Some picture

Šljive su najukusnije za jelo kada izgube sjaj

Šljive su na našem prostoru bile poznate već u vreme doseljavanja Slovena. Danas, među mnogim sortama, najčešće tražimo one kod kojih se koštica lako odvaja od mesa – cepače, a izbegavamo glođuše

Domaća šljiva (Prunus domestica), iz porodice ruža (Rosaceae), naše je tradicionalno voće i gaji se od davnina. Potiče iz Male Azije. Smatra se da je preneta u Rim u prvom veku naše ere, a već je bila poznata na našim prostorima u vreme doseljavanja Slovena. Danas se gaji pretežno u južnim i zapadnim krajevima Srbije: Valjevu, Loznici, Osečini, Toplici, Ponišavlju, smederevskom Podunavlju.

Najvećih pet proizvođača šljive su: Kina, Srbija, SAD, Rumunija i Turska.

sljive na drvetu

U prvom veku naše ere šljiva je, kako se smatra, preneta iz Male Azije u Rim

Voće za gurmane

Šljive kojima se koštice lako odvajaju od mesa ploda nazivaju se cepače, a glođuše su one kod kojih je meso ploda čvrsto vezano za košticu. Postoje, takođe, šljive za stonu upotrebu i sorte za industrijsku preradu.

Kod nas jedna od najčešćih sorti je čačanska lepotica koja dospeva za branje krajem juna i početkom avgusta, a plodovi su loptasto-jajastog oblika sa uzdužnom brazdom. Kao odlična stona sorta ona ima vodeću ulogu u savremenom šljivarstvu. Koštica ovih šljiva lako se odvaja od mesa ploda koji je čvrst i dobro podnosi transport. Koristi se i za sušenje.

Stenli je sorta koja dozreva krajem avgusta. Plod je krupan, tamnoplave boje. Osrednjeg je kvaliteta. Dobro podnosi transport i otporna je prema virusu šarke. Aženka je poreklom iz Francuske, dozreva krajem avgusta, njena koštica se lako odvaja, jajasto-okruglog oblika je i cenjena je kao sorta za sušenje.

Čačanska lepotica je u našim šljivicima veoma popularna sorta

Požegača je modroplave boje, ima veoma kvalitetne, sitnije plodove. Veoma je osetljiva na virus šarke. Odlične je rodnosti. Nažalost, virus šarke ju je skoro potpuno uništio. Pogodna je za stonu upotrebu, preradu i sušenje. Kalifornijska plava ima okruglaste, izrazito krupne plodove, ljubičastoplave boje. Po pokožici se nalazi voštana prevlaka. Dobra je kao stono voće i solidno podnosi transport. Plodovi dozrevaju krajem jula.

Šljiva može da se jede u svežem stanju, da se dodaje u voćne salate, kolače, kompote, a koristi se i za pravljenje džemova, marmelada, pirea i sosova. Može čak da bude dodatak slanim jelima, kao što je naše staro jelo – paprikaš od suvih šljiva i badema. Od šljiva se pravi i rakija šljivovica, koja se smatra srpskim nacionalnim pićem.

kolac sa sljivama

Šljive su veoma hranljiva i niskokalorična hrana. U plodu preovlađuje glukoza, dok je fruktoze manje. Od kiselina, najviše ima jabučne i limunske. Odličan je izvor vlakana, celuloze i pektina. Sadrži provitamin A, riboflavin (vitamin B2), kalijum i vitamin C. Konzerviranjem se povećava količina šećera i gubi vitamin C. Hlorofil, karotenoidi i antocijanini su najznačajniji pigmenti plodova šljive. Antocijanini su važni antioksidansi i štite naš organizam od kardiovaskularnih oboljenja i drugih degenerativnih bolesti starenja.

Požegača je modroplave boje, dobra je za jelo, preradu i sušenje

Sok od suvih šljiva

Energetska vrednost plodova šljive kreće se od 220 do 455 kilodžula na 100 grama. To je skoro dva puta veća količina energije nego u plodovima jabuke, a 2–5 puta manja nego u istoj količini hleba. 

Šljive ne sazrevaju nakon branja. Boja nije dobar pokazatelj zrelosti, jer varira u zavisnosti od sorte. Prezrele šljive su mekane i njihova pokožica gubi boju. Tvrde šljive mogu da omekšaju ako se dan ili dva drže na sobnoj temperaturi. Spremne su za jelo kada njihova koža izgubi sjaj. Plodovi šljive mogu se čuvati u hladnjačama i do četiri meseca, na temperaturama od -10C do 10C.

suve sljive

Šljive mogu da izazovu alergije kod osoba koje su osetljive na kajsije, bademe, breskve i trešnje, jer potiču iz iste familije. Koštica šljive sadrži amigdalin, supstancu koja se u stomaku razlaže na hidrogen-cijanid i može da izazove trovanje cijanidom, ako se konzumira u većim količinama.

Šljive se dodaju i slanim jelima, kao što je naše staro jelo – paprikaš od suvih šljiva i badema

Za sušenje se koriste sorte koje su čvrste i imaju veću koncentraciju šećera i kiselosti. Te osobine sprečavaju fermentaciju prilikom sušenja. Suve šljive sadrže vrlo malo vode, a kao koncentrovani izvor energije i hranljivih sastojaka imaju znatno veću količinu kilodžula i prirodnih šećera u odnosu na sveže. Zbog veće količine šećera, suve šljive su lepljive i mogu da predstavljaju problem za zube. Imaju dosta vlakana i bogate su kalijumom i gvožđem.

Poznat je laksativni efekat šljiva, zahvaljujući velikoj količini vlakana i dihidroksi-fenil izatinu. Kao laksativ, koristi se i sok od sušenih šljiva, koji se pravi tako što se šljive samelju i pomešaju sa vodom. Sveže ili sušene, šljive su dostupna i zdrava namirnica.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *