Sirevi – beli, žuti, mladi, zreli, buđavi – božanstveni!
Sazrevanjem, većina sireva povećava svoju nutritivnu vrednost, ne samo masnoće, kako se obično misli. Mnogi zreli, tvrdi sirevi imaju više od 700 mg kalcijuma i preko 25 grama belančevina
Nakon čitanja ovog teksta, neka svako uzme parče svog omiljenog sira. Prijatno!
Oni koji prate moje tekstiće, znaju da sam veoma retko, ako ikada, govorila o svojim navikama u ishrani. Ovo će biti izuzetak!
Prvo – jer je sir moja omiljena, nezamenljiva hrana i zato taj pridev božanstveni!
Drugo, činjenica je da ga mnoge trendi dijete zabranjuju ili, u najboljem slučaju, dozvoljavaju nešto kao mladi, neslani, nemasni, albuminski sir. Da li to baš tako mora? Naravno, ovde izuzimam dijete nakon operacija na digestivnom sistemu i još neke medicinske dijagnoze koje zahtevaju posebne preporuke.
I treće, ne najmanje važno: potrošnja sira kod nas, prema zvaničnim svetskim i šturim domaćim podacima, izuzetno je niska. Kažu, svega 2,5 –5,5 kg godišnje po glavi stanovnika, odnosno od 7 do 10 grama dnevno, što je najmanje u Evropi. Sklona sam da poverujem da su ovi podaci netačni – a čisto poređenja radi, prema istim izvorima, u Crnoj Gori je to 16 kg po stanovniku godišnje!
Ne izbacujte zrele sireve, ali vodite računa o količini, što treba da bude univerzalno pravilo u ishrani
Mlečne porcije
Svaki Islanđanin, Danac i drugi stanovnik severa Evrope, pojede gotovo 30 kg godišnje, a Francuz, Nemac, Italijan preko 25 kg! To je sve više od 70 grama sira dnevno, što se uklapa u sve preporuke na svetu koje kažu da treba unositi 2–3 porcije mlečnih proizvoda svaki dan. Da pojednostavim – to bi bilo bar 1/2 litra mleka ili 50 grama sira!
Na čemu onda razni pseudostručnjaci iz ishrane baziraju svoje zabrane, pitanje je o kome svako treba sam da donese svoj zaključak.
Često postoje dileme da li je, na primer, kozji sir po definiciji „zdraviji”? Sasvim kratko – nije!
Za ljude koji razmišljaju o svojoj ishrani, samo da dodam da su Islanđani, Francuzi, Sardinjani najdugovečniji ljudi ili među prvih deset najdugovečnijih na planeti!
A jedu toliko sira, i to ne tofu i slične zamene. Jedu zrele, punomasne, ukusne i veoma hranljive sireve. I odmah da kažem – ne fali ništa ni mladim kvalitetnim sirevima! Ali, sazrevanjem, većina sireva povećava svoju nutritivnu vrednost, ne samo masnoće, kako se obično misli.
Tokom tog procesa, koncentriše se količina belančevina i kalcijuma, pa tako kralj sireva – parmezan u 100 grama obezbeđuje 30 grama belančevina i preko 1100 mg kalcijuma. I nije on jedini, mnogi od tih zrelih, tvrdih sireva imaju više od 700 mg kalcijuma i preko 25 grama belančevina!
Za osobe koje su intolerantne na laktozu prevreli, zreli sirevi su najbolji izbor, jer imaju mnogo manje ovog mlečnog šećera, često samo u tragovima!
Potrošnja sira kod nas, prema zvaničnim svetskim i šturim domaćim podacima, izuzetno je niska
Za poređenje, uzećemo neki poznati sir od surutke, kod nas se često zovu i albuminski, a koji su po definiciji mladi, nezreli sirevi. Tako, italijanska rikota u 100 grama ima oko 130 kalorija, više od 200 mg kalcijuma i 10 grama belančevina.
Da pojednostavimo stvari: istu količinu belančevina i kalcijuma (ali i kalorija) dobićete ako uzmete 100 grama nemasnog mladog sira ili 30–40 grama zrelog, masnog sira, pa birajte šta vam se više sviđa.
Dala sam primer parmezana i rikote, ali ima i sjajnih sireva domaće proizvodnje koji su za svaku preporuku. Jedini problem je što im je taj nutritivni kvalitet teško dokučiv na osnovu onoga što se deklariše po zakonu.
Tako, na primer, podatak 45% m/sm, znači da ima toliko masti u suvoj materiji, pa mora da se preračunava na osnovu količine vode i tako dalje, a količina kalcijuma gotovo nigde nije navedena. To zakon ne traži, ali mislim da bi to bilo veoma korisno.
Važna je količina
Sirevi se razlikuju i po vrsti mleka iz kojeg se dobijaju, pa često postoje i te dileme, da li je, na primer, kozji sir po definiciji „zdraviji”?
I sasvim kratko – nije! Zavisi da li je mlad, zreo, u salamuri ili suv, pa je za odgovor potrebno mnogo više podataka nego što nudi štura etiketa. Osim kozjih, čuveni su sirevi od ovčijeg mleka, italijanski pekorino ili grčka feta, na primer.
Kralj sireva – parmezan u 100 grama obezbeđuje 30 grama belančevina i preko 1100 mg kalcijuma
I u Srbiji se neki poznati sirevi prave od ovčijeg mleka, a lično uvek pomislim na sir moje babe – klasičan beli u kriškama, pola ovčije/pola kravlje mleko, ostavljen da zri u velikim buradima: red zelene paprike, red sira i sve u slanom rastvoru!
I na kraju ovog kratkog teksta – ako volite mlade, bele, naše domaće sireve – možete pojesti stotinak grama, a ako su to zreli, tvrdi sirevi, onda neka to bude četrdesetak grama.
Moja preporuka je – ne izbacujte zrele sireve, ali vodite računa o količini, što treba da bude univerzalno pravilo u ishrani.