Šta treba da znamo o dijetetskim vlaknima

Dijetetska vlakna su povezana sa zdravljem digestivnog trakta, nižom telesnom težinom i manjim obolevanjem od hroničnih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes melitus tipa 2

Iako se najčešće dešava da se sa studentima borimo da dođemo do onoga što znaju, sve češće se dešava da nas neki iznenade. To se desilo sa Milicom Ristić, čiju biografiju nisam pogledao, a da jesam, znao bih da je bila odličan student na osnovnim studijama.

Njen izbor teme za master rad bio je odličan, a tako ga je i uradila, i ne samo uradila nego i lepo napisala.

Milica je izabrala dijetetska vlakna za temu, što mi se od početka činilo da je važno, pošto su ona kod nas tako zapostavljena, a ne bi trebalo da budu, jer su povezana sa zdravljem digestivnog trakta, nižom telesnom težinom i manjim obolevanjem od hroničnih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes melitus tipa 2.

Razlog zašto su vlakna zapostavljena verovatno leži u činjenici da predstavljaju raznoliku grupu organskih jedinjenja biljnog i životinjskog porekla, koja ne unosimo dovoljno ishranom, jer biramo brzu hranu, polupripremljene proizvode, a definitivno ne jedemo dovoljno voća i povrća. Za dijetetska vlakna je karakteristično da se ne rastvaraju u digestivnom traktu čoveka, već za sebe vezuju vodu, povećavaju viskozitet crevnog sadržaja, izmenjuju neke jone i vezuju žučne soli, i ništa ih ne može zameniti u pravilnoj ishrani.

Morali bismo da obratimo pažnju na unos dijetetskih vlakana, jer se prema raznim asocijacijama i ustanovama koje se bave ishranom preporučuje unos od oko 14 grama na 1000 unetih kalorija

Iako mnogi ovo ne znaju i nisu ni zainteresovani, morali bi da obrate pažnju na unos, jer se prema raznim asocijacijama i ustanovama koje se bave ishranom preporučuje unos od oko 14 grama vlakana na 1000 unetih kalorija.

Na taj način preventivno delujemo u organizmu na razvoj dijabetesa tipa 2, gojaznosti, nekih kancera i kardiovaskularnih oboljenja.

Dalje upuštanje u analizu dijetetskih vlakana zahtevalo bi poznavanje različitih vrsta i delovanja vlakana, ali suštinski to nije važno za ovu skraćenu priču.

Pošto se kod nas malo vodi o računa o njima, uvek je dobro podsetiti se koji je preporučeni dnevnu unos.

Preporučeni dnevni unos dijetetskih vlakana na osnovu pola i godina

Godine	Unos vlakana (u gramima na dan)
	Muško	Žensko
1–3	19	19
4–8	25	25
9–13	31	26
14–18	38	26
19–50	38	25
> 50	30	21

I, konačno, ono što je važno, što najčešće predstavlja prvo pitanje – šta treba da pojedemo da bismo uneli preporučenu količinu? Tu nam je autorka rada Milica Ristić pomogla predlogom jelovnika za jedan dan , napravivši ga za osobu ženskog pola od 40 godina, telesne mase od 60 kg, visoke 175 cm, sa ukupnom dnevnom potrošnjom od 2000 kilokalorija.

Primer dnevnog jelovnika

Vrsta obroka	Sastav obroka	Energetska vrednost (kcal=	Ugljeni hidrati (g)	Proteini (g)	Masti(g)	Vlakna(g)
Doručak	hleb 70 g* + omlet od 2 jaja i 200 g tikvica* i paradajz salata*	450	37	28	19	10
Užina	200 g borovnica* + 30 g badema*	300	37	9	15	8
Ručak	200 g grilovane ćuretine + kinoa mešavina* 200 g + zelena salata* 300 g	500	42	50	13	10
Večera	200 g grilovane pastrmke + pečeni batat* 150 g + grilovano povrće* 200 g + salata 200 g	650	53	54	23	8

*Sadrži dijetna vlakna

Upravo predlogom jelovnika me je podsetila na naše pisanje sportskog kuvara: , gde smo, da bi nas ljudi razumeli, morali da napišemo recepte i pokažemo im sastav makronutrijenata i kalorija.

Verovatno se tako najlakše razume šta znači uneti više ili manje određenih nutrijenata, sa ciljem da budemo zdravi i uspemo da prihvatimo zdrave životne stilove.