Slana soba – zašto je dobra i kako se koristi?

Boravak u slanoj sobi je prirodna metoda lečenja koja se zasniva na udisanju vazduha zasićenog suvim slanim aerosolom. Slana soba se koristi kao pomoćna terapija koja ne zamenjuje terapiju lekovima, ali može da smanji dozu lekova, da skrati vreme oporavka nakon bolesti i produži vreme remisije kod raznih respiratornih i alergijskih stanja.

Glavne indikacije za slanu sobu vezane su za respiratorne i kožne bolesti i stanja, ali i za fizičko i psihičko jačanje organizma. Korišćenje slane sobe utiče na povećanje imuniteta i smanjenje sklonosti ka prehladama. Smatra se da 20 minuta boravka deci, a 40 minuta odraslima zamenjuje tri dana boravka na moru. To je efikasna terapija bez neželjenih efekata, potpuno neinvazivna i prihvatljiva za sve uzraste, što je verovatno doprinelo popularnosti i prisutnosti u mnogim spa i wellness centrima.

Kako je nastala haloterapija?

U današnje vreme, kada lako dolazimo do informacija, normalno je da budemo oprezni, pogotovo kada su u pitanju stvari vezane za zdravlje. Iako sam boravio u slanim sobama, nisam bio siguran kako deluju, pa mi je pomogao kolega dr Mahir Fidahić, koji je ne samo vrstan klinički farmakolog nego i konsultant Halo centra u Tuzli, što ima poseban značaj jer je u gradu soli.

Inače, slane sobe nastale su u Istočnoj Evropi, pre svega u blizini velikih rudnika soli, jer je primećeno da rudari manje obolevaju od respiratornih bolesti, a da je bolest kod onih koji su je imali nestala. Kako objašnjava dr Fidahić, poljski lekar F. Bočkovski zapazio je da rudari u rudnicima soli ne obolevaju od plućnih oboljenja. Nakon toga, osnovana je prvo bolnica na 226 metara pod zemljom za plućne bolesnike u gradu Vjelička, kraj Krakova, koja i dan-danas postoji. Slična primena slanih soba postoji i u ostalim velikim rudnicima soli, koji su time postali dodatno atraktivni za posetu velikog broja turista.

Cela ta istorija vezana za spoznaju i kasnije upotrebu slane sobe u lečenju i prevenciji, jako je zanimljiva. Čini se da je vešto iskorišćeno baktericidno, antiinflamatorno, antiedematozno i antifungalno dejstvo soli, a u suštini – priroda nas je naučila nešto što nismo znali.

Danas se taj vid terapije zove haloterapija (grč. halo – so), ali akcenat nije samo na soli već na inhalaciji čestica soli i blagotvornom delovanju na hronične respiratorne i alergijske poremećaje.

Šta je slana soba?

Slana soba je, kako joj ime kaže, soba koja je obložena blokovima nerafinisane kamene soli, tako da su svi zidovi, plafon i pod od soli, dok je u nekim prosuta dodatna količina soli po podu, koja ima zadatak da utiče na neophodnu mirkoklimu da bi se postigli terapeutski efekti. Najčešće se koristi himalajska so zbog svoje neverovatne ružičaste boje, ali nema razlike u odnosnu na standardnu belu kamenu so. Naravno, potpun efekat je nemoguće postići bez halogeneratora koji ima zadatak da vazduh obogaćen slanim aerosolom kontrolisano raspršuje. Na taj način, čestice od 1 do 5 mikrona lako se inhaliraju i tako omogućavaju terapijski efekat, pre svega u plućima, ali i ostalim tkivima do kojih dolaze, pre svega na koži.

Zašto je dobra slana soba i koje efekte pruža?

Pre svega, dobra je za respiratorna oboljenja, kao što su astma, hronični opstruktivni bronhitis, kašalj, sinusitis itd., što je primarna indikacija za korišćenje slane sobe. Međutim, veliki deo razmene materija vrši se i preko kože, pa je slana soba indikovana i kod kožnih oboljenja. Istraživanja su pokazala normalizaciju sastava površinske flore kože zbog bakteriostatskog i antiedematoznog delovanja slanog aerosola na kožu. Pored toga, udisanje visoke koncentracije negativnih jona takođe pozitivno deluje na ljudski organizam, pored pluća, i na centralni nervni sistem i stres. Većina nas se s negativnim jonima susreće u prirodi pored mora, pored vodopada ili nakon kiše i oluje, ali njihova koncentracija u slanoj sobi višestruko je veća, pa se kaže da 40 minuta terapije u slanoj sobi zamenjuje dva do tri dana boravka na moru. Oni koji su boravili u slanoj sobi kažu da se osećaju opušteno, puni energije i da im koža blista.

Terapija solju može pomoći u smanjenju stresa, anksioznosti i umora, stvarajući okruženje koje pomaže korisniku da se opusti. Dodatni efekti mogu da budu postignuti prigušenim osvjetljenjem, tihom muzikom i udobnim sedenjem.

