Sirova hrana je zdravija – mit ili ne?

Svedoci smo da se sve češće preporučuje konzumiranje sirove hrane, odnosno da je zdravije jesti sirovu hranu, kao što su to činili naši daleki preci. Međutim, primećeno je da neke sirove namirnice jednostavno postaju popularne samo zato što je neki influenser ili poznata ličnost objavila da joj to čini dobro.

Treba biti oprezan i pratiti preporuke stručnjaka, jer neka hrana jeste zdravija sirova, a za neku je diskutabilno, pre svega zbog toga što smo verovatno tokom vremena izgubili i neke enzime ili odbrambene mehanizme u slučaju konzumacije npr. sirovog mesa.

Nadamo se da ćete u tekstu koji sledi naći odgovore da li da neke od vaših omiljenih namirnica jedete sirove ili kuvane.

Povrće i voće

Uvreženo je mišljenje da je sirovo povrće zdravije od termički obrađenog, jer kuvanje može uticati na gubitak nekih hranljivih sastojaka. Međutim, ipak postoje razlike. 

Sirovo povrće sadrži više vode i zasitnije je, čime utiče na manji unos kalorija.

Kuvanjem se pre svega gubi vitamin C, vitamin rastvorljiv u vodi, tako da je npr. zdravije jesti sirove paprike ili kupus.

Kupus kuvanjem gubi i vitamin B1, neophodan za dobro funkcionisanje nervnog sistema.

Paradajz kuvanjem gubi vitamin C, ali se zato kuvanjem povećava nivo likopena.

Šargarepa kao sirova ima manji gIikemijski indeks, ali kuvanjem beta karoten postaje dostupniji.

Sirovo povrće, takođe, bolje utiče na dobre bakterije u crevima, jer predstavlja odličan supstrat za njihovu prehranu.

Za voće znamo da je sirovo najbolje. Pisali smo o popularnom načinu konzumiranja voća, a i povrća, u smutijima.

Uz sve navedeno, preporuka je da se, što je češće moguće, jedu voće i povrće koji potiču sa obližnjih farmi, jer na taj način, u transportu, hladnjačama itd., gube manje svojih korisnih svojstava. 

Inače, pratite nas, jer uskoro planiramo da objavimo tekst koji će doneti iznenađujuće informacije u vezi sa veganskom ishranom.

Shutterstock.com

Orašasti plodovi – sirovi ili ne?

Orašaste plodove je bolje jesti sirove, jer u tom stanju sadrže više vitamina, naročito vitamin E, i uopšte antioksidanasa koji se gube u procesu pečenja. Takođe, kada se peku, ponekad se dodaje ulje pa su kaloričniji, a i so, sa kojom ne treba preterivati. Uz to, pečenje utiče na polinezasićene masti koje orašasti plodovi sadrže, pa postoji mogućnost njihove oksidacije, što može da dovede do stvaranja slobodnih radikala, štetnih za naše ćelije.

Tačno je da je ukus orašastih plodova, na primer badema i lešnika, često bolji kada su pečeni; oni pečenjem postaju i hrskaviji. 

Orašaste plodove možete konzumirati i sirove i pečene, jer i jedan i drugi način konzumiranja ima prednosti, ali je možda bolje da orašaste plodove sami pečete na umerenoj temperaturi.

So i šećer – rafinisani ili nerafinisani?

Veoma je popularna roze himalajska so. Ona je nerafinisana (sirova) i sadrži više minerala, međutim s obzirom da je koristimo u malim količinama, razlike su minimalne. Dodatno, natrijum iz soli, koja je u stvari natrijum-hlorid, nepoželjan je, posebno kod ljudi koji imaju probleme sa kardiovaskularnim sistemom, te se preporučuje kalijumova so, koja gotovo da uopšte ne sadrži natrijum.

Slična je situacija i sa nerfinisanim šećerom, minimalne su razlike, a upotrebu šećera ionako treba ograničiti.

