zivotno-iskustvo
Šarlot Rempling: Moje šezdesete godine bile su divne - To sam ja
Sarlot Rempling glumica na crvenom tepihu

Šarlot Rempling: Moje šezdesete godine bile su divne

Glagol „to rample”, izveden iz njenog prezimena, u rečnicima urbanog jezika koristi se za ono kad „žena muškarca učini bespomoćnim samo svojom neuhvatljivom, hladnom senzualnošću”

Šarlot Rempling ima ove godine dva filma u trci za Zlatnu palmu. Miljenica režisera Fransoa Ozona, glumi u njegovom ostvarenju Sve je dobro prošlo, a ima i jednu od glavnih uloga u kontroverznom filmu Pola Verhovena, Benedeta, koji je ovih dana podigao veliku prašinu na Kanskom festivalu.

Ali, to nije sve od glumice koja je ove godine proslavila 75. rođendan.

Naime, na Venecijanskom festivalu, koji će početi 3. septembra, premijeru će imati film Dina (Dune), u kome igra i Šarlot Rempling, dok će novozelandski film Juniper (Kleka) u kome ima glavnu ulogu, a koji je nezasluženo ostao izvan festivalskih reflektora, krajem septembra početi da se prikazuje, prvo u novozelandskim bioskopima.

Doduše, glumica priznaje da joj je rad na filmu postao zamorniji, ali tek kad je stigla u sedamdesete godine. „Moje šezdesete bile su divne.

Osećala sam se vrlo snažnom. Ali u sedamdesetim treba da idete malo sporije. Volim godine u kojima sam sada, ali za posao u kome često treba da dajete svoj maksimum, teže je”, rekla je u intervjuu za Gardijan.

Iako je snimila nekoliko filmova preko Atlantika, i to sa najboljim režiserima, Šarlot Rempling kaže da Holivud jednostavno nije njen svet

Denis Makarenko © / Shutterstock.com

Žena koja je postala glagol

Šarlot Rempling nije neobična samo po zadivljujućoj energiji. Ona je jedina žena koja je postala glagol, podsetio je voditelj ceremonije na kojoj joj je uručena Evropska filmska nagrada (EFA) za životno delo. Nije u pitanju voditeljski lapsus.

Iako u standardnim rečnicima engleskog jezika nećete naći reč „to rample”, u rečnicima urbanog jezika možete da pročitate da se taj glagol, izveden iz njenog prezimena, koristi za ono kad „žena muškarca učini bespomoćnim samo svojom neuhvatljivom hladnom senzualnošću”.

Ta senzualnost Remplingove vezuje se za fatalni pogled njenih plavo-zelenih očiju, koji su reditelji uočili još kad je bila sasvim mlada glumica. „Prirodno imam teške kapke”, demistifikuje tu stvar Šarlot i seća se da su joj još davno neki ljudi savetovali da ih operiše i malo podigne.

Da je muž Žan Mišel Žar vara, saznala je iz novina. Razvod joj je doneo nervni slom i depresiju, pa lečenje

Srećom, ona to nije učinila, ni tada, ni do danas, kada bore uokviruju te oči, a kapci su otežali. „Uskoro će mi zatvoriti oči”, rekla je Šarlot kroz smeh, i pridružila se nekolicini svetskih zvezda koje su se fotografisale bez šminke i bez ulepšavanja da bi se pobunile protiv stigmatizacije starijih žena na filmu, ali i u običnom životu. Naravno, i dokumentarni film o njenom životu dobio je naslov Pogled.

Evropska glumica

Još dok je bila devojčica, otac joj je rekao da je bodljikava. „To je ključna reč za mene”, priznaje i danas. Ali zbog te osobine, kažu, ostala je bez Oskara.

Prvi put je nominovana i očekivalo se da ga dobije u svojoj 69. godini, za film 45 godina, ali je pred konačnu odluku žirija dala jednu nekorektnu izjavu, koja ju je koštala nagrade. Iako je snimila nekoliko filmova preko Atlantika, i to sa najboljim režiserima, Šarlot Rempling kaže da Holivud jednostavno nije njen svet!

