Šta je zajedničko princu Hariju, Agasiju i Filu Najtu
Pisci koji pišu ili popravljaju autobiografije slavnih nisu nova pojava, a u ovom slučaju glas pomenutih zvezda dočarava pero istog autora iz senke
Od izdavača svoje nove autobiografije princ Hari je dobio avans od 20 miliona dolara, od čega je deo odmah otišao na sedmocifreni honorar pisca iz senke. Već izvesno vreme nije tajna da će prinčevu ispovest u zanimljiv i pismen tekst pretvoriti Džejms Moringer (J. R. Moehringer), a nedavno je u javnost procurela informacija da će se honorar za taj posao meriti milionima.
Već izvesno vreme nije tajna da će prinčevu ispovest u zanimljiv i pismen tekst pretvoriti Džejms Moringer
Bilo da se radi o više ili samo jednom milionu dolara, ta zarada je Moringera dovela na prvo mesto liste najbolje plaćenih pisaca iz senke, ili duhova koji pišu, kako bi glasio bukvalni prevod engleskog termina ghost writer, a u slučaju ovog pisca i super ghost writer.
Sa Pulicerom iz senke
Iako pisci koji za honorar pišu ili detaljno popravljaju tuđe knjige nisu nova pojava, za njih se, naročito na engleskom govornom području, otvorilo široko i dobro plaćeno tržište od kad su među čitaocima postale tražene autobiografije slavnih (nije drugačije ni kod nas). Na tom tržištu ogroman je raspon honorara, ali i kvaliteta. Tako ni pomenuti Moringer nije do posla sa milionskim honorarom došao preko noći.
Dok je pisao za Los Anđeles tajms, Moringer je zaradio jednu nominaciju i jednu osvojenu Pulicerovu nagradu za novinarstvo. Osim toga, prva autobiografija koju je napisao je njegova lična, u kojoj je obradio svoje iskustvo odrastanja sa samohranom majkom u baru u kome je radila. Ta knjiga, Tender Bar, privukla je pažnju Džordža Klunija, koji je po njoj režirao istoimeni film. Potom, kao pisac iz senke, Moringer je uradio autobiografije tenisera Andrea Agasija i koosnivača kompanije Nike Fila Najta. S takvim referencama, logično je da je Moringer skup. Princu ga je preporučio zajednički prijatelj Džordž Kluni.
Pisac mora da obuzdava svoju autorsku strast, da se saradnja ne bi završila tragično, naročito ako je u pitanju političar, kao u filmu Pisac iz senke
Danas na tržištu, naročito na engleskom govornom području, ima dosta posla čak i za manje renomirane pisce iz senke nego što je Moringer.
Tako je, na primer, 53-godišnja njujorška književnica Hilari Liftin do sada napisala 13 tuđih bestseler autobiografija, dok pisac Džoni Rodžers, koji objavljuje i knjige pod svojim imenom, stoji iza 30 knjiga sa tuđim potpisom.
Najplodnijim piscem iz senke smatra se Danijel Pejzner sa napisanih 50 autobiografija slavnih, među kojima i one koju potpisuje Serena Vilijams.
Iako Kenedi nikada nije priznao udeo pisca iz senke, njegov dugogodišnji saradnik kasnije je tvrdio da je on „uradio koncept svih poglavlja”
Ono što ne treba otkrivati
Tehnologija saradnje između slavne ličnosti i pisca iz senke prilično je jednostavna: slavna ličnost priča svoja sećanja, priloži dokumenta i fotografije, a pisac od toga pravi tekst. Pisac može da postavlja pitanja i traži više detalja, ali nikako ne bi trebalo da kopa po onome što slavna ličnost ne želi da otkrije. Mora da obuzdava svoju autorsku strast, da se saradnja ne bi završila tragično, naročito ako je slavna ličnost političar, kao što je slučaj u filmu Pisac iz senke.
Među političarima, američki predsednik Džon F. Kenedi objavio je, još dok je bio samo senator Masačusetsa, autobiografiju pod naslovom Profiles in Courage i za nju dobio Pulicerovu nagradu. Iako Kenedi nikada nije priznao udeo pisca iz senke, njegov dugogodišnji saradnik kasnije je tvrdio da je on „uradio koncept svih poglavlja” i „pomogao u izboru reči kod mnogih rečenica” predsednikove knjige.
Prva dama amerike Lora Buš svoje memoare naslovila je Ispričano iz srca, i naslovom diplomatski potvrdila da je ona svoju priču ispričala, dok se zna da ju je napisala Lirik Vink.
Jedan život, više autobiografija
Zbog dobrih finansijskih efekata, neke slavne ličnosti su objavile i po nekoliko autobiografija. Tako je glumica Pamela Anderson izdala dve i obelodanila da je kod obe u pitanju koautorstvo sa Erikom Šoom Kvinom, mada je samo Pamelino ime na omotu.
S druge strane, dramatičan i inspirativan život Tine Tarner i nije mogao da stane u samo jednu knjigu. Posle prve autobiografije Ja, Tina, objavljene 1986, ona je potpisala još nekoliko knjiga, ali je u intervjuima uvek govorila kako je svoja iskustva „ispričala” a ne napisala, i javno se zahvaljivala piscima iz senke sa kojima je sarađivala.
U vremenu kada je teško sačuvati bilo koju tajnu, selebriti osobe sve češće govore da su imale saradnika na knjizi, što je blaži izraz koji ne dovodi u pitanje legitimitet njihovog autorstva.
Veliki svetski izdavači tvrde da će taj posao, bilo da se zove saradnik na knjizi ili pisac iz senke, nastaviti da cveta jer ljudi „hoće da čitaju poznata imena”, a do sada se pokazalo da veoma mali broj njih ume da napiše knjigu. Jedan od tih retkih izuzetaka je Šeron Stoun.