Siromašni i srećni: Ko to prkosi trendu zadovoljstva životom?

U nedavno izvedenoj studiji, istraživači su ispitali tri hiljade ljudi koji žive siromašno, u malim sredinama. Želeli su da saznaju da li su i koliko ovi ljudi zadovoljni svojim životima. Rezultati su iznenadili same naučnike, ali i javno mnjenje.

Ceo trud istraživača mogao bi se ukratko svesti na sledeće – ljudi iz siromašnih i nerazvijenih sredina bili su zadovoljni svojim životima baš koliko i stanovnici najbogatijih, razvijenih zemalja.

Mnoge su ovakvi rezultati iznenadili jer udobnost industrijskih, naprednijih i uređenijih sredina, po mišljenju većine, u dobroj meri garantuje zadovoljstvo životom. Ipak, nije tako. Ovo i slična istraživanja donela su sasvim drugačije poglede na život i osećaje zadovoljstva i ispunjenosti.

Jedan od razloga, ali zato ključan, je taj što ove zajednice nisu u velikoj meri monetizovane. Ili, drugačije rečeno, novca ima malo i ne vrti se sve oko novca.

Najsiromašniji su zadovoljni

Melanežani, koji žive u regijama Rovijana i Gizo na Solomonovim ostrvima u Okeaniji, spadaju među najsiromašnije ljude sveta. Popularno rečeno, žive samoodrživim načinom života. Zadovoljavaju svoje potrebe ribolovom i poljoprivredom. Povremeno prodaju svoje proizvode na lokalnoj pijaci kako bi kupili prerađenu hranu ili platili školarinu svojoj deci. Luksuzi modernog života, pametni telefoni, internet, televizija ili udobni dušeci ovde su teško dostupni. Ali, uprkos materijalno jednostavnom i nezahtevnom životu, ovi ljudi izražavaju i osećaju veće životno zadovoljstvo nego stanovnici Finske ili Danske, koje privlače pažnju jer su ocenjene kao zemlje najsrećnijih ljudi.

Jedno od važnijih otkrića u istraživanju sreće je veza između prihoda, bogatstva i životnog zadovoljstva. Što imaju više novca, ljudi su uglavnom zadovoljniji. Što je zemlja bogatija, njeni građani su srećniji.

Ali, kako naučnici sada tvrde, postoje ljudi koji nisu deo ovakvog široko rasprostranjenog trenda. Oni uglavnom žive u malim, izolovanim zajednicama, autohtoni su i uglavnom su zadovoljni svojim životima baš kao i ljudi koji žive u najbogatijim zemljama. Svakome bi danas koristio podatak zašto je to tako i gde se krije tajna?

Sreća sa dalekih destinacija

Ovakva i slična pitanja inspirisala su dalja istraživanja. Jedno je objavljeno u američkom Zborniku Nacionalne akademije nauka. Naučnici sa Autonomnog univerziteta u Barseloni(Universitat Autonoma de Barcelona) u Španiji i Makgil univerziteta (McGill University) u Kanadi putovali su širom sveta da bi ispitali gotovo tri hiljade članova 19 manjih siromašnih društava, lociranih u 18 različitih zemalja. Posetili su Kumbungu u Gani, Laprak u Nepalu, Vavateninu na Madagaskaru, Lonkimaj u Čileu i druga udaljena mesta. Iako je osnovni pokretač na ovakvo naučno putovanje bilo istraživanje vezano za klimatske promene, istraživači su se takođe bavili i životnim zadovoljstvom stanovnika.

Kakve su rezultate doneli istraživači sa dalekih destinacija?

Prosečno životno zadovoljstvo među pripadnicima 19 istraženih malih društava bilo je 6,8 na skali od 1 do 10. Važan podatak je da je prosečni godišnji novčani prihod po glavi stanovnika manji od hiljadu dolara. Ova činjenica ne bi bila toliko zanimljiva da istraživači nisu izneli dodatne informacije – ovolika vrednost životnog zadovoljstva od 6,8 viđena je samo u zemljama gde BDP po glavi stanovnika premašuje 40 hiljada dolara godišnje.

U čemu je tajna?

Antropolozi koji su posetili ova ʼegzotična’ daleka društva primetili su da ovi ljudi crpe veliko zadovoljstvo iz jednostavnih aktivnosti, kao što su slušanje muzike, šetnje ili opuštanje.

Odnosi sa prijateljima i porodicom, kao i druženje, takođe im donosi mnogo radosti. Članovi ovih zajednica veoma cene vreme koje provode u prirodi. Brojne studije, inače, pokazuju da boravak napolju u netaknutim, prirodnim staništima poboljšava raspoloženje, zdravlje i opšte blagostanje.

Moguće je da jednostavni užici, kao što su druženje, društveni kontakti i boravak u prirodi, igraju ključnu ulogu u osećaju životnog zadovoljstva u zajednicama malih razmera, zbog toga što mnoga od ovih društava nisu snažno monetizovana.

U prethodnim istraživanjima, članovi istog tima iz Barselone i Makgil univerziteta posetili su druge manje zajednice i uporedili njihovo kolektivno blagostanje. Otkrili su da su se pokretači sreće, u zajednicama gde je novac imao veću ulogu, promenili – ljudi su prešli sa uživanja u iskustvenim doživljajima sa porodicom i prijateljima i u kontaktu sa prirodom, na ekonomske faktore. Novac je donosio sreću umesto jednostavnih životnih zadovoljstava.

Istraživači su javnosti preneli jasnu poruku:

„Životno zadovoljstvo ne zahteva veću materijalnu potrošnju koja je generalno povezana sa visokim novčanim prihodom. Jednom, kada su osnovne potrebe ljudi zadovoljene (stanovanje, hrana i sigurnost), radost se može pronaći u ljudima i mestima, svuda oko nas”, poručili su istraživači koji su ovakvu životnu filozofiju uspeli i da dokažu.