Družila se sa Merijen Fejtful i Rolingstounsima, počela da se bavi modelingom i da pomalo glumi

Andrea Raffin © / Shutterstock.com

Ostala je pretežno evropska glumica i dobila je sve najveće evropske nagrade. Uže od toga „evropski” Šarloti je teško da se izjasni. Rođena je u Engleskoj 1946, prve mirne godine posle Drugog svetskog rata, i postala pravi predstavnik bebi-bum generacije.

Otac joj je bio oficir, koga je učešće u ratu izmenilo, kao i većinu tadašnjih očeva. Tek kao tinejdžerka, iz novinskih isečaka saznala je da je njen otac na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. osvojio zlatnu medalju u atletici. Pitala ga je gde mu je medalja, a on je rekao da ju je izgubio.

Zbog očevog službovanja neko vreme je učila školu u Francuskoj, što joj je omogućilo da podjednako dobro glumi na oba jezika, a kasnije se preselila u Pariz, gde i danas živi.

Revolucija bebi-bumersa

Život Šarlot Rempling, kao i cele bebi-bum generacije, obeležila je revolucija mladih s kraja šezdesetih godina: rokenrol, mini-suknje, duge kose i seksualne slobode. I naravno, droga. Družila se sa Merijen Fejtful i Rolingstounsima, počela da se bavi modelingom i da pomalo glumi. O tom periodu kaže: „Imali smo divlje ideje o tome šta bismo mogli da radimo.”

Uloga u filmu Devojka Džordži (Georgy Girl) iz 1966. donela joj je slavu. Za razliku od glumica prethodnih generacija, nije imala nikavo dramsko obrazovanje, ali se oslanjala na instinkt: „Kad sam kao sasvim mlada zakoračila u glumu i modeling, shvatila sam da je to zver koja će me progutati. Zato sam nastojala da pred kamerama prosto budem to što jesam. Vodio me je instinkt, moja animalna inteligencija.”

Dok je bila devojčica, otac joj je rekao da je bodljikava. „To je ključna reč za mene”, priznaje i danas

Andrea Raffin © / Shutterstock.com

A onda je sve naglo prekinuto. Njena tri godine starija sestra Sara izvršila je samoubistvo u svojoj 23. godini. Otac je tražio da majci ne kažu istinu, i ona je do kraja verovala da joj je ćerka umrla od raka.

Suočena sa gubitkom sestre, Šarlot je prekinula sa dotadašnjim načinom života i otišla u Pariz. „Nisam mogla da budem ono što sam bila pre toga. Nisam više mogla da budem srećna. Ceo život mi se promenio.”

Želim evropsku polusenku

Tada je rešila da, ako već ostaje u filmskoj industriji, neće raditi zabavne filmove kao pre. Srela se sa italijanskim neorealizmom i tu osetila prostor za sebe.

Onda su došli filmovi Sumrak bogova iz 1969. i Noćni portir iz 1974. o posledicama nacističkih logora.

Šarlot je u njima ostvarila duboke studije o ljudskoj seksualnosti na sasvim drugačiji način nego što je to radio Holivud. „Jednostavno, ja želim da idem dublje, želim evropsku polusenku.”

Senzualnost Remplingove vezuje se za fatalni pogled njenih plavo-zelenih očiju, koji su reditelji uočili još kad je bila sasvim mlada glumica

Koliko su njeni filmovi punili novine, toliko je i njen privatni život. U 26. godini udala se za novozelandskog glumca i rodila sina, koji je danas režiser. Govorilo se da par živi u trojnoj vezi sa jednim manekenom.

Onda je u Sen Tropeu upoznala kompozitora Žana Mišela Žara, buknula je ljubav i oboje su posle nekoliko dana napustili svoje bračne partnere, a venčali su se dve godine kasnije. S njim ima još jednog sina, Davida, koji je po zanimanju mađioničar.

Da je muž vara, saznala je iz novina. Bio je to veliki skandal, jer su oboje bili već veoma poznati. Razvod joj je doneo nervni slom i depresiju, pa lečenje. Kasnije, posle uloge u Fon Trirovom filmu Melanholija, pričala je da je i sama prošla kroz ono što i lik, nije spavala, nije se kupala, nije smela da izađe iz kuće.

Tek krajem 90-ih upoznala je čoveka sa kojim je bila srećna, Žana Noela Tasea, ali je on umro 2015, u svojoj 59. godini. Sada Šarlot živi u svom pariskom stanu sa dve mačke, ali kaže da ima ono što Francuzi zovu – ljubavni prijatelj.