Some picture

Spilbergov rimejk „Priče sa zapadne strane“ odgovor na ksenofobiju

Publika s nestrpljenjem očekuje novu verziju kultnog mjuzikla iz 1961. godine. Mnogi od nas pamte čuvene pesme Leonarda Bernstajna

Čime rimejk filma Priča sa zapadne strane danas budi pažnju publike, kad se originalna verzija mjuzikla iz 1961. godine, nagrađena sa 10 Oskara, svrstava u najbolje filmove tog žanra? Na ovo pitanje nedavno je odgovorio višestruki oskarovac i slavni režiser Stiven Spilberg, idejni tvorac ovog intrigantnog rimejka filma koji mnoge od nas pamte iz detinjstva.

Stiven Spilberg © BAKOUNINE / Shutterstock.com

Kako je preneo magazin Veniti fer, Spilberg je ispričao da ga je ova velika američka priča, u čijoj osnovi je tragična ljubav Romea i Julije, zaintrigirala još u tinejdžersko doba. Jedan od najcenjenijih svetskih režisera, prvi put javno govoreći o premijeri filma koja se očekuje krajem godine, otkrio je da je njegov dom polovinom prošlog veka bio ispunjen zvucima klasične muzike, zahvaljujući majci koja je bila pijanistkinja. Prve popularne arije koje je čuo bile su upravo iz Priče sa zapadne strane. Plesne scene tada je mogao da zamišlja, a kao ostvareni režiser konačno se prepustio ovoj mladalačkoj ljubavi. Scenarista filma je Toni Kušner sa kojim je Spilberg već sarađivao na više filmova.

Jedan od najcenjenijih svetskih režisera prvi put javno govori o premijeri filma koja se očekuje krajem godine

Autentična lica i osećanja

Mjuzikl o romansi, nasilju, nadi, očaju, predrasudama, uličnim bandama, jednom rečju o mladima na američkim ulicama, osvojio je publiku u prošlom veku. Šest decenija kasnije, ta priča je i dalje aktuelna, imajući u vidu migracije, borbu mnoštva porodica za život, kao i prisutnu ksenofobiju.

Gradske ulice i izvođači latinoameričkog porekla trebalo bi da daju autentičnost rimejku čuvenog mjuzikla. Prilikom audicija, režiser i njegov tim tražili su najbolje glumce u američkoj portorikanskoj i latino zajednici. Lica glumaca u rimejku zato ne zahtevaju tešku šminku koja menja boju kože, a sam Spilberg smatra da je veoma važno što su dolaskom na snimanje oni doneli i sopstvena uverenja.

U Spilbergovom filmu, Rejčel Zegler igra ulogu Marije, koju je svojevremeno na platnu dočarala holivudska zvezda Natali Vud. Marijinu simpatiju Tonija igra Ansel Elgort, a Arijana Debos glumi Marijinu najbolju prijateljicu Anitu.

Mjuzikl o romansi, nasilju, nadi, očaju, predrasudama, uličnim bandama u prošlom veku, osvojio je i publiku i kritiku

Rita Moreno u novoj ulozi

U filmu iz 1961, za sporednu ulogu Anite, Rita Moreno nagrađena je Oskarom. Jedan od kurioziteta rimejka je upravo njeno ponovno pojavljivanje na platnu, u 88. godini života.

Rita Moreno danas © SD Mack / Shutterstock.com 

Portorikanska glumica koja sada u Spilbergovom filmu igra drugačiju ulogu, smatra da je manjkavost filma iz 1961. ta što je ona bila među retkim Portorikancima koji su učestvovali u ostvarenju. „To su pokušavali da poprave i poboljšaju. Mislim da su uradili neverovatan posao”, kaže Moreno koja je, takođe, mlađim glumcima trebalo da prenese svoje viđenje tog vremena.

Ostvarenje o tragičnoj ljubavi i dalje je aktuelno, baš kao i ksenofobija, migracije i borba za život

Arijana Debos, filmska naslednica Rite Moreno, ponosna je što igra lik koji je proslavio portorikansku glumicu. „Bila je jedna od prvih žena na ekranu koja je imala boju kože poput moje – naročito u filmu snimljenom u to vreme, kada na ekranu nije bilo puno latino glumica”, kaže Debos, zadovoljna što glumi optimističnu devojku koja, poput mnogih žena, na svet gleda s nadom.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *