Salmoneloza – simptomi, faktori rizika, rasprostranjenost, lečenje i prevencija

Salmoneloza je bolest uzrokovana salmonelama animalnog porekla koje u organizam ljudi dospevaju najčešće konzumiranjem kontaminirane hrane ili vode. Glavno ulazno mesto salmonela je sluznica digestivnog trakta. Salmonele obično žive u crevima životinja, tako da se ova bolest smatra zoonozom. Rezervoar infekcije, pored životinja, mogu da budu i ljudi, kao oboleli ili kliconoše. Infektivni agens se izlučuje iz organizma čoveka putem stolice (fecesa). Kod većine dolazi do pojave gastroenteritisa, koji se najčešće manifestuje dijarejom, abdominalnim grčevima i temperaturom, u periodu od 6 do 72 sata nakon izlaganja infekciji. Kod nekih se infekcija može proširiti van creva i dovesti do bakterijemije i fokalne infekcije. Smrtni ishodi su veoma retki, sem kod veoma mladih, starih i osoba sa oslabljenim imunitetom. Većina zdravih ljudi se oporavi za 2–7 dana, bez lečenja. Učestalost javljanja bolesti, cena troškova lečenja i odsustvovanja sa posla mogu biti veoma visoki.

U daljem tekstu biće opisani putevi prenošenja, rasprostranjenost, učestalost, faktori rizika, preventivne mere i mogućnosti lečenja salmoneloza. Takođe, biće prikazane najčešće namirnice i kućni ljubimci od kojih preti opasnost od salmoneloze.

Salmoneloza – uzročnik ove zarazne bolesti

Rod Sallmonela pripada porodici enterobakterija (Enterobacteriaceae). Postoji oko 2600 serotipova salmonela koji dovode do nastanka salmoneloze. To su gram-negativne bakterije. Nazivaju se još netifusnim salmonelama, jer ne dovode do trbušnog tifusa i paratifusa. Najčešće su S. enterica subsp. enterica serotipovi Typhimurium i Enteritidis. U različitim zemljama različita je zastupljenost određenih serotipova salmonela. Kod imunokompetentnih lica broj klica koji dovodi do nastanka infekcije (infektivna doza) je od 100.000 do milion.

Svi serotipovi mogu izazvati bolest kod ljudi, a neki su specifični za domaćina i mogu se nalaziti u samo jednoj ili nekoliko životinjskih vrsta (npr. Salmonella enterica serotip Dublin kod goveda, Salmonella enterica serotip Choleraesuis kod svinja, Salmonella enterica serotip Gallinarum-pullorum kod živine, Salmonella enterica serotip Abortus kod ovaca). Salmonella enterica serotip Dublin i Salmonella enterica serotip Choleraesuis kod ljudi mogu da dovedu do teške invazivne forme bolesti. Većina serotipova je, međutim, prisutna u širokom spektru domaćina (npr. Salmonella enterica serotip Enteritidis i Salmonella enterica serotip Tiphimurium). Oni uzrokuju gastroenteritis, koji često nije komplikovan i ne zahteva lečenje, ali bolest može biti teška kod mladih, starijih i pacijenata sa oslabljenim imunitetom.

Tri najčešće prijavljivana serovara salmonela u EU u 2021. godini bile su S. Enteritidis (54%), S. Tiphimurium (11%) i monofazni S. Tiphimurium (9%). Antimikrobna rezistencija je 2021. godine uočena kod 23 odsto humanih izolata. Rezistencija na fluorokinolone kod netifusnih salmonela porasla je tokom poslednjih nekoliko godina.

Salmoneloza – simptomi i znaci

Posle inkubacije od 6 do 72 sata (najčešće posle 12–36 sati), obično dolazi do kliničke manifestacije bolesti. Često ljudi koji imaju infekciju salmonelom misle da imaju stomačni grip. Mogući znaci i simptomi infekcije salmonelom su:

• dijareja

• grčevi u stomaku

• temperatura

• mučnina

• povraćanje

• jeza

• glavobolja

• krv u stolici (ređe)

Infekcija počinje kao akutni gastroenteritis, a može se u 5–10 odsto osoba razviti u bakterijemiju (ulazak bakterija u krvotok) i lokalnu infekciju (apscese). Može doći do infekcije tkiva u celom telu (pijelonefritis, holecistitis, meningitis, endokarditis, perikarditis, pneumonija, osteomijelitis, reaktivni artritis itd.). Simptomi i znaci infekcije salmonelom uglavnom traju od nekoliko dana do nedelju dana. Dijareja može trajati do 10 dana, ali može proći nekoliko meseci pre nego što stolica postane uobičajena.

Težina bolesti zavisi od serotipa salmonele, broja klica unetih u organizam, kao i od karakteristika domaćina. Teža forma bolesti javlja se kada postoji rezistencija salmonela na antibiotike, izloženost većem broju klica i oslabljen imunosistem domaćina. Neki serotipovi salmonela (npr. Salmonella enterica serotip Dublin) mogu da dovedu do teške forme bolesti tj. tifusne groznice (tj. tifoidnog oblika bolesti), koja ponekad može da bude smrtonosna i češće se javlja u zemljama u razvoju.

