“, napisao je Bruks.

Ima i rešenja

Da ne bi ostalo samo na konstataciji koliko su danas svi dobri u jadikovanju i prilaganju žalbi, Bruks i njegove kolege nude rešenja koja daju rezultate. Počinju od najopštijih: „Manje sudite, više posmatrajte”, do preporuke da izbegavate negativne ljude. Bruks čak napominje da beskrajno žaljenje jedne osobe može da se posmatra i kao maskirana depresija.

Ali najvredniji savet je pozajmljen iz perioda pre nove ere i samog početka nove ere. Pravilo koje Bruks godinama ističe i preporučuje potiče od stoika, filozofa stare Grčke i Rima. Stoici su imali veoma jasnu i razvijenu filozofiju života i razumeli su život na veoma praktičan način, pa su se shodno tome i ponašali. Ako ste pomislili da podnositi stoički bilo šta u životu znači biti čvrst, nepokolebljiv i hrabar, čvrsto stisnuti zube i potisnuti emocije, to nije ono na šta su stoici mislili.

Stoici su, poput rimskog cara Marka Aurelija, poslednjeg velikog stoika, svojim osećanjima prema životnim iskušenjima upravljali – razumom. U svojim Meditacijama ili knjizi Samom sebi, Marko Aurelije nudi ovaj savet za suočavanje sa problemima i neprijatnostima:

„Ako je u tvojoj moći, ispravi ono što je loše; ako nije, koja je svrha da se žališ? Ništa ne bi trebalo da radiš bez određenog cilja.”

Ovaj mudar savet stoika možete prevesti na savremeni jezik:

Kada budete imali potrebu da se žalite, da jadikujete ili ’kukate’, preispitajte svoju pritužbu stoičkim testom:

Možete li nešto da učinite da promenite situaciju u kojoj ste se našli i zbog koje se žalite?

• Ako ne možete, žaljenje svakako neće pomoći.
• Ako možete, preduzimajte šta treba i ne gubite vreme žaleći se.

Nije lako, ali se isplati

Nije lako navići se na ovakvo preispitivanje pre nego što počnete da ’kukate’ na neku situaciju ili ljude. Trebaće vam vežba da biste ’nove neuronske puteve naučili da se pale i povezuju’ kako kaže Bruks. Ali ulaganje truda se isplati. Kontrolisanje impulsa da jadikujete verovatno će vam poboljšati okolnosti, društvo u kom se krećete, kao i raspoloženje i zdravlje, pa i posao.

Mako Aurelije je pisao:

„Radi ono što je potpuno u tvojoj moći, budi dostojanstven, izdržljiv, čiste duše, velikodušan. Zar ne vidiš koliko si stvari već mogao uraditi, a da pri tome nisi morao da se pravdaš kako za njih nemaš sposobnosti ili si nespretan?

Usred svih promena, prevrtljivosti i nestalnosti života treba sačuvati unutrašnju slobodu i održati snagu svoje sopstvene istine, jer se time najbolje može odolevati udarcima spoljašnjih moći i pritisku nedaća. Budi kao stena o koju se talasi neprestano lome…”