Šarm unutrašnjeg dijaloga – pričam sa pametnom ženom
Ako mrmljamo sebi u bradu o poslu koji treba da obavimo ili se iznenada zakikoćemo u tramvaju, bez brige, i drugi vole povremeno da popričaju sami sa sobom
Pasoš sam spakovala, kupaći kostim je u koferu, da ne zaboravim danas da kupim mleko – ako se na sličan način povremeno naglas preslišavamo, ili na poslu mrmljamo sebi u bradu šta još treba da obavimo, ili se iznenada u tramvaju zakikoćemo, bez brige, i drugi nekada razgovaraju sami sa sobom, jasno je da tu nema ničeg problematičnog.
Ovaj fenomen zapravo nam pomaže da sredimo misli, da se brže koncentrišemo, bolje pamtimo, da se motivišemo i ohrabrimo. Ipak, najpre su to one rečenice koje se prosto dešavaju u našoj glavi. Ne planiramo da ih izgovorimo, pa se začudimo kad se to desi.
Na kraju, od ulaska mobilnih telefona u našu stvarnost svikli smo već na ljude koji govore uprazno, nemaju pred sobom sagovornika, pa je jedan poznati novinar davno primetio da ovakva scena deluje kao – okultno isksutvo!
Tokom dana imamo stotinu obaveza i nekada je jednostavno potrebno da među hiljadama misli napravimo red, da ne lutaju
Utvrđivanje gradiva
U našoj glavi stalno se odvija unutrašnji dijalog, ali ako deo tih misli iznenada izgovorimo pred publikom, nekoliko pogleda verovatno će se zadržati na nama, a mi ćemo se možda čak i posramiti. S druge strane, ovaj unutrašnji dijalog mnogi vode „bez tona”, ali im se pomiču usne ili odmahuju glavom. Slično kao nekada u školi kada smo učili naglas zbog nedostatka koncentracije i boljeg pamćenja – kada nam je potrebno da među hiljadama misli napravimo red, one važne izgovorimo naglas.
Drugim rečima, ne treba da nas brine što važimo za čudnu komšinicu koja razgovara sa vratima, jer svaki put kad okrene ključ izgovori „dobro, zaključano je”, ili što ujutru u kancelariji naglas pobrojimo sve poslovne obaveze koje nas očekuju tokom dana, pošto na taj način one deluju konkretnije nego kad ih držimo u glavi, što može da nam pomogne da na vreme odredimo prioritete. Osim toga, nekada nismo sigurni da li su sve ideje koje nam se roje u glavi dobre, a kada ih prepričamo sami sebi možda možemo lakše da uočimo njihove prednosti i mane.
Najbolji prijatelj
Već znamo da naglas izgovorene pozitivne misli mogu da nas ohrabre i podignu nam samopouzdanje, uostalom to često praktikuju sportisti. U prilog ovom fenomenu idu čak i saveti stručnjaka da se, na primer, pre intervjua za posao naglas odglume sve situacije u koje može da nas dovede imaginarni, potencijalni šef, ali to je već druga vrsta vežbanog, insceniranog dijaloga.
Ko se od nas bar jednom nije posvađao sa televizorom i ima li onih koji nisu poželeli da čuju svoj glas ako su bili usamljeni tokom pandemije
Dakle, razgovor sa sobom naglas nekome pomaže da bolje pamti, lakše nađe rešenje za problem koji ga muči ili razreši neke dileme. Ako naglas izgovorimo reč pasoš uoči putovanja, mi zapravo rešavamo jedan po jedan problem, odnosno u tom trenutku ne mislimo na onu radnju koja, takođe, može da nam pokvari putovanje. Iz sličnih razloga ne bi trebalo da se brinemo kad se tokom kupovine naglas preslišavamo da nam treba i šećer, jer se tako, u stvari, fokusiramo i čak je veoma izvesno da ćemo ga brže ugledati na rafu.
Uostalom, ko se od nas bar jednom nije posvađao sa televizorom posle vesti o poskupljenju ili zbog nepravedne odluke sudije na utakmici, kako bi se oslobodio negativne energije. Ima li ikoga ko nije razgovarao sa junacima filma ili serije? U krajnjoj liniji, ima li onih koji bar jednom nisu poželeli da čuju jasno svoj glas, u vreme zaključavanja tokom pandemije? U svakom slučaju, reč je o bezazlenoj pojavi koju najbolje opisuje ona šala na sopstveni račun, kada neko svoj glasni dijalog sa samim sobom oceni kao – pričam sa pametnim čovekom, odnosno ženom.