Salmoneloza – komplikacije

Infekcija salmonelom obično nije opasna po život. Zbog čestih dijareja može da dođe i do dehidratacije. Međutim, komplikacije mogu da se jave kod određenih ljudi – posebno kod novorođenčadi i male dece, starijih osoba, transplantiranih lica, trudnica i osoba sa oslabljenim imunosistemom. Ako infekcija salmonelom uđe u krvotok (bakterijemija), može inficirati tkiva u celom telu. Ljudi koji su imali salmonelu imaju veći rizik od razvoja Reiterovog sindroma, a kod kojeg se javljaju reaktivni artritis, iritacija očiju, bolno mokrenje i bolni zglobovi.

Salmoneloza – dijagnoza

Obično se izoluje iz fecesa, a u slučaju sepse iz krvi. Može se izolovati i sa drugih mesta u zavisnosti od lokalizacije patološkog procesa (npr. iz cerebrospinalne tečnosti, urina itd.).

Radi praćenja epidemije sprovodi se antigena tipizacija ili fagotipizacija, a sa ciljem dokazivanja o kojem se tačno serotipu salmonele radi.

Salmoneloza – putevi prenošenja

Bakterije salmonele žive u crevima ljudi, životinja i ptica. Većina ljudi se zarazi salmonelom konzumiranjem hrane ili vode koja je kontaminirana fekalijama. Infekcija salmonelom obično je uzrokovana konzumiranjem sirovog ili nedovoljno termički obrađenog mesa, živine i jaja ili proizvoda od jaja ili konzumiranjem nepasterizovanog mleka. Prenosi se, takođe, putem prljavih ruku, kontaminiranih površina, ali i kontaktom sa životinjima (tj. direktnim i indirektnim kontaktom). Muve imaju mehaničku ulogu u prenošenju infekcije.

Salmoneloza – glavni rezervoari/izvori infekcije

Ljudi, kao bolesni (tipična ili atipična klinička slika), ili kliconoše (zdravo, akutno i hronično), mogu da šire infekciju na druge osetljive osobe. Kliconoše nemaju simptome i znake bolesti, ali izlučuju klice fecesom Hronične kliconoše su osobe koje izlučuju klice fecesom posle preležane bolesti duže od 3 meseca, a akutne kraće od 3 meseca. Hronično kliconoštvo se javlja kod 1 odsto odraslih i 5 odsto dece mlađe od 5 godina, obično više od godinu dana. Izlučivanje klica fecesom je obično intermitentno (povremeno). Životinje su obično rezervoar zaraze kao kliconoše, a ređe kao obolele.

Salmoneloza – kontaminirane namirnice

Sirova i termički neobrađena jaja i proizvodi od jaja su i dalje najrizičnija hrana u slučaju izbijanja epidemija salmoneloza, iako je 2021. godine nekoliko najvećih epidemija bilo povezano sa kontaminiranim povrćem, voćem, semenom ili proizvodima od njih. Takođe, nedovoljno termički obrađeno meso, posebno živinsko, i morski plodovi su često izvori salmonela. Izmet može dospeti na sirovo meso tokom procesa klanja. Morski plodovi mogu biti kontaminirani ako potiču iz kontaminirane vode. Neke zaražene kokoške mogu da daju jaja koja sadrže salmonele pre nego što se formira ljuska. Nepasterizovano mleko i mlečni proizvodi mogu, takođe, biti kontaminirani salmonelom. Pasterizacija ubija štetne bakterije, uključujući salmonelu. Sveže voće i povrće može biti kontaminirano u procesu pranja kontaminiranom vodom. Kontaminacija hrane može nastati u kontaktu sirovog mesa sa nekuvanom hranom, npr. salatom, voćem i povrćem. Mnoge namirnice mogu se kontaminirati kada ih pripremaju ljudi koji ne peru dobro ruke nakon korišćenja toaleta ili promene pelena ili nakon rukovanja kontaminiranom hranom. Infekcija može da se prenosi putem kontaminiranih pribora i površina gde se pripremaju namirnice.

Salmoneloza – zaraženi kućni ljubimci i druge životinje

Životinje (domaće i divlje) i kućni ljubimci, posebno ptice i gmizavci, mogu nositi salmonele na svom perju, krznu, koži ili u izmetu. Neka hrana za kućne ljubimce može biti kontaminirana salmonelama i može zaraziti životinje.

Salmoneloza – faktori rizika

Faktori koji mogu povećati rizik od nastanka infekcije salmonelama uključuju izloženost infekciji, postojanje bolesti koje slabe otpornost na infekciju, međunarodna putovanja, posebno u zemlje sa lošim sanitarnim uslovima, posedovanje, rukovanje ili maženje životinja. Takođe i primena nekih lekova (antacida, kortikosteroida), nedavna operacija na crevima, poremećaji želuca ili creva, zapaljenska bolest creva, HIV/AIDS, srpasta anemija, malarija i drugo.

