Stalno neke mogućnosti za pravdanje

Jednostavno, ne znam šta da kažem za ovu vrućinu.

I dok sedimo u četiri zida, sve izmišljajući načine da se ohladimo, ja primenjujem sistem nepomeranja. Da slučajno ne proizvedem energiju bilo koje vrste, a samim tim ni ne podignem temperaturu ni sebi, ni oko sebe.

Kad primenite ovaj sistem, imate nuspojavu, radi vam samo mozak.

Razmišljam, koje su to situacije kad gubimo drugarice?

Zašto pucaju ženska prijateljstva?

Svi imamo one priče – od detinjstva, od osnovne škole, sa fakulteta, iz ulaza, komšiluka.

Isto tako i rastanke – zbog momka, zbog udaje, preseljenja, ljubomore, posla, osuđivanja, posuđivanja.

Deca su mala, nemamo vremena, dečko je ljubomoran, druga drugarica je ljubomorna.

Pa onda imamo situaciju da nam je muška osoba najbolja drugarica. To tek donosi razne izazove – dečko je ljubomoran, muž šizi, majka i baka se značajno pogledavaju, društvo ne odobrava, njegova devojka pravi scene.

Pa dilema da li se družiti s ljudima s posla? Da li mešati privatno i poslovno? Ako radiš 10 sati dnevno, poslovno postaje tvoje privatno!

Elem, stalno neke mogućnosti za pravdanje.

Možda zbog vrućine, možda zbog godina, nemam nameru da se pravdam.

Volim koga hoću. I privatno, i poslovno.

Za razliku od US hitova na zadatu temu, ja biram da verujem ljudima. Uvek i zauvek.

Uz Terezu Kesoviju: Prijatelji stari gdje ste, i uz video-snimak gde sačekuje svoju drugaricu Lepu Lukić u Zagrebu. Imale su razloga za ljutnju, ali čemu sve to?

Život je trenutak, a radost je naše spasenje.

Ne gubimo ni trenutak svog vremena na lošu emociju. O Bože, budi milosrdan svima onima čije su dužnosti teške i