Sirovo mleko

Sve veći broj influensera na TikToku zagovara prednosti sirovog mleka, čija je prodaja porasla čak pet puta u Velikoj Britaniji između 2014. i 2018, dok je u SAD prošle godine konzumacija sirovog mleka porasla 20 odsto, kako piše Tajms. I sve to uprkos kritikama i upozorenjima.

Neki se sećaju da smo u detinjstvu koristili sirovo mleko koje su studenti raznosili u staklenim flašama, ali smo ga obavezno kuvali, kako bi se ubile bakterije i produžio vek trajanja. Danas se većina vrsta mleka koje kupujemo u supermarketima pasterizuje/zagreva na 70 stepeni Celzijusa da bi se uništile potencijalno štetne bakterije.

Istraživanja su utvrdila da se nutritivna vrednost mleka jedva menja pasterizacijom, dok kritičari tvrde da se sirovo mleko lakše vari i naročito prija osobama koje imaju problema sa laktozom, što nije naučno dokazano.

Sirova jaja

Opet će se neki prisetiti da smo redovno jeli tzv. mućeno jaje, odnosno žumance umućeno sa kašičicom šećera. Mutilo se dok se ne dobije ukusna kremasta svetložuta masa. Neki su tako gustirali, a neki su pak prelivali mlekom. Takođe, za sneg od belanaca koriste se sirova belanca, kao i sirova žumaca za razne kremove, i sve to je sasvim u redu za ljude koji nisu alergični na sveža jaja ili jaja uopšte. Sirova jaja su dobra i za glasne žice i glas, pa ih ponekad koriste pevači.

Naravno, jaja moraju biti sveža, što se proverava mirisom. Drugi način je da se jaja potope u vodu i ukoliko isplivaju znači da nisu sveža i da ne bi trebalo da se koriste.

Ipak, valja imati na umu da jaja mogu biti zaražena salmonelom, a njeno prisustvo ne možete jednostavno utvrditi, tako da se preporučuje termička obrada jaja.

Shutterstock.com

Sirova riba

Putuje se mnogo, živi na raznim meridijanima, sve globalne informacije su dostupne na klik bez obzira gde ste, tako da danas bilo gde da se nađemo, možemo jesti suši, na primer u Češkoj ili  špagete bolonjeze, na primer u Šangaju.

Suši, sašimi, seviče, svaki od ovih specijaliteta je odličan, a osim što su ukusni, pomažu nam da unesemo više omega 3 masnih kiselina, koje su važne za srce, mozak, zglobove… Međutim, mora se imati poverenja u mesta gde se ta riba kupuje, jer trovanja ribom koja nije sveža ili je zagađena mogu biti nezgodna.

Američki Food Standards Agency savetuje da mala deca, trudnice, starije i imunokompromitovane osobe ipak izbegavaju ovu hranu, zbog rizika od trovanja.

Sirovo meso, da ili ne?

Influenser Brajan Džonson, kao i neki muškarci srednjih godina, počeli su da konzumiraju sirovo meso, a tome je sigurno doprinela paleo dijeta, koja se bazira na hrani koju su ljudi lovili u paleolitskom periodu.

Međutim, zdravstvene organizacije upozoravaju da konzumiranje sirovog ili nedovoljno kuvanog mesa može da dovede do trovanja ukoliko ono sadrži štetne bakterije, kao što su: Salmonella sp., E. coli, Campylobacter…

Shutterstock.com

To je sigurno tačno, naročito kada se radi o piletini ili svinjskom mesu. Govedina, teletina, junetina, ređe su izvor torvanja. Znamo da se često jede tatar biftek ili razne vrste stekova, koji su ukusniji, sočniji i mekši ukoliko se jedu slabo ili srednje pečeni. Pri izboru mesa uvek je bolje izabrati meso prirodno gajenih životinja, odnosno onih koje su pasle ili, ako je reč o živini, kljucale itd.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com