Salmoneloza – rasprostranjenost

U 2021, 30 zemalja EU/EEA prijavilo je podatke o salmonelozi. Salmoneloza je druga najčešće prijavljena gastrointestinalna infekcija u EU/EEA, iza kampilobakterioze. Takođe je važan uzrok alimentarnih epidemija, tj. epidemija koje se prenose hranom. U 2021. godini prijavljeno je 60.494 laboratorijski potvrđenih obolelih od salmoneloze, od kojih je 73 umrlo. Letalitet je 0,19 odsto. Notifikaciona stopa obolevanja od salmoneloza u EU/EEA bila je 16,6 na 100.000 stanovnika. Stope prijavljivanja salmoneloze u pet godina koje su prethodile pandemiji kovida-19 bile su stabilne. Nakon značajnog pada prijavljenih slučajeva u 2020. godini, prvenstveno kao posledica pandemije kovida-19, broj slučajeva se povećao za 14 odsto u 2021. Najveće notifikacione stope salmoneloza imale su Češka (93,7 slučajeva na 100.000 stanovnika) i Slovačka (81,3), Malta (48,2), Mađarska (33,9) i Francuska (28,7), a najniže Grčka i Rumunija (2,7 slučajeva na 100.000 stanovnika) i Bugarska, Irska i Portugalija (3,5 slučajeva na 100.000 stanovnika). Hospitalizuje se oko trećine svih prijavljenih obolelih.

U 94 odsto slučajeva salmonele su izolovane iz fecesa, u 2% iz krvi i isto toliko iz urina, dok se 2% odnosi na „drugo”. Uočava se najveći broj prijavljenih slučajeva salmoneloze u periodu od jula do septembra. Nije uočena razlika u notifikacionim stopama obolevanja za salmoneloze u odnosu na pol (odnos muškaraca i žena 1 : 1). Najveća notifikaciona stopa zabeležena je među malom decom (0–4 godine) i iznosila je 93,1 na 100.000 stanovnika. Stopa kod male dece je tri puta veća nego kod starije dece, a 11 puta veća nego kod odraslih (25–64 godine). Od 45.177 prijavljenih slučajeva salmoneloze, kod 1.591 (3,5%) je došlo do salmoneloze usled putovanja u druge zemlje. Turska, Španija i Italija su bile najčešće prijavljene destinacije gde se putovalo. Prosek u EU za period 2017–2019, po pitanju nastanka infekcije usled putovanja, bio je 15,6%, a 2020. samo 4,4 odsto.

Iako velike epidemije salmonele obično privlače pažnju medija, 60–80 odsto svih slučajeva salmoneloze nije prepoznato kao deo poznate epidemije i klasifikovani su kao sporadični slučajevi ili se uopšte ne dijagnostikuju kao takvi.

Salmoneloza – lečenje

Većina ljudi ne mora da traži medicinsku pomoć zbog infekcije salmonelom jer ona sama po sebi nestaje u roku od nekoliko dana. Međutim, nekada može da dođe do pojave dehidratacije usled velikog broja stolica, što zahteva hitno javljanje lekaru i sprovođenje rehidratacije. Antibiotska terapija se često ne daje zbog mogućnosti da se produži izlučivanje klica fecesom posle preležane bolesti, a i zbog mogućnosti pojave rezistencije na salmonele. Fluorokinoloni i makrolidi (azitromicin) su osnovna terapija za teške infekcije kod odraslih (za decu se koriste cefalosporini umesto fluorokinolona).

Salmoneloza – prevencija

U frižideru, sirovo meso, živinu i morske plodove treba čuvati dalje od obrađene hrane. U kuhinji treba da postoje dve daske za sečenje, i to jedna za sirovo meso, a druga za voće i povrće. Treba izbegavati konzumiranje sirovih jaja. Treba konzumirati samo pasterizovana jaja. Obavezno treba dobro kuvati hranu. Pripremljenu hranu treba odmah staviti u frižider ili zamrznuti. Voće i povrće treba temeljno prati pre konzumiranja, posebno ako se jede sirovo. Osim toga, treba paziti da se kućni ljubimci što manje zadržavaju u kuhinji gde se priprema hrana. Neophodno je temeljno pranje ruku sapunom i vodom 20 sekundi nakon što se koristi toalet, posle promene pelena, rukovanja sirovim mesom, čišćenja izmeta kućnih ljubimaca, dodirivanja kućnih ljubimaca ili drugih životinja i njihovih staništa, a to se posebno odnosi na gmizavce ili ptice. Treba sprovoditi edukaciju stanovništva o putevima prenošenja salmonela i mogućnostima prevencije. Prevencija podrazumeva i mere kontrole u svim fazama lanca ishrane, od poljoprivredne proizvodnje, do prerade, proizvodnje i pripreme hrane u komercijalnim objektima i kod kuće.