Sapun – svetski superstar

Sapuni se brzo troše, ali priče o onima koje već nekoliko vekova prati dobra reputacija dugo traju

Veoma dostupan i pomalo potcenjen, sapun je iznenada postao superstar – naše oružje za masovno uništenje virusa. Do pre nekoliko meseci nezainteresovano smo ga uzimali sa polica trgovina, a danas, dok nežno leluja oko naših ruku, dvadesetak puta dnevno po pola minuta, sećamo se možda kockice upakovane u svileni papir koju nam je jednom donela prijateljica iz inostranstva. Ili nas razneži miris dečjeg sapuna, prvi put proizvedenog u preduzeću Gliša Janković i sin 1919. godine.

Ovaj čudesni izum, sada čuvar zdravlja, pa i života, u prošlosti je bio veoma luksuzna stvar.

Francuska baština

Neka forma sapuna bila je poznata još u antici. Sapun nalik današnjem pravio se na Bliskom istoku u srednjem veku, ali tek u 19. prepoznata je zdravstvena vrednost ovakvih proizvoda. U 20. veku upotreba sapuna postala je uobičajena, zahvaljujući između ostalog masovnoj proizvodnji. Međutim, novi milenijum doneo je retro trend, pa su širom sveta postali popularni zanatski sapuni – od organskih sirovina, upakovani u art-deko ambalažu ili čak nezapakovani, nasečeni na kriške, poput hrane. Ovakvi sapuni omiljeni su i kao delikatan poklon.

Čuvar našeg zdravlja tokom pandemije, pa i života, u prošlosti je bio luksuzna stvar

Najpoznatiji tradicionalni sapun verovatno je marsejski koji se pravi od biljnih ulja, u Provansi. Prvi zakon u vezi sa proizvodnjom ovog sapuna doneo je francuski kralj Luj 14. Danas su neke radionice poznate po tome što posetioci mogu na licu mesta da naprave svoj sapun. Takođe, turisti kupuju kocke sapuna da bi ih poneli kući kao suvenir.

Nakon pojave korone, majstori marsejskog sapuna bili su ponosni što su udvostručili proizvodnju i što Francuzi žele da kupe proizvod koji je deo njihove baštine. Istorija se nekada poigrava, pa se to dogodilo i u ovom slučaju – pre ravno 300 godina epidemija kuge desetkovala je grad poznat po proizvodnji sapuna.

Sapuni u art-deko ambalaži ili nasečeni na kriške, poput hrane, omiljeni su darovi

Sapuni se brzo troše, ali priče o onima koji uživaju dobru reputaciju već nekoliko vekova i danas su aktuelne.

Muzejski eksponati

Sapun iz Alepa počeo je da se proizvodi oko sedmog veka, a u sastavu ima lovorovo ulje. Poput mnogih sireva ili vina, ima period zrenja od šest meseci do više godina. Navodno, neki od ovih sapuna imaju osobinu da plutaju na vodi. U blizini Bejruta postoji muzej u slavu sapuna koji su se proizvodili na Bliskom istoku. Muzeji sapuna postoje i u Evropi.

Najpoznatiji tradicionalni sapun je marsejski koji se pravi od biljnih ulja

Afrički crni sapuni imaju više varijeteta čiji se proces proizvodnje i sastav potpuno razlikuju. Popularan je tradicionalni kastiljski sapun (španski sapun), u Portugalu se koristi tradicionalni plavo-beli sapun, a u Grčkoj zeleni od maslinovog ulja. Kod nas, u seoskim domaćinstvima, nekada su se pravili sapuni od masnoća životinjskog porekla.

Od ostalih sapuna, tradicionalnih i industrijskih, izgledom se razlikuju glicerinski, odnosno transparentni sapuni, dok su sve popularniji veganski.

S putovanja nekada donosimo sapune na dar prijateljicama, a u hotelima uživamo u malenim mirišljavim tablama. Upravo ti hotelski sapuni su u fokusu entuzijasta jedne humanitarne organizacije koja godinama prikuplja korišćene sapune iz luksuznih hotela. Posle samo jedne upotrebe ovi sapuni bili bi odbačeni. Ovako, oni ih recikliraju, a zatim besplatno doniraju ljudima u ugroženim područjima.

Sapun iz Alepa u sastavu ima lovorovo ulje, a slično kao sirevi ili vino ima period zrenja