Sreda

Nedavno sam na jednom od mojih putovanja po Srbiji, u jednom malom mestu, upoznala jednu divnu i zanimljivu ženu. U ranim pedesetim, zaposlena, intelektualka, majka dve ćerke, udovica. Zvuči kao onaj nekadašnji mali oglas lične prirode, kakvi su se pod šifrom – usamljena ili samo ozbiljne ponude dolaze u obzir – objavljivali na oglasnim stranicama u dnevnim novinama.

Vrlo pričljiva, srdačna i neposredna, imala je potrebu da mi ispriča ponešto o svom životu. U stvari, već posle nekoliko minuta razgovora, priznala mi je da se ludo zaljubila i da je posle više od decenije samoće, napokon odlučila da sebi dozvoli da živi.

Ženama, pogotovo samim ženama u malim mestima, nije tako lako da opušteno daju sebi dozvolu da žive. I zaista, žena u godinama, i majka odrasle dece, ispostavlja se, nema čemu da se nada. Za nju je nastupio životni fajront onog trenutka kada ostane bez muža.

Ali, zato postoji Fejsbuk! Shvatila sam, cela Srbija je na Fejsbuku, kao na nekoj neprestanoj žurci na kojoj se u polumraku anonimnosti, nadimaka, poruka i fotografija s letovanja, ljudi muvaju, sanjaju i zaljubljuju, i lažuckaju, ne dajući stvarnosti da ih stvarno satre.

I moja junakinja se zaljubila preko Fejsbuka. Dopisuju se više od godinu dana, i sledeće nedelje treba da se vide, u Beogradu. Zato je toliko uzbuđena, i poletna, i srećna. Napokon se pojavio neko u njenom životu za koga niko iz njenog malog mesta neće znati, i ponovo će moći da bude svoja, i mlada, i luda, i zaljubljena.

Na slici koju mi je pokazala, on izgleda moćno i jako, i misteriozno.

Kada je pre nekoliko meseci trebalo da se prvi put vide u jednom provincijskom gradu u kome je ona bila na kongresu, viša sila se isprečila njihovoj sreći – bio je hitno pozvan na jedan neodložan zadatak, pa je to veče za koje se toliko spremala, na kraju morala da provede s koleginicama.

I on je iz jednog malog grada, razveden je, ima odraslu decu, ozbiljan je čovek koji se bavi ozbiljnim poslom, rečju – on je sve što je ona mogla da poželi.

Oči su joj blistale dok mi je pričala o svom novom životu koji počinje u sredu. Sreda, sledeća sreda. Sve je sredila da može da otputuje.

Valjda ga sad ništa neće sprečiti da dođe, rekla je, a na usnama joj je titrao nesigurni osmeh.

Od tada je prošlo nekoliko sreda, i znala sam da mi se ona neće javiti sa srećnim vestima.

Jer, onaj kome se ispreči posao za prvi sastanak, na drugi sigurno ne dolazi, ali kako sam mogla to da joj kažem?