Sagrada familija zbog korone neće biti završena 2026. godine

Posle zatvaranja zbog pandemije, poseta čuvenom remek-delu u Barseloni bila je prvo dozvoljena medicinskom osoblju iz gradskih bolnica

Katedrala Sagrada familija (Sveta porodica), simbol Barselone i Katalonije i jedan od bisera Uneskove liste svetske baštine, jedinstvena je po fasadi koja izgleda kao kula koju deca prave od peska na plaži, po vitražima, stubovima koji se uvijaju i bezbrojnim skulpturama. Sagrada familija razlikuje se i po priči koja leži u njenim temeljima i podstiče gradnju, priči o arhitekti Antoniju Gaudiju čija genijalna zamisao je osvojila savremenike i inspirisala buduće generacije Katalonaca.

Poslednjih nekoliko godina pojačano je finansiranje i ubrzana gradnja, kako bi katedrala bila potpuno završena do 2026, na stogodišnjicu Gaudijeve smrti. Pribeglo se novim tehnologijama i novim materijalima, ali su najkompetentniji timovi pazili da se do tančina očuva Gaudijeva originalna zamisao. Međutim, u martu ove godine, kranovi i dizalice zaustavili su se zbog epidemije koja je vrlo ozbiljno pogodila Španiju.

Nestale su i reke turista kojih je, inače, u proseku bilo dva i po miliona godišnje. Zbog toga su predstavnici graditelja objavili da neće moći sve da bude gotovo do 2026.

Poslednjih nekoliko godina pojačano je finansiranje i ubrzana gradnja, kako bi katedrala bila potpuno završena do 2026, na stogodišnjicu Gaudijeve smrti

Mesto na kome se traži uteha

Ipak, katedrala je krajem leta počela lagano i oprezno da se otvara za posetioce. Prvi kojima je bio dozvoljen ulaz bili su medicinski timovi koji su požrtvovano lečili desetine hiljada obolelih u bolnicama Barselone. Potom je određen dan kada je domaćem stanovništvu dozvoljeno da besplatno uđe i u Gaudijevom remek-delu potraži utehu za sve što ih je zadesilo. A onda su početkom septembra počele da stižu grupe turista i ljubitelja umetnosti iz Španije i inostranstva. Njima je, uz mere zaštite i distance, dozvoljeno da dolaze vikendom.

Smanjen broj posetilaca u narednom periodu značiće i smanjene prihode od kojih, velikim delom, zavisi tempo završavanja građevine, pošto se ona, još od samih početaka gradnje 1882. godine, po izričitoj Gaudijevoj želji finansira samo iz privatnih fondova. Kad je Antonio Gaudi 1883. preuzeo rukovođenje gradnjom Sagrada familije, malo je bilo urađeno. Zato je Gaudi mogao da potpuno promeni projekat i prilagodi ga svojoj ideji o građevini bez uglova.

U martu ove godine, kranovi i dizalice zaustavili su se zbog epidemije koja je vrlo ozbiljno pogodila Španiju

Kad je gradnja počela, Sagrada familija je bila na kilometar i po od poslednjih gradskih kuća, pa je Gaudi zamislio da u tom prečniku oko katedrale ne bude građevina, već da ostane samo park. Ipak, to nije bilo moguće, jer se grad ubrzano širio i svu je obgrlio. Ostao je samo mali deo parka sa zadnje strane katedrale.

Moj poslodavac ne žuri

Kad su Gaudijevi zidovi izrasli i počele da se naziru konture građevine, jedino u čemu su se ljudi slagali jeste da ništa slično do tada nije viđeno. U prvim godinama rada na Sagrada familiji Gaudi je projektovao i druge kuće i parkove koji se mogu videti u Barseloni. Ali, od 40 godina, koliko je radio na katedrali, poslednjih 15 nije radio ništa drugo. Bio je potpuno opsednut tom građevinom. Ne samo da je svu svoju kreativnu i fizičku energiju posvetio Sagrada familiji, već je i sav novac koji je zaradio dao u fondove za gradnju crkve, ne ostavljajući sebi dovoljno ni za osnovne potrebe.

Gaudi je imao 74 godine kad je, jednog dana 1926, obilazio gradilište i udaljavao se idući unatraške da bi bolje video kako napreduju završni radovi na tornju. Tako nije primetio da nailazi tramvaj, a vozač tramvaja očekivao je da će čudni starac koji ide unatraške zagledan u nebesa, čuti tramvajsko zvono i zaustaviti se. Sudar je bio neizbežan.

Smanjen broj posetilaca u narednom periodu značiće i smanjene prihode od kojih velikim delom zavisi tempo završavanja građevine

Po starčevom pohabanom kaputu, vozač tramvaja zaključio je da je udario nekog beskućnika. Srećom, stigao je inženjer sa gradilišta i prepoznao velikog majstora. Gaudija su odmah prevezli u bolnicu, ali on više nije dolazio svesti i izdahnuo je posle nekoliko sati. Poslednje što mu je ostalo u očima bio je najviši toranj Sagrada familije, koji simbolizuje Hrista.

Još ranije, Gaudi je znao da katedrala neće biti završena za njegovog života. „Moj poslodavac ne žuri”, govorio je misleći na Boga. Ali je takođe mogao da vidi kako je i ono što je završeno za njegovog života, ne više od 20 odsto, toliko uzvišeno, da će uspeti da odbrani samo sebe kroz vreme koje će doći.

Građevina sa 18 tornjeva

I zaista, Sagrada familija preživela je Španski građanski rat u kome su anarhisti spalili većinu originalnih Gaudijevih skica. Kasnije su radovi nastavljeni na osnovu rekonstrukcija i modernih adaptacija. Od 1940. radovima je rukovodilo nekoliko arhitekata, a 1980. u proces se uvode računari.

Čitavi timovi vrsnih stručnjaka različitih profila uložili su godine rada, a unutrašnjost je završena 2010. Mada je svaki deo ove građevine umetničko delo za sebe, ključni su tornjevi kojih je, po Gaudijevoj zamisli, trebalo da bude 18. Najviši, sagrađen za majstorovog života, simbolizuje Isusa.

Sagrada familija preživela je Španski građanski rat u kome su anarhisti spalili većinu originalnih Gaudijevih skica

Gaudi mu je odredio visinu od 170 metara, za metar manje od najvišeg brda koje se sa njega vidi, čime je hteo da ukaže kako nijedna ljudska tvorevina nije veća od božijeg dela. Ostali tornjevi različitih visina simbolizuju Devicu Mariju, četiri jevanđeliste i 12 apostola.

Kad ova crkva bude gotova, biće najviša na svetu. Ali, to neće biti njeno najveće čudo.

Ko hoće da bude spreman za trenutak kada svet ponovo bude bezbedan za putovanja, svakako treba u svoj itinerer da upiše Barselonu i Sagrada familiju.