Naslovna slika-Mirjana Bobic Mojsilovic.

Slabići

Ima jedna divna izreka koja kaže: Dobra vremena stvaraju slabog muškarca, slab muškarac stvara teška vremena, teška vremena stvaraju jakog muškarca, jak muškarac stvara dobra vremena.

Ne mogu da se otmem utisku da živimo u eri promovisanja koncepta slabog muškarca, ali to nikako ne znači da su vremena dobra.

Čak i letimični pogled na savremenu kulturu govori o njenoj patološkoj ženstvenosti. Muškarac više ne mora da bude ni jak, ni hrabar, ni pametan, ni zanimljiv – on mora da bude lep, i mlad. I da miriše na ljubičice. I da ima iščupane obrve. I napućena usta. I savršeno telo. I oble gluteuse. I obrijane pazuhe i grudi. Kozmetička industrija za muškarce privredna je grana koja neviđeno raste. Svet, u svojoj savremenoj oblapornosti i egocentričnosti, u mnogo čemu neodoljivo podseća na estetiku prenemaganja po evropskim dvorovima pred Francusku revoluciju, i svejedno je da li pogled bacamo ka Holivudu, muzičkoj industriji, umetnosti, politici, pa čak i sportu.

U propagandi Velikog brata, muškarci postaju sve ženstveniji, a žene sve očajnije, jer u svetu pervertiranih ciljeva dobijaju nemoguću konkurenciju.

Drugim rečima, projekat poništavanja žena u punom je zamahu. Žene više nisu bitne. Paradoks ove situacije leži u činjenici da su perjanice ove mračne agende upravo žene, borci za ravnopravnost, kojima je važnije paradiranje rodnim jezikom, i njegova odbrana – nego odbrana zdrave pameti – na primer, da muškarac koji se identifikuje kao žena ne može da se takmiči kao sportistkinja.

Savremeni ideal slabog muškarca stigao je i kod nas, i to tamo gde su sve anomalije svakodnevice najčitljivije – u rijaliti šou-programe, i na javnu scenu. Ne morate gledati rijalitije i pasionirano čitati štampu da biste shvatili o čemu se radi. Iz svakog ćoška ovoga našeg internet univerzuma, u poslednjih nekoliko meseci iskaču slabi muškarci – zvezde rijalitija. To su muškarci koji plaču, koji dobijaju nervne slomove, koji se bacakaju po podu, koji vrište i koji su „žrtve” navodnih „romantičnih” ljubavi. Totalno odsustvo zrelosti, samopoštovanja i bilo kakvog dostojanstva, igranje uloge žrtve, ono je što opisuje aktuelne aktere ovih fingiranih drama u našem lokalnom TV glibu, ali i suštinski opisuje svet danas.

Ništa nije slučajno.

Što bi rekao Đakomo Leopardi – Opšte je poznato da slabi ljudi žive u pokornosti svetskoj volji, dok se jaki pokoravaju samo svojoj.