mirjana bobic mojsilovic - kolumna

Špageti

Ljudi ne stare shodno svojim krštenicama, nego shodno svojim mislima

Pre neko veče vraćala sam se sa književne večeri, i vozio me je moj prijatelj. Bila je noć, put je bio dug, mala oluja sručila se na nas na auto-putu, a moj prijatelj mi je odjednom delovao nekako zamišljen.

Znam da se nedavno razveo, i da kuburi s poslom u poslednjih nekoliko meseci, kao i većina običnih ljudi. Da bih mu odagnala misli sa briga, započela sam razgovor, za njega, na totalno neočekivanu temu.

„Je l’ ima neka žena?”, pitala sam.

„Nema.”

„Kako nema?”

„Nema, jednostavno, teško je.”

„Šta je teško?”

Pomislila sam, tek je prevalio pedesetu, izuzetno je fin čovek, dobro izgleda, u čemu je problem.

„Izađi napolje, počelo je lepo vreme…”

„Pa ne mogu sad da izađem na ulicu da jurim žene.”

Nasmejala sam se naglas.

„Pa je l’ ti imaš prijatelje? Zovi sve svoje prijatelje i daj im zadatak da te upoznaju s nekim. Prijatelji tome služe, između ostalog”. Imala sam odmah rešenje.

Nemoj da sabiraš ono što ne možeš, nego ono što možeš

„Moji prijatelji su svi oženjeni. Druže se samo s parovima. Nemaju u društvu nikakve ’raspare’, i uostalom, moji drugovi, otkako su se oženili, nemaju drugarice. A, i ta tema, spajanja, ljubavi, zaljubljivanja, to uopšte nije njihova tema. Oni slabo izlaze, jer danas niko nema para…”

Glas mu je bio nekako rezigniran, nekako pomiren sa činjenicama stvarnosti. Razmišljala sam nekoliko trenutaka o svim tim njegovim tačnim zapažanjima, mislila sam brzo, i onda sam mu kao iz topa odgovorila:

  1. Prvo – ko traži, daće mu se. Nikad nisi to ni spomenuo svojim prijateljima.
  2. Ne treba ti novac da bi našao ženu – uvek možeš da je pozoveš kod sebe i da joj napraviš špagete, a to ništa ne košta.
  3. Ada Ciganlija ionako će ove godine biti naše more.
  4. Ono o čemu se ne govori, to ni ne postoji. Govori više o ljubavi, partnerki, upoznavanju.
  5. Žene žive duže i lepše, zato što imaju drugarice kojima se poveravaju i s kojima pričaju o svojim željama.
  6. Nemoj da sabiraš ono što ne možeš, nego ono što možeš.
  7. Od kukanja niko nije imao vajde, a da bi nešto dobio, prvo to moraš da poželiš.
  8. Ljudi ne stare shodno svojim krštenicama, nego shodno svojim mislima.

Dopalo mu se to što je čuo.

Kad me je dovezao ispred kuće, dohvatila sam ono vino koje sam dobila od organizatora književne večeri i poklonila mu ga.

„Ali, ja ne pijem!”, rekao je.

„Uzmi, tupsone, da imaš čime da je poslužiš kad ti ona dođe na špagete.”

Nasmejao se, od srca, i na sekund je čak i zažmurio.

A od toga sve počinje!