Sedeo sam za mašinom, šio sam…
I Džordž Kluni je podržao bratstvo muškaraca koji u slobodno vreme kod kuće šiju, popravljaju i prekrajaju odeću u cilju stvaranja održivog životnog stila
Pandemija je istumbala svet kakav smo poznavali, ali je iznedrila i neka prava mala čuda, koja ni najbujnija mašta ne bi mogla da poveže sa kovidom. Na primer, Džordž Kluni kod kuće šije! I nije jedini.
Mnogi selebriti muškarci posegnuli su za veštinom šivenja i krojenja, koja decenijama opstaje samo kao tipično ženski hobi. I druge poznate ličnosti otkrile su da su u uslovima smanjenih aktivnosti zbog pandemije smirivale živce ne samo iglom, već i šivaćom mašinom.
Prekrajanje je poželjno
Neupućeni bi pomislili da je „sedeo sam za mašinom, šio sam” nekakva šala. Međutim, pojava je postala pokret koji ima brojne pristalice, a inicirala je ozbiljna sociološka i psihološka istraživanja.
Često se postavlja pitanje zašto je krojač časno muško zanimanje, dok se muškarac koji šije kod kuće, za svoje potrebe, smatra feminiziranim
Ugledni mediji kao što su Gardijan ili Njujork tajms izveštavaju da pravljenju domaćih džemova, svojeručnom šišanju i farbanju i drugim kućnim veštinama koje su ljudi masovno obnovili tokom pandemijske izolacije, treba dodati i šivenje.
Kad je Kluni otkrio da često krpi odeću svojih blizanaca i da ponekad popravi i haljinu svoje žene, mnogi su izvijali obrve u neverici. Ali, on je objasnio: „Dugo sam bio neženja i dugo uopšte nisam imao para, a u takvim situacijama čovek mora da nauči da popravi stvari.”
U Britaniji, kreatorka muške odeće Emili Bojd na svojim profilima ponudila je uputstva onima koji su zainteresovani za „uradi sam” princip i javno propagira okretanje igli i kućnoj šivaćoj mašini, pod geslom „prekrajanje je poželjno”.
Kad je Kluni otkrio da često krpi odeću svojih blizanaca i da ponekad popravi i haljinu svoje žene, mnogi su izvijali obrve u neverici
„Putem Instagrama kontaktiralo me mnogo muškaraca koji su poslednjih godina počeli da šiju, inspirisani sve većom potrebom da odeću poprave ili prekroje”, rekao je Piter Kant, učesnik u britanskom takmičenju u šivenju (The Great British Sewing Bee).
Nedostatak šnitova za mušku odeću
Podaci ukazuju da je u toj zemlji tokom 2020. prodaja šivaćih mašina porasla za 127 odsto. Majkl Cimer, vlasnik velike prodavnice u Saseksu, kaže da su ranije njegove mušterije uglavnom bile žene, dok od početka pandemije dolazi sve više muškaraca koji kupuju šivaće mašine.
„Muškarci se u našoj radnji ponašaju kao u prodavnici tehničke robe. Provode sate upoređujući različite modele, analizirajući delove i performanse”, kaže Cimer. On otkriva i da je prodaja štofova vrtoglavo porasla tokom prethodne godine. Šnitovi, koje on takođe prodaje u svojoj radnji, ipak nisu mogli sasvim da zadovolje narasle potrebe.
Neupućeni bi pomislili da je „sedeo sam za mašinom, šio sam” nekakva šala. Međutim, pojava je postala pokret koji ima brojne pristalice.
Dok je ponuda šnitova za žensku odeću raznovrsna, za muškarce se uglavnom nude šnitovi za pidžame. Ipak, najprodavaniji šnit prošle godine bio im je za mušku forman jaknu. U pitanju je jednostavan, ali veoma praktičan model sa našivenim džepovima. Taj šnit pušten je u prodaju pre više godina, ali je tek tokom pandemije razgrabljen.
Muškarci sa iglom (sew bros) preko društvenih mreža formirali su svojevrsno bratstvo i često postavljaju pitanje zašto je krojač časno muško zanimanje, dok se muškarac koji šije kod kuće, za svoje potrebe, smatra feminiziranim.
Seksističkom stereotipu da je šivenje ženski posao pandemija je zadala ozbiljan udarac. „Posebno je zanimljiv porast broja mladih muškaraca koji žele da uče ili usavrše veštinu šivenja”, kaže Edvard Grifit, direktor zanatske zajednice LoveCrafts.
On ukazuje da je starost njihovih muških članova od 25 do 34 godine, dok su članice u proseku deset godina starije. Grifit kaže da im se broj članova tokom pandemije uvećao za trećinu.
Posebno je zanimljiv porast broja mladih muškaraca koji žele da uče ili usavrše veštinu šivenja
Šivenje kao meditacija
Osim što je šivenje i prekrajanje odeće korisno, ono ima i velike psihološke koristi. Postoji studija koja potvrđuje da se kod čoveka koji šije snižava krvni pritisak i ujednačava srčani ritam. Posle Prvog svetskog rata, traumaizovanim vojnicima preporučivan je rad iglom kao oblik terapije.
Tako je iz „neočekivanog braka ratovanja i šivenja”, kako se izrazio jedan psihijatar, rođeno ono što se zove okupaciona terapija, koja se i danas široko primenjuje. Šivenje izaziva mentalna stanja slična meditaciji i deluje kao prirodni antidepresiv, kažu psiholozi i ne čude se što su se mnogi latili igle tokom pandemije.
Osim psihološkog, šivenje se tokom pandemije pozicioniralo i kao politički čin. Kad je Tabo Sabao postavio na Instagram fotografije kolekcije sakoa i kaputa koje je sam sašio, ljudi su mislili da se šali, jer on ima 22 godine i po zanimanju je stručnjak za razvoj softvera.
Naravno, uputstva za šivenje našao je na JuTjubu, a prva stvar koju je sašio bile su nepromočive adidas pantalone, napravljene od prekrojene sportske torbe kojoj su se pokidale ručke.
Karantin je ojačao ovaj pokret, pa je čak i CNN objavio da je u SAD znatno porasla prodaja šivaćih mašina i to ne samo za šivenje maski
Poklonici održivog životnog stila
Sabao je samo deo internacionalne grupe mladih muškaraca koji zastupaju ideju slow fashion i koji redovno postuju komade odeće koje su sami sašili ili preradili od stare garderobe. U Americi, članovi pokreta Craftivists svoje proteste protiv Trampove vladavine izražavali su tako što su na mreže postavljali fotografije parola ili karikatura koje su sami izvezli.
Njujork tajms piše o modnom kreatoru Norisu Danteu Fordu (34), koji se proslavio kao stilista čuvenog Princa. Ford danas živi u Atlanti i tokom pandemije pokrenuo je onlajn obuke u šivenju.
On je najistaknutiji zagovornik pokreta za popularizaciju kućnog šivenja kod muškaraca. I u Americi je uočeno da nema odgovarajućih šnitova za mušku garderobu, pa se Ford dao na posao da ih izradi i ponudi zajednici od 37 000 svojih pratilaca na mreži.
Karantin je ojačao ovaj pokret, pa je čak i CNN objavio da je u SAD znatno porasla prodaja šivaćih mašina i to ne samo za šivenje maski. Muški poklonici šivenja u retro stilu umrežavaju se i stvaraju zajednicu koja promoviše raznovrsnost i inkluziju, ali je u osnovi svega ideja stvaranja održivog životnog stila. Klunijeva podrška im je dala vetar u leđa.