Slatko, a nije šećer – kako to dobro zvuči

Stevija predstavlja jedan od najpopularnijih proizvoda za zamenu šećera, jer je prirodnog porekla, a ima veliku slast čak i u jako malim količinama

U period posle praznika, kada je unos šećera bio veći od uobičajenog, postaje aktuelno pitanje adekvatne zamene.  Stevija upravo takva zamena. U svetu se koristi od davnih vremena, kao zaslađivač i lek. Ona je žbunasta biljka koja potiče iz Paragvaja i Brazila. Ima ih 110 vrsta međutim Stevia rebaudiana je najslađa od svih.

Tradicionalni metod koji su koristili paragvajski Guarani indijanci je bio da osušeno lišće koriste da zaslade čajeve i lekove ili da žvaću lišće kao slatkiš. Međutim korišćenje suvog lišća-iseckanog ili kao prah nije prihvatljivo za korišćenje u kuvanju i zaslađivanju pića, jer ostavlja sediment i zelenu boju. Takođe ima neprijatan miris povezan sa suvim lišćem. I ako je dugo u upotrebi bez štetnih posledica, uticaj na zdravlje je poprimio veliku pažnju u poslednjih tridestak godina.

Tradicionalni metod koji su koristili paragvajski Guarani indijanci je bio da osušeno lišće koriste da zaslade čajeve i lekove ili da žvaću lišće kao slatkiš

Glikozid slađi od šećera

Stevija zaslađivač potiče iz lišća koje je 10-15 puta slađe od šećera. Supstanca koja ima slast je u stvari glikozid koji se ekstakuje iz lišća ove biljke, dehidrira se i prečišćava. Tako se dobija 100% prirodan prah koji je 200-300 puta slađi od šećera i ima 0 kalorija, kao i glikemijski indeks 0. Stevija je prirodni zaslađivač koji nije hemijski sintetisan u laboratoriji.

Preporučeni dnevni unos

U SAD agencija za hranu i lekove – FDA  Food and Drugs Authority je izdala dozvolu za korišćenje i dala status GRAS-Generally Recognized as Safe– generalno priznata kao bezbedna. Dok npr. saharin, aspartam i sukrolaza nemaju taj status. Takođe je bezbednom za korišćenje smatra i evropska agencija za bezbednost hrane, EFSA-European Food Safety Authority. Sličan status ima u Aziji, Južnoj Americi i Australiji. U Japanu stevija je jedini zaslađivač koji je dozvoljen, ostali su zabranjeni još pre 50 godina. Preporučeni dnevni unos stevije je 4 mg po kg i za odrasle i za decu.

Preporučuje se kod ljudi koji imaju dijabetes, jer ne utiče na nivo šećera u krvi

Karakteristike stevije

Stevija ima malo drugačiji ukus od šećera i poneki proizvođači je mešaju sa drugim zaslađivačima kao što su eritritol iz kukuruza, dekstroza i maltodekstrin i to može uticati na njena svojstva. Stabilna je na toploti do 200⁰C.

Može svima biti korisna, ali se naročito preporučuje kod ljudi koji imaju dijabtes, jer ne utiče na nivo šećera u krvi, zatim kod ljudi sklonih karijesu i kandidijazi, jer je Candida albicans ne fermentiše.

Rafinisani proizvodi  se smatraju bezbednim dok korišćenje lišća i stevije u sirovoj formi nije dovoljno proučeno

Takođe se preporučuje kod gojaznih, ali to ponekada može da utiče na prekomerno unošenje drugih namirnica ili namirnica zaslađenih stevijom. Utiče i na snižavanje krvnog pritiska. Korišćenje u trudnoći nije dovoljno ispitano. Nije poznato da izaziva alergijske reakcije. Rafinisani proizvodi se smatraju bezbednim dok korišćenje lišća i stevije u sirovoj formi nije dovoljno proučeno.

Odreći se šećera nije lako, međutim kada se prah stevije koristi umereno odlična je supstitucija za šećer.