Međutim, suština svega su čestice koje se udišu. Osim soli, odnosno natrijum-hlorida, postoji čitav spektar mirkoelemenata od kojih svaki ima neko blagotvorno dejstvo.

Opet koristim znanje dr Fidahića i dobijam odgovor kako deluju određeni elementi koje osoba koja boravi u slanoj sobi udiše:

• Natrijum ‒ ima uticaj na funkciju srca i na krvni pritisak, poboljšava stanje kože. Natrijumov jon ima važnu ulogu u transportu glukoze i amino-kiselina.
• Kalijum ‒ snižava krvni pritisak, sprečava oboljenja srca, poboljšava funkciju kože, ima diuretsko dejstvo i pomaže u čišćenju organizma od toksina. Kalijumov jon je u ćelijama neophodan kod metabolizma glukoze, sinteze proteina i kod aktiviranja mnogih enzima.
• Magnezijum ‒ element koji oslobađa organizam od stresa, ublažava napade astme, smanjuje nervnu napetost, ublažava grčeve.
• Kalcijum ‒ predstavlja uporište skeletnog sistema, neophodan je za rast i zdravlje kostiju i zuba, jača otpornost organizma, poseduje antialergijska svojstva i neophodan je za zgrušavanje krvi.
• Gvožđe ‒ esencijalni element hemoglobina, proteina koji je najvažniji sastojak crvenih krvnih zrnaca ‒ eritrocita, i služi kao prenosilac kiseonika iz pluća do svih tkiva, sprečava anemiju, podstiče rad mišića, poboljšava koncentraciju, smanjuje podložnost infekcijama.
• Jod ‒ odgovoran za pravilno funkcionisanje štitne žlezde koja reguliše naš metabolizam, rast, razvoj i težinu.
• Litijum ‒ prevencija kod skleroze, bolesti srca i dijabetesa.
• Selen – antioksidans, štiti ćelije i tkiva od oštećenja koja izazivaju slobodni radikali, jača delovanje imunosistema, utiče na rad štitne žlezde, štiti od starenja kože.
• Bakar ‒ poboljšava metabolizam, pomaže stvaranju hemoglobina u krvi, olakšava apsorpciju gvožđa.
• Mangan ‒ deluje kao antioksidans, štiti od oštećenja koja uzrokuju slobodni radikali iz ishrane.
• Cink ‒ učestvuje u brojnim metaboličkim procesima kao što su rast i razvoj kostiju.

Kako se koristi slana soba – koliko dugo boraviti u njoj?

Odraslima se preporučuje da borave u slanoj sobi 40 minuta (od 30 do 45 minuta). Ideja je da se organizam potpuno relaksira, zato je neophodan mir, a mobilni telefoni su u većini slanih soba s pravom zabranjeni. Većina korisnika zadrema, meditira ili čita knjigu, tako da zaista dolazi do potpunog opuštanja, što i jeste suština ‒ da se postigne fizičko i psihičko blagostanje. Preporučuje se tuširanje pre ulaska, što je često sastavni deo tretmana u nekim banjskim centrima, gde su korisnici često samo u kupaćim kostimima. Izlaganje celog tela preporučuje se kod tretiranja raznih kožnih stanja. Naravno, kada slana soba nije deo spa centra, korisnici mogu da budu obučeni onako kako im odgovara, tačnije kako se osećaju najkomfornije, što zavisi i od temperature u sobi.

Postoje i mokre slane sobe (ponekad se nazivaju i japanske slane parne sobe), slične tradicionalnim parnim saunama sa zidovima, sedištima, plafonom i podovima sa pločicama, ali sa dodatkom soli u pari. Poput suve slane sobe, para sa solju se raspršuje u vazduh kako bi se postigla terapija solju.

Slana soba za decu – benefiti

Korist boravka u slanoj sobi za decu je ista kao i za odrasle. Međutim, zbog pojave nekih alergijskih i respiratornih stanja u dečjem uzrastu, čini se još blagotvornije. Preporuka je da deca borave duplo kraće, znači 20 minuta, ali za razliku od odraslih, boravak najlakše prolazi kroz igru i animaciju.

Slana soba – negativni efekti

Slane sobe nisu preterano izučavane od strane lekara. Generalno, nemaju negativne efekte, ali kod nekih pacijenata udisanje aerosola sa solju može da iritira disajne puteve i izazove kašalj.

Slana soba – kontraindikacije

Ne postoje kontraindikacije. Međutim, pacijenti koji iskašljavaju krv, ili ako postoji mogućnost da dođe do toga, ne bi trebalo da koriste slanu sobu. Takođe, treba biti oprezan kod pacijenata sa plućnom insuficijencijom ili akutnim oboljenjem organa, kada je važno mišljenje ordinirajućeg lekara. Svakako, ne savetuje se korišćenje deci mlađoj od 12 meseci.

Za kraj treba se treba podsetiti da je boravak u slanoj sobi potpuno neinvazivna terapija, prihvatljiva za sve, i da 40 minuta zamenjuje tri dana boravka na moru, što me podseća na dečju pesmicu: Ko ima novaca kupa se na moru, a ko nema novaca kući u slanoj sobi (u lavoru).