Sjaj

Važno je sve ono što nas pokreće da bez mrzovolje, ko zna koji put radimo iste, ponekad dosadne stvari. Inspiracija nas vadi iz rutine koju zovemo različito – neko koristi uvreženu asocijaciju na film Dan mrmota, a lepa je i tačna ona šarmantna krilatica – ne moram ja više ništa, namorala sam se ja… Ipak, u našim, „nekim” godinama kako ih nazivaju, prilično je teško obeshrabriti nas. Pa, čak i kad zine aždaja neočekivanih događaja, kao u filmu Brit-Mari je bila ovde, upravo prikazanom na Festu. Razlog što pominjem ovaj film je sala ispunjena do poslednjeg mesta, skoro u potpunosti ženskim svetom, plus desetak muškaraca. To znači da su mnoge od nas, ubrajam tu i sebe, nestrpljivo očekivale premijeru filma, rađenog po bestseler romanu Fredrika Bakmana.

Muževljevo neverstvo nateraće vremešnu, večitu domaćicu da na prilično neverovatan način ponovo stvori sebe (pošto je ostavila muža, u potrazi za poslom naći će se u ulozi fudbalskog trenera tima desetogodišnjaka u jednom selu). Neodoljiva Pernila August, vlasnica jedne Zlatne palme (1992), glumica iz zlatnog kruga Ingmara Bergmana, upečatljivo je dočarala transformaciju Brit-Mari od zbunjene i razočarane žene do one koja ne samo da je izdržala već je i pronašla najsrećniju verziju sebe.

Na ekranu se vidi taj sjaj u očima, koji se vratio.

Taj sjaj je tu, čak i kad smo na njega zaboravile, kad mislimo da ga niko više i ne vidi, ili smo jednostavno suviše umorne.

Vrati se kad je najvažnije!