Sindrom Eve Karneiro – zašto je teško biti ženski lekar u sportu
Nakon briljantnog izlaganja na skupu Žene i sport (u organizaciji udruženja Žene sport društvo i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu), prof. dr Marija Anđelković verovatno nije ni bila svesna da je definisala sindrom s kojim se suočavaju sve žene koje rade u sportu.
Iako je dr Anđelković i sama tim-doktorka u umetničkom plivanju i kajaku, iskoristila je svetski poznat događaj koji se odigrao na klupi FK Čelzi i kroz svedočenja koleginica nedvosmisleno opisala nezavidnu poziciju žene lekara u sportu.
Inače, sindrom u medicini označava grupu simptoma koji se ispoljavaju zajedno, ili stanje koje karakteriše skup povezanih simptoma. Međutim, sindrom u društvu karakteriše kombinacija mišljenja, emocija ili ponašanja prema određenom pojmu ili pojavi. Ovaj sindrom, svakako, privlači pažnju.
Nema šanse, Žoze!
Hronološki, sve se desilo u prvom kolu Premijer lige 2015. kada je Čelsi igrao protiv Svonsija i kada je pri kraju utakmice na zemlji ostao da leži igrač Čelsija Eden Azar. Na poziv sudije, dr Eva Karneiro (fotografija iznad teksta) skočila je s klupe i potrčala. Igrač je morao da napusti igru. Nije izveo udarac koji je mogao da donese pobedu ekipi.
Utakmica je završena rezultatom 2 : 2. Trener Žoze Murinjo je bio besan, jer je smatrao da ga je doktorka ostavila sa igračem manje. Dr Karneiro je morala da napusti klub, ali je nakon godinu dana dobila satisfakciju na sudu u vidu izvinjenja kluba i finansijske nadoknade. Ipak, možda je sve najbolje oličeno u naslovu članka objavljenog u „Britanskom medicinskom žurnalu” – Nema šanse, Žoze! Doktori moraju imati autoritet nad brigom o pacijentima – koji je najbolje pokazao bunt profesije protiv svega što se desilo dr Karneiro.
Neopravdana diskriminacija tim-doktorki
Iz svega se može izvesti sindrom dr Eve Karneiro, jer jasno predstavlja odnos prema ženama koje su tim-doktori. Dokaz za to je i mišljenje nekoliko naših tim-doktorki koje je pomenula prof. Anđelković.
Tako, dr Snežana Banković kaže: „Razlika između doktorki i doktorki u sportu ne bi trebalo da postoji, ali je evidentna. Doktorke u sportu neopravdano malo su zastupljene, diskriminisane su na ključnim pozicijama. Kad se odlučuje o nekim bitnim putovanjima, odlasku na velika takmičenja ili Olimpijske igre, doktorki često nema…”
Dr Jadranka Mandić kaže da se stručnost i mišljenje ženskog lekara i dalje češće dovodi u pitanje nego njenih muških kolega, i da doktorke svoju poziciju i dalje svaki put moraju da zasluže, iznova i iznova. Ipak, možda je najjezgrovitije mišljenje dr Biljane Marinković koja kaže da je biti ženski lekar u sportu jednostavno rečeno – teško!
Nije samo odnos prema doktorkama problem već i mali broj onih koje su na toj poziciji. Tako, u NBA 2,4 odsto su žene lekari, dok je u WNBA 28,6 odsto žena lekara, iako je u pitanju ženska liga. Slična situacija je u NCAA gde žene predstavljaju 12,7 odsto svih timskih lekara.
U mnogim sportovima žene su većina
Na osnovu svega navedenog, da bismo definisali sindrom dr Eve Karneiro, možemo reći da je u pitanju potcenjivačko i drugačije mišljenje prema doktorkama, koje proizilazi iz sveukupnog ponašanja u sportu u kome su žene minimizovane, iako u mnogim sportovima predstavljaju većinu. Sve to dovodi do opravdanog nezadovoljstva, ne samo doktora nego svih koji razumeju suštinu problema.
Ako znamo da je na medicinskim fakultetima uvek više žena, da u većem procentu završavaju ne samo osnovne već i doktorske studije, i da su bolji studenti, onda se opravdano postavlja pitanje u kom trenutku njihovo znanje nije bilo dovoljno u sportu.
Zašto se njihova dijagnoza preispituje, a ne prihvati jednostavno, kao i muških kolega. Ispada da se u životu tim-doktorki, kao i u slučaju dr Karneiro, dokazi ne smatraju relevantnim.
Izbor onih koji odlučuju da ih ignorišu ne samo da utiče na krajnji ishod nego neopravdano diskriminiše ženu kao tim-doktora.
Naslovna fotografija dr Eve Karneiro © Cosmin Iftode / Shutterstock.com