Sredovečne, i ne stide se toga – užasna stvar, koja kasnije postaje fenomenalna, treba da ima bolji PR
Sredovečne žene o svojim iskustvima vezanim za menopauzu treba da razgovaraju s mlađim ženama, kao što roditelji s decom treba da razgovaraju o seksu
Nije da se o menopauzi uopšte ne govori, ali ona se uglavnom tretira kao bolest (pa se nude lekovi, suplementi, terapije), ili kao neprijatnost (pa se preporučuju modna i druga pomagala da se ona prikrije). Na taj način stvorena je armija pametnih, obrazovanih i u svemu drugom modernih žena koje se s prvim znakovima menopauze suočavaju na isti način na koji su se u 19. veku devojčice suočavale s prvom menstruacijom.
„Problem je u tome što mladim ženama ne govorimo dovoljno o životu starijih žena, ne reklamiramo život sredovečnih žena na pravi način”, smatra Kejtlin Moran, autorka bestselera Više od žene. Do sada, skinuti su tabui s mnogih segmenata života žene, kao što su porodično nasilje, trudnoća, abortus, loš seks, ali čak i u vreme aktivnosti pokreta MeToo razgovori o menopauzi javljaju se tek sporadično i ne uvek s dobrim rezultatima.
Najbolje bi bilo kad bi se televizija otvorila za „reklamiranje menopauze”, ali ona je još uvek područje na kome je diskriminacija na osnovu godina najizraženija
Sredovečna i ne stidi se toga
Najbolje bi bilo kad bi se televizija otvorila za „reklamiranje menopauze”, ali je ona još uvek područje na kome je diskriminacija na osnovu godina najizraženija. Gabi Logan, koja je uspela da ostane BBC-jevo lice do svoje četrdesete, seća se da joj je šef rekao, kad je počinjala, da na ekranu može da se pojavljuje do 28. godine. Po odlasku sa TV pokrenula je svoj potkast i uz ime dodala „sredovečna i ne stidi se toga”.
U knjigama i na ekranu život sredovečne žene prikazuje se kao vreme potresnih životnih drama (razvodi, odrastanje dece, bolesti) koje, uz pad estrogena, život pretvaraju u haos.
Posebno je značajan preokret koji je u obradi te teme donela Emijem nagrađena BBC-jeva TV serija Fleabag
Zato je posebno značajan preokret koji je u obradi te teme donela Emijem nagrađena BBC-jeva TV serija Fleabag (Flibeg), scenaristkinje Fibi Voler-Bridž, u kojoj se lik koji tumači glumica Kristin Skot Tomas obraća mladoj ženi i objašnjava joj da je menopauza „užasna, ali kasnije, kasnije postaje fenomenalna”. Monolog tog lika, koji je kao video-klip na Jutjubu pregledan pola miliona puta, završava se konstatacijom da je menopauza nešto što treba da „jedva čekaš, jer donosi slobodu”.
Otrežnjujući trenutak za ženu je kad shvati da „za stvari koje je uradila ne postoji medalja”
Upravo na ovu scenu je mislila Lisa Selin Dejvis kad je u Njujork tajmsu napisala da je važno da sredovečne žene o svojim iskustvima razgovaraju s mlađim ženama, kao što roditelji s decom treba da razgovaraju o seksu. I ne samo da razgovaraju jedna s drugom, nego i da surovo iskreno celom svetu kažu šta se dešava.
Kad shvatiš da ne postoji medalja
Eva Vajzman u Observeru piše da je zapravo predmenopauza ključni momenat kada su razgovori najpotrebniji, da bismo im otkrile olakšanje koje dolazi s menopauzom. „Ne moramo da se mučimo na štiklama, s najlon čarapama, ne zanima nas šta neznanci misle o nama, sujeta opada, više nam nije važno da pobeđujemo u diskusijama, a smirivanje polnih hormona oslobađa”, piše Vajzman.
Sem Bejker, nekadašnja urednica ženskog magazina i autorka knjige The Shift (Pomak) u kojoj opisuje kako je svoju dosta tešku menopauzu iskoristila kao odskočnu dasku za bolji život, seća se da bi joj bilo mnogo lakše da joj je neko, kad je imala 40, rekao: „Sad će da dođe nešto što nije lako, ali posle toga ćeš osetiti čudno oslobođenje.” Kao jednu od ključnih promena, Bejker navodi nestanak olakog praštanja.
Menopauza nas oslobađa mišljenja neznanaca, olakog praštanja, mučenja na štiklama i straha od tuge
Odjednom, kaže, izgubila je želju da svima pomaže i počela je da se ponaša onako kako se muškarci ponašaju celog života. Otrežnjujući trenutak za ženu je, smatra Bejker, kad shvati da „za stvari koje je uradila ne postoji medalja”. Iako priznaje da koristi botoks, ona objašnjava da to ne čini da bi izgledala mlađe, već da ne bi stalno izgledala kao da je tužna. Jer nije.
Mirne ispod radara muških pogleda
Čak i kad jeste tužna, sredovečna žena to mnogo bolje podnosi. Kejtlin Moran u svojoj knjizi piše o tome kako se, dok je bila mlađa, plašila tuge, i svoje i tuđe, a sredovečno doba ju je oslobodilo tog straha. Naučila je da kaže: „Znam da si tužna, znam da si ljuta; sedi da pričamo o tome.”
To iskustvo u saglasnosti je sa zaključcima do kojih je došla Sem Bejker kad je organizovala panel diskusiju u kojoj je učestvovalo 50 žena. „Nijedna nije smatrala da je problem što je ostala ispod radara muških pogleda; za neke je to čak bio trenutak da se osmele i napuste mrtve brakove.”
Ne brine nas što više ne zvižde za nama sa gradilišta, nego što muškarci sa istim CV-jem dobijaju rukovodeće pozicije
Ono što sredovečne žene više brine je to što su nevidljive profesionalno. „Ne brine nas što više ne zvižde za nama sa gradilišta, nego što muškarci sa istim CV-jem dobijaju rukovodeće pozicije, a mi jednostavno nestajemo. Sistem u kome živimo ženu vrednuje pre svega fizički”, napisala je Bejker u Gardijanu.
Diskriminacija na poslu zabrinjava sve sredovečne žene mnogo više nego valunzi. Gabi Logan ukazuje da generacija milenijalaca polako prelazi 30. i opominje poslodavce da one, kad dođu u menopauzu, takvu diskriminaciju neće trpeti.