Sagan i sin: opasno nasledstvo i kuća u znaku osmice
Iza novih izdanja romana Dobar dan Tugo i Volite li Bramsa stoji konačno razrešena drama književne i životne zaostavštine Fransoaz Sagan
Nova izdanja kultnih romana Dobar dan tugo i Volite li Bramsa predstavljaju finale napete priče o literarnoj i životnoj zaostavštini književnice Fransoaz Sagan. Kod Sagan, ni među koricama ni u životu, nije bilo nijednog dosadnog minuta, nijednog običnog događaja, pa je logično da se u istom stilu nastavilo i posle njene smrti.
Kod Sagan, ni među koricama ni u životu, nije bilo nijednog dosadnog minuta, nijednog običnog događaja
Fransoaz Sagan je prvim romanom Dobar dan tugo šokirala svoje roditelje, ali je osvojila čitalačku publiku prvo u Francuskoj, a ubrzo i u celom svetu, tako da je u 20. godini već bila slavna i bogata. Tada joj je otac savetovao da pare što pre potroši, i ona je to do kraja života nemilice činila. Kakav je bio njen život, delimično se može videti u biografskom filmu Sagan, rediteljke Dijane Kiris, sa Silvi Testi u glavnoj ulozi, prikazanom 2008, samo četiri godine posle smrti spisateljice. Ipak, delikatnije i svakako jedinstveno svedočenje o ovoj ikoni francuskog stila ostavio je njen sin Denis Vesthof u knjizi Sagan i sin. On kaže da mu je bilo važno da „balansira neke nimalo laskave portrete koje su napravili neki od njenih biografa”.
Naslednik prava i milion evra duga
Denis Vesthof, rođen 1962, živi u Parizu, fotograf je i otac dvoje dece. Bio je jedini naslednik majke, ali nakon njene smrti dve godine se dvoumio da li da prihvati nasledstvo, s obzirom da je ono podrazumevalo majčin poreski dug od milion evra. „Da sam ga prihvatio, sva moja imovina, koja i nije nešto, bila bi mi oduzeta, vlasti bi me gonile za ostatak duga i našao bih se u istoj katastrofalnoj situaciji u kakvoj je ona bila pred kraj života”, kaže on. Slavna kuća njegove majke u Normandiji, sa vrednim slikama koje je sakupila tokom života i vrednim rukopisima, već je bila prodata. I naravno, dalje izdavanje knjiga Fransoaz Sagan bilo je blokirano.
Fransoaz Sagan je prvim romanom, Dobar dan tugo, šokirala svoje roditelje i osvojila čitalačku publiku širom sveta
Zbog toga se Vesthof obratio francuskim ministarstvima kulture i finansija i nakon višegodišnjih pregovora i uz razumevanje tadašnjeg predsednika Nikole Sarkozija, postignut je dogovor o sukcesivnoj otplati poreskog duga. Tek tada je Vesthof mogao da prihvati da bude naslednik autorskih prava majke i tek tada su nova izdanja kultnih romana mogla ponovo da se pojave u knjižarama širom sveta, pa i kod nas.
Živela noću, a spavala danju
Iako je tokom života zaradila ogromne količine novca, Sagan je nemilice trošila. Ono što je zastupala u knjigama, radila je i u životu. Bunt protiv konvencija kod nje je išao do krajnjih granica, nije podnosila dosadu, a obožavala je rizik.
Trošila je na trkačke automobile, kocku, na grupu raspusnih prijatelja i svog brata Žaka, koje je izdržavala godinama. Oni su živeli baš kao likovi iz njenih knjiga, melanholični i dekadentni sinovi i ćerke buržoazije. Posle saobraćajne nesreće 1957. u kojoj je ozbiljno povređena, počela je da uzima morfijum protiv bolova i postala zavisnik. Nekoliko puta je prolazila terapije za odvikavanje i opet se vraćala.
