Sandale, vansezonski predstavnik glamura
Da li će nam, zahvaljujući globalnom zagrevanju, već u ovom veku sandale postati i osnovna obuća, a ne modni inat
Da li su sandale osuđene da žive samo tokom letnjih meseci ili su izdejstvovale pravo da budu predstavnice stila cele godine?
Rođene i razvijene u toplim klimatskim podnebljima, nikada nisu do kraja izašle iz mode zbog svoje funkcionalnosti.
Pretpostavlja se da su se sandale pojavile u upotrebi tri hiljade godina pre nove ere, ili nam barem tako govore staroegipatski crteži iz tog perioda. Na njima možemo videti sluge faraona Menesa koje mu prinose sandale, za koje se da zaključiti da su bile rezervisane samo za povlašćene predstavnike društva. Najstarije preživele sandale napravljene su od papirusa i čuvaju se u muzeju u Kairu. Potiču iz perioda od dve hiljde godina pre nove ere.
Andre Peruđa prvi je dizajner koji je uveo sandalu s visokom petom u kolekcije večernje odeće
Međutim, okupana sjajem i slavom, van istorije i godišnjih doba, nalazi se večernja sandala. Ova dama ima mnogo kraću istoriju, ne dužu od jednog veka, a svoju popularnost može da zahvali ponajviše zlatnom dobu Holivuda.
Obuća za plažu i peščane nanose
Tokom dvadesetih godina prošlog veka pisac Fransis Skot Ficdžerald i mondenski krug oko njega učinili su letovanja na jugu Francuske okosnicom društvenih događanja. Po prvi put u modu ulazi tamniji ten, kupaći kostimi i naravno – sandale – kao zvezde novonastale odevne kombinacije. U tom trenutku one će još uvek biti zaista samo obuća za plažu i jednostavnije kretanje po peščanim nanosima.
Peruđa je smatrao da se na osnovu građe stopala može svašta otkriti o ženskoj ličnosti, pa da je stoga bolje da ona budu otkrivena
Negde u to vreme ili par godina kasnije, jedna od najvećih revolucionarki u istoriji mode dvadesetog veka Koko Šanel uvrstiće po prvi put ovu modnu formu u svoju kolekciju. Tada će nastati sada već dobro poznat simbol stila i prestiža – dvobojna Šanel sandaleta zatvorenih prstiju i otvorene pete.
Andre Peruđa, koji je i sam bio sa Rivijere, prvi je dizajner koji je uveo sandalu s visokom petom u kolekcije večernje odeće. Javnost će ostati nakratko šokirana ovim pokušajem, smatrajući da je javno prikazivanje nožnih prstiju neukusno i na ivici skandala. Međutim, Peruđa je ostao nezainteresovan za komentare modne kritike i pravdao svoju kreativnu odluku uverenjem da se na osnovu građe stopala može svašta otkriti o ženskoj ličnosti, pa da je stoga bolje da ona budu otkrivena.
Dvadesetih godina prošlog veka nastao je sada već dobro poznat simbol stila i prestiža – dvobojna Šanel sandaleta
Umetnost kao inspiracija
Sandale koje je Peruđa kreirao bile su mala umetnička dela, a zaista su i bile inspirisane umetnošću i umetnicima svoga vremena.
I dok Peruđa stvara u Francuskoj, iz Italije se u Sjedinjene Države seli siromašni zanatlija koji neće samo obeležiti istoriju mode dvadesetog veka, već dati i izuzetno jak pečat istoriji holivudskog glamura. Njegovo je ime Salvatore Feragamo. Prešavši put od fabrike za proizvodnju kaubojskih čizama do centra filmske industrije u razvoju, učio je i obrazovao se pokušavajući da otkrije kako da svoju bogatu imaginaciju uskladi sa udobnošću. Topla klima u Kaliforniji učiniće da Feragamove izazovne sandale postanu večernja svečana obuća, a kada je jednom dospela na filmsko platno, svetski uspeh bio joj je neminovno zagarantovan.
Prve sandale ukrašene nakitom, kakve su nam i danas poznate, napravio je Italijan Bruno Malji, u dekadi šezdesetih
Sandale otvorenih prstiju našle su se prvi put na ulicama Njujorka i kao dnevna obuća 1936. godine. Istog momenta doživele su neverovatan uspeh. Vrlo brzo će se pojaviti i sandalete, ali uspeh sandala otvorenih prstiju ništa nije moglo da pomuti. Modni kritičari Voga negoduju i objavljuju tekst u kome kategorično tvrde da pokazivanje nožnih prstiju na gradskim ulicama pokazuje nedostatak dobrog ukusa, a pre svega da je nehigijenski i loše za stopala. U julu 1939. Vog je poslao svoje reportere na ulice Menhetna da fotografišu šta žene nose na stopalima. Magazin objavljuje fotografije uz prateći tekst u kome se pita kako uopšte može da izgleda žena koja ulicom šeta u papučama, otvorenih prstiju i pete. Njihov zaključak će biti da žena koja ima ukusa i drži do sebe ne hoda u sandalama ulicom. Ipak, nije bio Vog taj koji je sandale sklonio sa ulica već rat, pa će za svoj veliki povratak sandale morati da sačekaju sredinu pedesetih, kada će ih u modu ponovo vratiti jedno već dobro poznato ime istorije obuće, Salvatore Feragamo.
Topla klima u Kaliforniji učiniće da Feragamove izazovne sandale postanu večernja svečana obuća, a kada je jednom dospela na filmsko platno, svetski uspeh bio joj je neminovno zagarantovan
Prve sandale ukrašene nakitom, kakve su nam i danas poznate, napravio je italijan Bruno Malji, u dekadi šezdesetih i od tog vremena može se reći da je sandal, večernja ili dnevna, zaista dobila rat i postala nezavisan simbol stila.
Za poslednjih četrdesetak godina videli smo sve, zaista sve oblike i visine pete na sandalama. U poslednjoj deceniji koja je za nama, sandale su postale omiljena obuća za sve prilike, čak i na svakoj stranici Voga blistaju punim sjajem, podignute na pijedestal predmeta želja većine žena. Postavlja se samo još jedino pitanje – da li će nam, zahvaljujući globalnom zagrevanju, već u ovom veku sandale postati i osnovna obuća, a ne modni inat? Kao kod starih Egipćana, s kojima je naša priča i počela.