Šta od Seula možemo da naučimo i unapredimo život Beograda

Seul mnogi smatraju zanimljivim i živahnim gradom. Glavni je grad Južne Koreje, velika svetska metropola sa bogatom istorijom, raznolikom kulturom i brojnim atrakcijama.

Grad neprimetno spaja tradicionalne i moderne elemente, počev od kraljevskih palata kao što su Gjeongbokgung (Gyeongbokgung) i Čangdeokgung (Changdeokgung), do modernih četvrti kao što je Gangnam, svetski prepoznat kroz pop muziku. I pored toga što predstavlja središte trgovine i finansija, s visokim neboderima, neverovatnim tržnim centrima sa futurističkim dizajnom, Seul takođe nudi živu scenu na brojnim pijacama i štandovima sa hranom, na kojima možete probati širok izbor korejskih jela.

Grad je poznat po svojim trgovačkim četvrtima, kao što su Mieongdong (Myeongdong) i Dongdaemun (u kome butici rade od 22 do 7 ujutro), prepunim modernih modnih prodavnica, robnih kuća, ali i jedinstvenih radnji.

Seul je takođe dobro povezan kada je u pitanju prevoz, sa opsežnim sistemom metroa koji olakšava navigaciju gradom i istraživanje njegovih različitih četvrti. Sve u svemu, Seul nudi zadivljujući spoj tradicije i modernosti, što ga čini fascinantnom i uzbudljivom destinacijom za putnike.

Ipak, izdvojio bih pet stvari koje bismo mogli da primenimo i unapredimo život u Beogradu.

Delovi grada kao ekološke oaze

Meni svako najinteresantniji jeste projekat potoka usred grada, Čeongječeona (Cheonggyecheon). Ima dugu istoriju koja datira još od dinastije Joseon, kada je služio kao vitalni plovni put u gradu.

Potok je tokom industrijalizacije u 20. veku bio pokriven uzdignutim autoputem i, naravno, kako to biva, zagađen različitim otpadom. Početkom 2000-ih, vlada Seula odlučila je da Čeongječeonu vrati davnašnji izgled i da tako oživi prirodnu sredinu, unapredi upravljanje vodama grada i stvori javni prostor za stanovnike i posetioce.

Prvi korak bilo je uklanjanje uzvišenog autoputa koji je pokrivao potok, a zatim njegova sveobuhvatna obnova. Korito potoka je iskopano i vraćeno u prvobitni oblik, otkrivajući prirodni vodeni put koji je nekada tekao kroz grad.

Ovo je uključivalo obimne inženjerske radove, uključujući postavljanje vodootpornog sloja, restauraciju obala potoka i stvaranje vodopada i bazena, da bi bio što atraktivniji. Projekat se fokusirao na održivost životne sredine. Voda koja se koristi u Čeongječeonu dolazi iz obližnjeg postrojenja za prečišćavanje vode, osiguravajući na taj način da ostane čista i bez zagađenja.

Ona se recirkuliše kroz tok da bi se održao njen protok. Obale potoka su redizajnirane da prihvate pešake, uz stvaranje šetališta dugog 10 km, mostova i uređenih parkova duž obala potoka. Projekat je uključio različite elemente korejskog dizajna i kulture, uključujući tradicionalne kamene mostove, fenjere i umetnička dela.

Međutim, ono najvažnije jeste postojane životinjskog sveta, od riba koje slobodno plivaju do čaplji koje potok doživljavaju kao stanište i hrane se tom istom ribom, kao da su u divljini. Čeongječeon je zvanično otvoren za javnost 2005. godine i od tada je postao popularna destinacija i za lokalno stanovništvo, i za turiste kojima nudi mirnu oazu u srcu grada, zahvaljujući transformisanju zastarelog i zapuštenog prostora u živahnu i ekološki prihvatljivu javnu površinu, pokazujući posvećenost Seula urbanoj revitalizaciji i održivosti. Zamislimo da slično uradimo s velikim brojem potoka u Beogradu i obalama reka. Dovoljno da počenemo sa Velikim ratnim ostrvom.

Memorijalni muzej

Dan sećanja, takođe poznat kao „Hjunčungil” (Hyeonchungil), nacionalni je praznik u Južnoj Koreji koji obeležava sećanje na ljude koji su žrtvovali svoje živote za nezavisnost nacije. Obeležava se svake godine 6. juna. Sticajem okolnosti našao sam se u središtu dešavanja u Memorijalnom ratnom muzeju, gde su popisane stotine hiljada imena vojnika i civila koji su se borili i poginuli tokom Korejskog rata (1950–1953).

Verujem da bi slično trebalo da imamo u Beogradu, jer sam siguran da ljudi koji se ne sećaju onih koji su poginuli da bi mi živeli u slobodi, nemaju budućnost.

Ratni muzej Koreje može da se uporedi po formatu sa Vojnim muzejom na Kalemegdanu, pogotovo što ima izložbeni prostor na otvorenom, s velikim brojem vojnog oruđa i opreme, i dobro urađenom izložbom u zatvorenom. Međutim, nama nedostaje memorijalna dvorana koja ukazuje počast svim poginulim vojnicima, ali i strancima koji su se borili za slobodu. Inače, slični memorijalni muzeji postoje u Jerevanu, Berlinu, Jerusalimu, Vašingtonu i neki se nazivaju muzejima genocida.

Možda upravo projekat muzeja na Starom sajmištu može da nadomesti ono što Beogradu nedostaje, ali i što duguje žrtvama genocida tokom ratova, a posebno tokom Drugog svetskog rata.

Prisustvo ovakvih muzeja označava važnost sećanja i učenja iz ovih tragičnih događaja.

