Some picture

Srećni ljudi

Urušeni sistem vrednosti ubedio nas ne samo da je novac sve, već i da nijedna bliskost nije dovoljno važna – otuda poremećeni odnosi između dece i roditelja, braće i sestara, prijatelja, ljubavnika

Epidemija besmisla širi se zapadnom poluloptom skoro kao požar. Depresija je postala bolest današnjice, česta kao grip.

Pomislim često kako smo svi, ponekad, siročići oluje. Izmanipulisani ludilom potrošačke civilizacije, idejom da biti – znači imati, i da nema života ako se on ne može opisati dugačkim spiskom stvari koje posedujemo, ili ljudima koji nas obožavaju. Uterani smo u neprestano takmičenje u dokazivanju vlastitog značaja merenog količinom lajkova na društvenim mrežama i megalomanskim predstavama o sebi samima, u uzaludnom pokušaju da nam životi liče na sličice raja, ponuđene u svetlucavim ekranima bez kojih ne idemo nikuda.

Urušeni sistem vrednosti ubedio nas ne samo da je novac sve, već i da nijedna bliskost nije dovoljno važna – otuda poremećeni odnosi između dece i roditelja, braće i sestara, prijatelja, ljubavnika. Telo i novac jedina su dva božanstva kojima je okrenuta celokupna zapadna civilizacija, a samoljublje je postavljeno kao vrhunski lični zadatak. Ipak, samoljublje je najbesplodnija od svih ljubavi, a patološki narcizam savremenog doba, na kraju nas suočava ne samo sa beskonačnom prazninom nego i sa ogavnim satanskim stihovima koji nam poručuju da ništa ionako nema smisla, jer nikada nećemo biti dovoljno lepi, mladi, bogati i uspešni, poredeći se sa nametnutim uzorima.

Kad tražimo srećne ljude, gledamo uglavnom u pogrešnom pravcu. Oni nisu na naslovnim stranama, oni su na ulicama, pijacama, na njivama…

Stvarnost nije dovoljna, i ako ne radimo na njoj, prepušteni direktnim i prikrivenim porukama medija, lako možemo postati žrtve ovog programiranog besmisla.

Niko nam nije rekao da svako ima nešto što nema, i da se sa nemanjem može živeti. Da je ponekad ono što ne dobijemo, možda pravi dar, da su male stvari izvor jedine sreće, a da uspeh stanuje na sasvim drugoj adresi.

Jednom me je vozio taksista, srećan čovek. Inženjer, koji je dao otkaz, i uzeo volan svog života i bukvalno u svoje ruke. Radi onoliko koliko mu je potrebno da vodi normalan život. Druži se sa svojom porodicom, ide na pecanje, i uživa u svojoj slobodi. Tada sam dobila jednostavnu i možda najvažniju lekciju – najveći uspeh u životu je razlikovati bitno od nebitnog, najveći uspeh je biti zadovoljan u sopstvenoj koži, ma čime da se bavimo. 

I još nešto, kad tražimo srećne ljude, gledamo uglavnom u pogrešnom pravcu. Oni nisu na naslovnim stranama, oni su na ulicama, pijacama, na njivama, kao ona tri đubretara koji su jutros odložili svoje metle i prozvali me na ulici: „Gde si, komšinice?” 

Sva trojica bili su nasmejani. Tri mala sunca u ovom kišnom danu.

Comments Icon 7

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


  1. Mrija kaže:

    Volim Vase kolumne.Molim Vas napisite nesto o urbanizmu arhitekturi koji ruse sve sto se moze kupiti cak i stare kafane i ulice postaju tuneli “a okolo silosi za ljude”…. i tdlj.Hvala unapred.

  2. Slavica Nesic kaže:

    Ovo je moj tracak svetla.
    Pokusavaju da me ubede da sam na pogresnom putu, a ja znam da nisam. …Ja sam mali obican covek sa svojim malim, obicnim zivotom. Slobodna i srecna. Imam sasvim dovoljno i ne zelim na pozornicu, ne dopada mi se. ♥️

  3. Stojana kaže:

    Hvala, jos jedna poruka o prVim vrednostima, nama daje nadu da jos uvek nije sve izgubljeno! Znaci pravo je vreme da damo prednost istinskim vrednostima! Jos jednom hvala sto nama malim ljudima ulivate samopostovanje!!

  4. Rada Popovic kaže:

    Velika istina je sve sto je napisano, na nasu zalost, ono sto je nekada bilo vredno paznje i cime smo se ponosili, sada je skrajnuto i obezvredjeno a izbile u prvi plan neke bezvredne stvari…zla, mrznje, egoizma…na pretek…

  5. Višnja Veljković kaže:

    Divan tekst.Do kraja istinito i sjajno opisano! Baš tako jeste.Jedino ,sve je manje sunaca u komšiluku i na ulici…Ostaje nam da hvatamo i grlimo svaki takav zrak i da sijamo sami

  6. Tatjana Nikolić -Perišić kaže:

    Divno je kako mi ulepšate dan.Da,jedina sreća je u malim stvarima.

  7. Marijana kaže:

    Da to je istina.
    Vecina pre lil kasnije to shvati.
    Veliki pozdrav.