Slatko putovanje kroz istoriju čokolade

Jedna kockica magične table dovoljna je da vam popravi raspoloženje. U carstvu slatkiša suvereno nosi dugogodišnju krunu, a retki su oni koji je ne vole. Dobar je saveznik u tužnim trenucima, ali i kada se slavi. Iako njen glavni sastojak (kakao) potiče iz tropskih nizija u Južnoj Americi, Evropljani su obeleženi kao najveći konzumenti čokolade.

U centru Beograda, u blizini Kalemegdana, smešten je raj za decu, ali i odrasle – Muzej čokolade, koji će vas uvesti u priču o poreklu čokolade, kako je tekao proces u kome od ploda kakaoa nastaje najveći svetski favorit, kako se menjala tokom vremena, ali i koje su čokolade obeležile period od 1902. godine, kada je započela prva proizvodnja u Srbiji. Takođe, u Muzeju čokolade možete ručno praviti, odnosno ukrašavati svoju čokoladu, što može biti odlična zabava za društvo, decu, ali i zaljubljene parove.

„Hrana bogova” i sredstvo plaćanja

Kada biste probali da pomešate izmrvljeno seme kakaoa, vodu i ljutu papriku, verovatno vam nepca ne bi bila zahvalna. Međutim, upravo to su, pre 3.500 godina, spremali pripadnici civilizacije Maja na severu Centralne Amerike i koristili u religijskim ritualima. Zbog toga su taj napitak nazivali „hranom bogova”, a verovalo se da biljka kakaoa ima magičnu moć.

Nakon Maja, za Asteke je čokolada postala izvor mudrosti, snage i energije. Vojnicima se davala u vreme ratnih pohoda, a zrna kakaoa su koristili kao novac. Za četiri zrna se mogao kupiti zec, za deset su se mogle dobiti usluge prostitutke, a za sto zrna se mogao kupiti jedan rob.

U Evropu stigla zahvaljujući Špancima

U početku, gorki napitak od zrna kakaoa pripreman je isključivo za vladare i plemiće, u ritualne svrhe.

Španski misionari smišljaju nove recepte za pripremu ovog čudotvornog napitka dodajući mu šećer i začine. Zrno kakaoa su pržili, ljuštili i mleli sve do postizanja fine paste koju bi zatim dobro zasladili, a onda joj dodavali, cimet, anis, vanilu ili muškatni oraščić.

Krajem 16. veka Španci donose čokoladu u Evropu, a širom Španije se otvaraju lokali za pijenje kakaoa – chocolateries, u koje se odlazi u popodnevnim časovima. Tu se u napitku od čokolade uživa uz jednu vrstu dvopeka – picatoste, koji se umače u piće. Dugo vremena čokolada se u Evropi upotrebljavala samo kao lek, stimulativni napitak ili za pripremu pikantnih sosova i to na dvorovima i u aristokratskim krugovima.

Hidrauličnom presom do današnjeg oblika čokolade

Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu 1657. godine kao „kuća čokolade” u kojoj se točio sve popularniji napitak.

Čokolada kakvu danas poznajemo nastala je zahvaljujući Holanđaninu Konradu J. van Houtenu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaoa. Iz mlevenog zrna počeo se izdvajati kakao buter, koji je zatim mešan sa mlevenim kakaom i šećerom, a nastala pasta je izlivana u kalupe.

Takav postupak dobijanja čokolade, uz određene modifikacije, zadržan je do današnjih dana.

„Olga” obeležila istoriju čokolade u Srbiji

U Muzeju se u posebnoj sobi mogu videti omoti raznih čokolada koje su bile zastupljene na jugoslovenskim prostorima. Tu je i stari ulični automat u koji su ljudi ubacivali jedan dinar i pritiskali dugme, a on „izbacivao” čokoladu. Kako je pojasnila kustoskinja Muzeja, ogledalo koje je se nalazilo na prednjoj strani automata služilo je da ljudi provere da li su se umazali dok su jeli čokoladu.

Dobro očuvani omoti čokolada, stare metalne kutije za poslastice, predmeti izrađeni od čokolade i stare crno-bele fotografije svedoče o vremenu kojeg se mnogi rado prisećaju i sa setom u duši o njemu govore.

„Olga”, čuvena čokolada, obeležila je istoriju čokolade u Srbiji. Nju je izumeo Konstantin Šonda, koji je 1902. godine otvorio prvu proizvodnju čokolade, kakaoa, leda i keksa u Beogradu. Vremenom je od male radionice u Dubrovačkoj ulici nastala velika fabrika „Šonda”, a Dorćol je postao simbol domaće čokolade.

Nakon Šonde, i Kosta Ilić je podigao radionicu za proizvodnju čokolade, 1908. godine. „Roda”, prva industrijska čokolada, proizvodila se u Srbiji od 1924. u fabrici u Zemunu.

Preteča današnje čokolade „menaž” nastala je u fabrici „Roda”, koju je 1927. godine preuzeo Francuz Marsel Baslar od francuskog oficira Danijela Pešmaža koji ju je osnovao.

Dnevno se proizvodilo 10 kg krem bananica

Majstor Franja Vaja u „Rodu” donosi novostečeno znanje o pravljenju čokoladnih poslastica i davne 1938. godine pravi prvu krem bananu! Legenda kaže da je za nju dobio čak 1,5 dinara od tadašnjih vlasti kao nagradu za novi proizvod na tržištu.

Iako se danas koriste belanca u prahu, prva penasta krem banana pravljena je sa živim belancima i ručno izlivana pomoću improvizovanog poslastičarskog fišeka od najlon kese (koja je na jednom kraju bila izbušena) u kalupe sa bananica otiskom, obložene skrobnim brašnom da se masa ne bi zalepila. Nakon izlivanja, svaka bananica se ručno prelivala čokoladnom masom čime se proizvodilo dnevno samo 10 kg bananica!

Od 1960. godine proces proizvodnje se osavremenjuje, postaje automatizovan i među sastojke za želiranje se dodaje i morska alga agar-agar, koja se i danas koristi.

„Roda” nakon 1945. godine dobija novi naziv, „Nada Štark”, a ova fabrika kasnije, zajedno sa čuvenom pekarom „Soko”, postaje „Soko – Nada Štark”, fabrika keksa, čokolade i bombona koja je u to vreme važila za najpoznatiju fabriku koja je proizvodila više od 2.000 tona slatkiša godišnje!

Fotografije: Miljana Kljajić