Stejkejšn, ili ono što nam je blizu, ono je što nam treba

Pobornici ovog pokreta nisu ljudi s malim očekivanjima, već osobe odgovorne prema svetu u kome žive i prema svojim stvarnim potrebama. Ideja je da provodimo odmor ili praznične dane u blizini svoje kuće

Stejkejšn nije nova igrica, ali jeste novi način da zadovoljimo svoje potrebe za promenom, za novim iskustvima i opuštanjem, koje u odlazećoj godini baš i nismo imali mnogo prilike da zadovoljimo. Iako se stejkejšn pokazao kao spasonosna opcija u pandemijskoj godini, on zapravo nije ovogodišnji izum, a reč se već uveliko nalazi u engleskim rečnicima.

Nastala je u Americi 2008, u vreme ekonomske krize zbog koje su ljudi masovno morali da skrešu svoje budžete za letovanja i turistička putovanja.

Zato su slobodno vreme organizovali tako da ostanu u krugu svog stalnog boravišta (stay), a da ipak negde odu (vacation). Stejkejšn (staycation), i posle te krizne godine ostao je popularan među ljudima sa razvijenom ekološkom svešću.

Stejkejšn nije rešenje samo za kvalitetan odmor u vreme pandemije, već i razuman odgovor na šire i dugoročnije izazove koje čovek postavlja pred prirodu

Kako da ne doprinosimo sveopštem haosu

Ako provodimo odmor ili praznične dane u blizini svoje kuće, mi ne samo što štedimo novac, već i smanjujemo zagađenje atmosfere, i ne doprinosimo sveopštem haosu u turističkim mestima, kažu zagovornici stejkejšn ponašanja.

Na osnovu toga, stejkejšn je postao ozbiljan pokret u SAD, gde je zbog pandemije dobio mnogo novih pristalica.

Oni ukazuju na veliki uticaj koji su bezbrojni turistički avioni i autobusi imali na opasno visok nivo zagađenja vazduha, ali i na otpad koji turisti neizbežno proizvode na mestima kao što su Barselona ili Sejšeli.

Navala turista je neke svetske bisere, Veneciju na primer, dovela na prag kolapsa. Zato stejkejšn nije rešenje samo za istanjene džepove ili za kvalitetan odmor i u vreme pandemije, već i razuman odgovor na šire i dugoročnije izazove koje čovek postavlja pred prirodu.

Najveći problem savremenog čoveka je stres, a putovanja kakva smo do sada praktikovali samo su ga dodatno generisala

Živimo u sadašnjem trenutku

Ako aktivnosti za praznike ili za godišnji odmor organizujemo u blizini kuće, u proseku štedimo 15 odsto godišnjeg kućnog budžeta, koliko se inače trošilo na putovanja. A ako se umesto avionom, automobilom, kruzerom prevozimo gradskim ili javnim transportom, biciklom ili pešice, smanjujemo svoj ugljenički otisak toliko da će nam atmosfera biti zahvalna.

Pobornici stejkejšn pokreta nisu ljudi s malim očekivanjima, niti oni koji se zadovoljavaju utešnom nagradom, već ljudi koji su odgovorni prema svetu u kome žive, prema svom životu i svojim stvarnim potrebama.

Aktuelno ponovno otvaranje luksuznog hotela sa pet zvezdica Bulgari u Londonu, koji se nalazi u blizini Hajd parka, prema najavi na njihovom sajtu obogaćeno je novom lepezom stejkejšn ponude – kolekcijom pažljivo osmišljenih iskustava koja pozivaju goste da uživaju u svim zadovoljstvima praznika u blizini doma.

Ako aktivnosti za praznike ili za godišnji odmor organizujemo u blizini kuće, štedimo u proseku 15 odsto godišnjeg kućnog budžeta

Naravno, ovo je najluksuznija moguća verzija, ali više od decenije stejkejšn iskustava potvrdilo je da je ono što nam je tako blizu, zapravo, ono što nam stvarno treba. Stejkejšn ideja je takozvani spori turizam, koji nas, kako kažu, poziva da „živimo u sadašnjem trenutku”.

Otkrivanje okolnih pejzaža i parkova, šetnje šumom, obilazak gradskih muzeja, u koje nas je poslednji put vodila učiteljica, dan ili roštiljanje u prirodi s dragim ljudima iznenadiće nas količinom sadržaja koje ranije nismo primećivali i nismo vrednovali.

Oči će vam biti zahvalne

Najveći problem savremenog čoveka je stres, a putovanja kakva smo do sada praktikovali samo su ga dodatno generisala. Već i planiranje putovanja na daleke destinacije ili letovanje visokog profila – predstavljaju stres.

U ovom trenutku, to su pre svega pandemijske mere, ali i inače zatvaranje finansijske konstrukcije, bukiranje, vađenje pasoša, pakovanje, poštovanje stroge satnice koju nameću turistički vodiči, eventualne mere karantina, noge otekle od dugog putovanja, bučni neznanci na plaži, samo su mali deo neprijatnosti i zamora koje nikome ne priznajemo kad se vratimo, ali koji život ne olakšavaju nego ga dodatno komplikuju.

A svega toga smo pošteđeni ako se opredelimo za stejkejšn. Jedina mana ovog oblika odmora je to što nećemo imati fotografije sa atraktivnih (i obično izvikanih) destinacija koje ćemo postavljati na društvene mreže.

Ali ćemo svakako imati više vremena da se na miru fotografišemo dok preskačemo potok, beremo paradajz kod proizvođača iz susednog sela ili na mirnoj površini jezera odmaramo oči izmorene neprekidnim gledanjem u ekrane.