Razvoj domaćih haj-tek kompanija

Iako je nakon proglašenja nezavisnosti Koreja bila potpuno uništena, vrlo brzo se razvijala i postala lider u elektronskoj industriji (Samsung i LG), auto-industriji (Hjundaji i Kia), telekomunikacijama i energetici, i već pomenutoj kozmetičkoj industriji. Sve ove kompanije dale su značajan doprinos razvoju Seula i globalnom poslovnom okruženju.

Ovo nije samo posao glavnog grada, ali bez stvaranja uslova za razvoj u glavnom gradu neće biti ni velikih kompanija bez kojih nijedna metropola ne može da se razvija. Čini se da je Seul kroz razvoj svih tih haj-tek kompanija u potpunosti promenio svoj izgled.

.Nadam se da se nama to dešava u Novom Beogradu, i da je to samo početak.

Drugačija prezentacija nacionalne kuhinje

Korejska kuhinja poznata je po svojim smelim ukusima, raznovrsnim sastojcima i jedinstvenim jelima. Svakako najpoznatije korejsko jelo je kimči (Kimchi), koji predstavlja osnovnu namirnicu i sastoji se od fermentisanog povrća, prvenstveno kupusa, začinjenog ljutom paprikom, belim lukom, đumbirom i drugim začinima. Služi se kao prilog uz gotovo svako jelo.

Korejski roštilj ili samgieopsal odnosi se na meso, ali i morske plodove koje gosti sami spremaju za stolom.

Najpopularniji su svinjska slanina, vrat, rebra itd., koje obično peče svaki gost na roštilju na ćumuru za svojim stolom i konzumira uz razne priloge, zelene salate i sosove za umakanje. Pored toga, postoje i slane palačinke (Haemul Pajeon), knedle (Mandu), rebra (Galbi), razni gulaši (Sundaeguk) i supe. Verujem da od Korejaca treba preuzeti predstavljanje domaće kuhinje i afirmisanje drugih jela, osim roštilja.

Činjenica da i srpska i korejska kuhinja, koja nudi širok spektar ukusa i odražava bogato kulinarsko nasleđe, najbolje može da predstavi i Beograd, i Seul.

Lepota žena kao brend grada

Korejske žene poznate su po svojoj posvećenosti nezi kože i pažljivom pristupu brizi o svom telu. Kaže se da u proseku mesečno troše na kozmetiku oko sedamsto dolara. U korejskoj kulturi postoji dugogodišnji naglasak na lepotu i izgled. Čista i blistava koža smatra se simbolom mladosti, zdravlja i lepote. Korejski brendovi za negu kože i njihovi inovativni proizvodi stekli su popularnost, a Korejke su predstavljene kao egzotične lepotice. Iako mi nemamo taj odnos prema kozmetici i nezi tela, naše žene su izuzetno lepe i verovatno ima malo nacija s kojima mogu da se porede, pa se čini da o tome treba više pričati, jer nije u pitanju samo nega i kozmetika, već pojava i nastup. Pored toga, ne treba zanemariti i neke naše tradicionalne kozmetičke proizvode koji bi mogli da budu međunarodno prepoznati.

Za kraj, malo pojašnjenja u vezi sa korejskim narodom. Koreja se razlikuje od Kine i Japana koji je okružuju. Iako možda postoje neke sličnosti i istorijski uticaji između ovih istočnoazijskih zemalja, one imaju jedinstvene identitete i karakteristike koje ih izdvajaju. Nekoliko ključnih razlika:

• Jezik: Korejski je jezički jedinstven, što znači da nije direktno povezan ni s jednim drugim poznatim jezikom. Ima svoje pismo, zvano hangul, koje koristi fonetsko pismo koje se sastoji od znakova koji predstavljaju pojedinačne zvukove. Nasuprot tome, kineski i japanski pripadaju različitim jezičkim porodicama. Kineski je član kinesko-tibetanske jezičke porodice, dok se japanski smatra jezičkim izolatom koji takođe koristi fonetsko pismo, za razliku od Kineza gde je dominantno znakovno pismo.
• Kulturno nasleđe: Svaka zemlja ima svoje bogato kulturno nasleđe sa različitim tradicijama, običajima i umetničkim oblicima. Korejska kultura ima jedinstvene prakse kao što su hanbok (tradicionalna odeća), handži (tradicionalna proizvodnja papira) i tradicionalna muzika kao što je pansori. Kineska kultura je poznata po kaligrafiji, tradicionalnoj kineskoj medicini i raznim oblicima kineske opere. Japansku kulturu karakterišu tradicije kao što su ceremonije čaja, ikebana i tradicionalno pozorište kao što su No i Kabuki.
• Kina i Koreja su imale značajan istorijski i kulturni uticaj jedna na drugu zbog svoje geografske blizine. Korejska istorija oblikovana je interakcijama i razmenama sa Kinom, uključujući usvajanje konfučijanizma. Slično, Japan je takođe bio pod uticajem kineske kulture, posebno u oblastima kao što su religija, filozofija i državna administracija. Kina, Koreja i Japan imaju različite društveno-političke sisteme. Kina je socijalistička republika, Koreja je demokratska republika, a Japan je ustavna monarhija.

Važno je prepoznati da iako postoje razlike, postoje i zajednički kulturni elementi i istorijske veze između ovih zemalja, zbog njihove geografske blizine i istorijskih interakcija koje su prezentovane turistima na različite načine.

Verujem da i Beograd, između ostalog, treba da preko ponude predstavi svoje posebnosti i ono što ga čini jedinstvenim, ali i da podseti sve da je nekada bio glavni grad svim zemljama u okruženju koje su činile Jugoslaviju.