Slabiji sluh – čest problem kod starijih

Spremajući predavanje iz fiziologije čula došao sam do dela o sluhu gde je rečeno da postoji starački gubitak sluha – presbiakuzija, kao što postoji staračka dalekovidost ili presbiopija

Pošto koristim slušalice za mobilni koje provode zvuk preko kosti, ne zato što ne čujem već zato što mi uši nisu pokrivene i mogu da čujem okolinu, učinilo mi se da je važno progovoriti o problemu sa sluhom, i sagledati šta može povodom toga da se učini. Naravno, najvažnije je, ako imate problema sa sluhom, da se obratite lekaru.

Slušni aparati, posebna obuka, određeni lekovi i operacija, neki su od tretmana koji mogu pomoći, ali postoje i neke stvari koje možete da uradite sami.

Gubitak sluha je čest problem

Gubitak sluha je čest problem koji stvara poteškoće, pre svega u komunikaciji. Uzrokovan je bukom, starenjem, bolestima, a postoji i nasledni faktor. Pored toga, postoji problem kretanja – ljudi slabije reaguju na upozorenja, zvuk sirene ili zvona na vratima, alarme, i time u nekim situacijama mogu biti ugroženi.

Otprilike, svaka treća osoba između 55. i 74. godine ima poteškoća sa sluhom. Problem je u tome što ljudi to najčešće ne priznaju, pa zbog toga mogu biti manje društveni ili depresivni. Suprotno tome, ponekad se pogrešno misli da stariji ljudi ne reaguju ili ne sarađuju jer ne čuju dobro. Problemi sa sluhom koji se ignorišu ili ne leče, mogu samo da se pogoršaju.

Znaci gubitka sluha

Neki ljudi koji imaju oslabljen sluh to ne shvataju, odnosno ignorišu činjenicu da imaju problem da razgovaraju telefonom, da teško prate razgovore kada dvoje ili više ljudi razgovara, traže da ljudi ponove ono što su rekli, pojačaju zvuk TV-a, misle da drugi mrmljaju, a posebno ne čuju žene i decu. Sve su to znaci na koje treba obratiti pažnju.

Vrste gubitka sluha

Medicinski gledano, postoje dve vrste gubitka sluha: senzoneuralni i konduktivni. Prvi nastaje kada dođe do oštećenja unutrašnjeg uva ili slušnog nerva i obično je trajan. Konduktivni gubitak sluha nastaje kada zvučni talasi ne mogu da stignu do unutrašnjeg uva. Uzrok može biti nakupljanje ušnog voska, tečnosti ili može da bude probušena bubna opna.

Medicinske intervencije mogu da povrate konduktivni gubitak sluha.

Gubitak sluha u vezi sa uzrastom, prezbiakuzija, povezana je sa godinama, javlja se postepeno kako osoba stari.

U nekim porodicama je češća, dešava se postepeno i predstavlja problem osobi da toleriše glasan zvuk ili da čuje šta drugi govore. Gubitak je postepen, tako da neko sa presbiakuzijom možda neće shvatiti da je izgubio deo svoje sposobnosti da čuje.

Tinitus

Zujanje u ušima (tinitus) takođe je često kod starijih ljudi. Obično se opisuje kao zujanje, ali može zvučati i kao urlanje, škljocanje i šištanje, a može se javiti na jednom ili oba uva i može biti glasan ili tih. Tinitus je ponekad prvi znak gubitka sluha kod starijih osoba. Tinitus može da prati bilo koju vrstu gubitka sluha i može biti znak drugih zdravstvenih problema, kao što su visok krvni pritisak, alergije ili nuspojava lekova.

Uzroci gubitka sluha

Glasna buka jedan je od najčešćih uzroka gubitka sluha. Buka mašina ili glasna muzika mogu oštetiti unutrašnje uvo, što dovodi do trajnog gubitka sluha. Glasna buka takođe doprinosi tinitusu.

Nagomilavanje ušnog voska ili tečnosti može blokirati zvukove koji se prenose od bubne opne do unutrašnjeg uva. Probušena bubna opna infekcijom, pritiskom ili stavljanjem predmeta u uho, uključujući štapiće sa pamučnim vrhom, može biti problem. Različita zdravstvena stanja, kao što su dijabetes ili visok krvni pritisak, moždani udar, povreda mozga ili tumor, mogu doprineti gubitku sluha, isto kao i infekcije virusima i bakterijima.

Gubitak sluha takođe može biti posledica uzimanja lekova. „Ototoksični” lekovi za lečenje raka, kardiovaskularnih bolesti, antibiotici, mogu oštetiti sluh, pa čak i aspirin u većim dozama može izazvati probleme.

A kod naslednih stanja najčešća je otoskleroza, gde dolazi do okoštavanja kostiju srednjeg uva i prenošenja zvuka.

Kako se nositi sa gubitkom sluha

Najvažnije je da ne ignorišete gubitak sluha. Ako imate problema sa sluhom, trebalo bi da obavestite ljude da imate problem sa sluhom, zamolite ih da govore sporije i jasnije, i da ne viču. Pronađite dobar ambijent za slušanje. Ako slušate muziku, postavite se između zvučnika i izvora buke, ako razgovarate, potražite mirnija mesta.

Konačno, druga najvažnija stvar je da potražite stručni savet. Mnogi otorinolaringolozi bave se upravo problemima gubitka sluha i mogu tačno da izmere koliki je gubitak i da predlože odgovarajući slušni aparat.

Pored toga, postoje uređaji za upozorenje i kohlearni implantati. Kohlearni implantati su elektronski uređaji za osobe sa teškim oštećenjem sluha. Sistemi upozorenja mogu da rade sa zvonima na vratima, detektorima dima i budilnicima, kako bi vam poslali vizuelne signale ili vibracije. Na primer, trepćuće svetlo može da vas obavesti da je neko na vratima ili da telefon zvoni.

Na kraju, dolazimo i do moje inspiracije za pisanje o problemu gubitka sluha. Tačnije, postojanju određenih slušalica koje ne prenose zvuk na tradicionalni način preko bubne opne i slušnih koščica, već preko kosti. Probajte slušalice sa koštanom provodljivošću, jer ćete čuti zvuk, a istovremeno imati mogućnost da čujete okolni zvuk oko vas, jer nemate ništa na bubnim opnama.

Činjenica da je ovom razvoju doprinela masovna upotreba mobilnih telefona, koja je uticala i na pravljenje određenih aplikacija za mobilni, koje pojačavaju govor ili ga čine razgovetnijim.

Da ne zaboravimo i da mobilni može da vibrira i svetli kada zvoni, za one koji ne čuju. Očekuje se prava revolucija novih slušnih aparata koji će se prodavati bez recepta i raditi uz pomoć mobilnih telefona. Tako je razvoj mobilnih uređaja nehotično pomogao rešavanju problema, a istovremeno omogućio da se ljudi lakše suoče sa slabljenjem sluha.