Šta sve znači tišina, a šta ćutanje
Sem kada ćutimo ćutanja radi, obično o nečemu ili zbog nečega ćutimo. Nekada je ćutanje bučnije od najveće galame, ako umemo da ga oslušnemo i uvažimo
Da pogađam koliko nas se seća maestralne kompozicije Ninija Rosa (Nini Rosso) Tišina (Il silenzio)? Očaravajući zvuk trube, divan tekst kojim se izražava ljubav prema osobi koja je daleko i kojoj se želi laku noć, moraju da dotaknu i najtvrđa srca. Sad, to što je ova pesma i vojnička „uspavanka” i u Italiji se svirala kada se spušta zastava pred spavanje umornih i kuće željnih vojnika, za ovu priliku manje je važno.
Tišina je opojna kada znamo u njoj da uživamo
Važno je pozivanje na tišinu koja obećava mekoću spavanja i snevanja i koja uvodi u noć koja bi trebalo da je bezbrižna. Zar i mi ne kažemo bar ću moći mirno da spavam, u situacijama koje su za nas teške, mučne ili uznemiravajuće.
O čemu ćutite
Tišina je opojna kada znamo u njoj da uživamo. Nudi mogućnost šetnje po mislima, lutanje po glavi i sećanjima ili nudi apsolutno ništa. Možda vam ovo zvuči paradoksalno? Kako nešto što se nudi može da bude ništa? Može, i u tome je lepota. U prepuštanju onome čega imamo sve manje i čega želimo sve više.
Nekada je ćutanje vid kažnjavanja dece, pa i odraslih, silence treatment. Ako pribegavate ovom načinu kažnjavanja, molim vas da to ne radite
Sećam se reči jednog našeg divnog profesora. Kada bismo, prikazujući svoj rad, rekli da klijent dugo ćuti, savetovao je da ga pitamo o čemu ćuti. Koliko je profesionalne i lične mudrosti u ovom pitanju! Sem kada ćutimo ćutanja radi, obično o nečemu ili zbog nečega ćutimo. Nekada je ćutanje bučnije od najveće galame, ako umemo da ga oslušnemo i uvažimo. Ćutanje je zlato, kaže jedna od naših umnih poslovica. Da, ako ćutanje predstavlja barijeru za konflikt, uvrede ili napad. Pametno je nekada prećutati, kažu oni koji se klone otvorenog verbalnog sukoba. S ovim možda i možemo da se složimo, ali se postavlja pitanje do kojih granica ide prećutkivanje. Da li se ovim maskira sukob koji će eskalirati prvom prilikom, manevriše svojim i tuđim osećanjima, skuplja snaga za kontranapad ili je na delu mudrost? Ko bi to još znao. Valjda zavisi od slučaja do slučaja.
Ćutanje zbog nemanja zajedničkih misli i sadržaja je opako ćutanje, zastrašujuća tišina, nespokoj i strah
Nedopustivo kažnjavanje ćutanjem
Postoji i poslovica Usta imaš, jezik nemaš, ali se ona odnosi pre svega na usko porodične odnose: roditelji i deca, ili večito popularna tema koja se odnosi na potencijalno davanje saveta jedne svekrve, jednoj snaji.
Nekada je ćutanje vid kažnjavanja dece, pa i odraslih, silence treatment. Ako pribegavate ovom načinu kažnjavanja, molim vas da to ne radite. Naročito ne sa decom. To je za dete onda užasavajući doživljaj potpune odsutnosti i nedostupnosti nekoga ko bi trebalo da bude prisutan, podržavajući i bezuslovni oslonac. Hajde ovako: kako biste se vi osećali kada biste razgovarali sa leđima vaše majke? Ili još mučnije: kada biste govorili pred nekim čije lice odražava potpunu nezainteresovanost i ravnodušnost, potpunu gluvoću? Ne baš prijatno, zar ne?
Postoji i poslovica „Usta imaš, jezik nemaš”, ali se ona odnosi pre svega na usko porodične odnose
Ovaj tretman ćutanjem se sreće i u poslovnim odnosima, kada dovodi do prekida odnosa. Sreće se i u partnerskim odnosima, sa sličnim ishodom. Ne možemo da se pretvaramo da nismo ovde. Suviše boli.
Tišina koja spaja i razdvaja
Koliko je ćutanje različito ilustrujem rečenicom koja me je potresla: Mi nemamo tišinu; mi ne razgovaramo. Ima lepote u zajedničkom ćutanju koje nema svrhu kažnjavanja ili demonstracije moći. Koliko je samo udobno i ušuškano kada svako drži svoju knjigu, ili se čuje kuckanje po tastaturi, gleda se film bez tona, ali smo zajedno. Delimo isti prostor, isti pogled kroz prozor, delimo tišinu u kojoj se naše misli susreću, prepliću, vode ljubav u glavi i nadahnjuju. Ćutanje i tišina koju ono stvara mogu da budu znak velike privrženosti i intime, kada su reči za neke stvari suvišne.
Ima lepote u zajedničkom ćutanju koje nema svrhu kažnjavanja ili demonstracije moći
Ćutanje zbog nemanja zajedničkih misli i sadržaja je opako ćutanje, zastrašujuća tišina, nespokoj i strah. Šta se krije iza ćutanja, u kom mraku smo sa tišinom koja nas obavija? Dovoljno je da neko izađe iz prostorije, pa da se to doživi kao krah, napuštanje. S duge strane, ta tišina koja se useli između dvoje bude i znak da nešto mora da se menja. Tišina ovde razdvaja, ne nosi poruku za laku noć i nije izraz ljubavi. Ona može da bude znak i onoga ništa s početka teksta. Stoga, ponekad kažemo ljudima da preformulišu rečenicu Ništa ne osećam u Osećam ništa. Zlokobna tišina tišine.