Jedinstveno svedočenje o ikoni francuskog stila ostavio je njen sin Denis Vesthof u knjizi Sagan i sin
Njen drugi muž Robert Vesthof, koji je došao u Pariz na dve nedelje, a u njemu ostao zauvek, bio je toliko lep i šarmantan da je poželela da s njim rodi sina, pa je to i učinila. „Moji roditelji bili su srećan par koji je živeo noću, a spavao danju”, seća se Denis Vesthof. Pošto ni ocu odgovornost nije bila jača strana, dete su uglavnom podizali roditelji Fransoaz Sagan. Denis Vesthof se majke seća s ljubavlju, za roditelje kaže da su se dobro slagali, a da su se razveli iz praktičnih razloga: „On se vratio samo muškarcima, moja majka uglavnom ženama.”
Vila u Normandiji
Iako Fransoaz Sagan spada u grupu intelektualaca i umetnika koji su otkrili i proslavili letovalište Sen Trope, već 1959. nije im se svidela gužva koju su turisti počeli da prave, pa su iznajmili vilu u jednom selu u Normandiji, na mesec dana, od 8. jula do 8. avgusta. Međutim, selo je bilo opasno blizu kockarnice i naravno, društvo je tamo provodilo većinu noći, pa i poslednju za koju su imali zakup. Upravo te noći, Fransoaz je na kocki dobila 80.000 franaka. Kad je vlasnik ujutru došao da isprati zakupce, oni su svi bili pospani i mamurni. Zato je Fransoaz pitala za koliko bi prodao vilu, a on je zatražio tačno 80.000 franaka. Ona je donela ono što je dobila na kocki i nastavila da spava.
Tako je vila u Normandiji, sva u znaku osmice, dugo godina bila okupljalište njenih prijatelja, umetnika i ljubitelja umetnosti, među kojima su bili: Truman Kapote, Ava Gardner, Orson Vels, Tenesi Vilijams, Žan-Pol Sartr, Žilijet Greko, ali i Fransoa Miteran, koji će mnogo kasnije postati predsednik Francuske.
Upravo zahvaljujući prijateljstvu sa Miteranom, Frasoaz Sagan uspevaće da prolongira otplatu poreskih dugova, koji su se odlagali, ali nisu nestajali. Nešto bolji period nastupio je kad je sedamdesetih godina u njen život ušla šarmantna modna dizajnerka Pegi Roš. „Pegi je bila prijateljica, ljubavnica, savetnik i podrška. Među njima je postojalo međusobno poštovanje i divljenje kakvo moja majka više nije doživela nakon Pegine smrti 1991”, piše Vesthof u memoarima. Živele su i putovale zajedno, a Pegi Roš jedino je nije pratila na prijemima koje je organizovao predsednik Miteran.
Vesthof se, nakon smrti majke, dvoumio da li da prihvati nasledstvo, jer je ono podrazumevalo i poreski dug od milion evra
Pod uticajem toksičnih osoba
Međutim, devedesetih godina Fransoaz Sagan je za kratko vreme izgubila Pegi, voljenog brata Žaka i nekoliko dobrih prijatelja. Tada se opet prepustila narkoticima, izgubila svaku kontrolu nad novcem, više nije mogla ni da piše. Tako je postala laka meta kontroverznog biznismena koji je od nje tražio da urgira za njega kod predsednika Miterana, što je izašlo u javnost i pretvorilo se u skandal.
Tek nakon dogovora o dugu, sin je mogao da prihvati da bude naslednik autorskih prava i tada su nova izdanja mogla da se pojave u knjižarama
Sagan je potom ušla u vezu s mladom i atraktivnom ženom koja je bila udata za meksičkog biznismena, a posle muževljeve smrti došla da živi sa spisateljicom. Bila joj je posvećena i negovala je kad je zbog preloma kuka postala vezana za krevet, ali ju je istovremeno odvojila od sina i prijatelja.
O njoj, u memoarima, Vesthof ne govori mnogo, jer smatra da ona spada u veliku grupu ljudi koji su na njegovu majku imali toksičan uticaj. Upravo u to vreme, smena predsednika u Francuskoj donela je i aktiviranje hipoteke, kuća u Normandiji stavljena je na aukcijsku prodaju, a mlada udovica meksičkog biznismena kupila ju je za simboličnu sumu, zajedno sa vrednim slikama i svim rukopisima.
Kad je Fransoaz Sagan umrla u septembru 2004, žalila ju je cela francuska kulturna javnost. Nakon što je uspeo da sredi majčinu zaostavštinu, Denis Vesthof osnovao je i književnu nagradu Fransoaz Sagan.