Sjajem privlačimo radost i borimo se s tamom

Koje god da smo vere, moramo priznati da je sve lepše kad se kuća okiti božićno-novogodišnjim duhom.

Kad dopustimo duhu sreće i Nove godine da nas prožme, brže nam prođu teški jesenji dani.

Nikad nije rano da se upali neka svećica pa makar bila i ona LED, koja štedi struju.

Uvek sam volela po neku šljokicu više, makar na kapcima, da sjajimo. Time privlačimo radost i borimo se s tamom.

Sa novim događajima u svetu, danas u Beogradu imamo mnogo više stranaca, a sa njima i njihove običaje različite od naših.

Što više, to bolje, što se mene tiče. Nikad više svetla nije višak.

Sveti Luka je prošao, ali nas je kao i svake godine uveo u čarobni period slavljenja slava. Čvrstom rukom nas je poveo do zaštitnice žena Svete Petke pa do Svetog Arhangela Mihaila.

Svi se hvalimo da ili svi slavimo ili idemo na slavu, pa onda neka su nam sveci u pomoći da ovakva vremena preživimo i neka smo ih dostojni.

Dostojni svoje dece.

Imam utisak da se danas olako svako prihvata uloge vernika. Koristimo samo folklorna obeležja.

Neka je forma danas pokazatelj da se suština promalja iza ugla.

Sa željom da suštinski budem dobra domaćica, želim da razvijem domaće kore za pitu. Stolnjak i sto sam spremila, kao i dobru volju.

Probaću onaj prečanski recept: slatka pita od sira sa suvim grožđem. Mešenje kora umesto meditacije, koncentracija za podršku duši, a manje telu.

Dok mi misli plove, slušam Mihaila Glinku. On se razume u dušu i duševno.