Rtanj – raj za planinare, ljubitelje prirode, legendi i vanzemaljaca
Iako znam da se mnogi neće složiti, tvrdim da u Srbiji ne postoji tako interesantna i izazovna planina kao Rtanj. I ne samo planina već pravi prirodni rezervat biljaka i životinja koje, po mnogima, obitavaju na Rtnju upravo zbog energije koju ta planina ima. Energija koju su otkrili ne samo naši poznavaoci već i svetski poštovaoci apokalipse, kada su 2012. godine zauzeli sav privatni smeštaj u selima oko Rtnja.
Centar vanzemaljskog života
Da li zbog idealnog piramidalnog oblika, ili zbog verovanja u vanzemaljske pojave, mit o Rtnju niko nije opovrgao. Naprotiv, čini se još zagonetniji, pogotovo kad o tome pišu neki stručnjaci van naše zemlje. Tako, na mnogim sajtovima piše da su u dalekom Baltimoru Rtanj proglasili „centrom vanzemaljskog života i onostranih pojava u celom svetu”, a kada to kaže i Nacionalna geografija valjda je tačno.
Nekada poznati zimski uspon sada organizuju mnoga planinarska društva i agencije. Iako to često nije nimalo lako, ipak postoji veliko interesovanje. Naime, uspon od 1.200 m je sa severne strane, jer se sa nekih 300 m, nedaleko od hotela Balašević, penje na 1.565 m, odnosno na vrh Šiljak. Na vrhu se nalazi kapela podignuta u znak sećanja na Juliusa Minha, iz čuvene jagodinske porodice koja je otvorila rudnik 1902. godine. Minh je počinio samoubistvo, 1931. godine u Beogradu.
Uspon je strm i zaista je potrebna dobra kondicija, jer se ide kroz gustu šumu bukvi i jela, ali je vrlo lep. Izbijanje na čistinu je već iznad 1.200 m, kada se vidi vrh. Sećam se da smo se jednom peli tokom trke skyrunner-a koji su istrčali do vrha za manje od sat vremena u odnosu na naših tri sata. Iako je to oko 4,5 km rastojanja, praktično konstantan uspon ne dozvoljava brže, osim onima koji su toliko spremni da mogu da trče.
Petrijin venac
Silazak je obično ka južnoj strani do mesta Rtanj koje, kao i planina, krije mnogo priča, počev od one vezane za porodicu Minh do snimanja Petrijinog venca. Danas je, osim misterioznog mesta iz prošlosti, tu podignut luksuzni hotel Ramonda, koji ima sve više posetilaca upravo zbog svega što planina Rtanj nudi.
Rtanjski čaj
A Rtanj nudi, pre svega, neverovatnu prirodu. Retki od nas nisu čuli za rtanjski čaj koji se prema Institutu Josif Pančić koristi kao „antiseptik, sredstvo za olakšanje varenja i ublažavanje tegoba kod nadutosti, za ublažavanje upale mokraćnih kanala, organa za disanje i varenje, a spolja kod upala kože i sluzokože”. Ipak, meni je interesantnije narodno verovanje koje kaže da je to „muški čaj”, odnosno odličan začin i dodatak jelima od mesa i ribe. Ovo – muški – svi u lokalu posebno naglase, naročiti onima koji prvi put borave na Rtnju.
Svetilište Vrelo
Posebno mesto je Svetilište Vrelo koje se nalazi u podnožju planine Rtanj na južnoj strani.
Mesto je otkrio, locirao i istražio inženjer Jovan Davidović i zaštitio je kao intelektualnu svojinu, jer je merenjima dokazao da bi za dobrobit celog organizma trebalo boraviti na njemu dvadeset minuta, dva dana zaredom. Njegovo otkriće se poklapa sa legendom vezanom još za rimsko carstvo, gde su lečeni rimski vojnici čije su rane duplo brže zarastale zbog energije Vrela.
Da Rtanj postane nacionalni park
Da je Rtanj u nekoj drugoj zemlji, verovatno bi mnoge stvari bile bolje organizovane, ali ovako, nama ostaje da verujemo da smo važni upravo zbog Rtnja, i da smo zato kao narod interesantni celom svetu. Možda bi trebalo da baš na Rtnju organizujemo novi kongres poštovalaca i istraživača neidentifikovanih letećih objekata, kakav je bio u Baltimoru, da bismo suočili naše znalce sa inostranim ekspertima koji poštuju vanzemaljski život. Dok se to ne desi, ostaje nam da redovno posećujemo Rtanj, dok se spremamo za neke veće uspone, kada nam nedostaje energija, ili kada se uželimo legendi i prirode.
Zbog svega, možda je trenutak da Rtanj, koji je rezervat prirode, postane nacionalni park, i time se zaštiti od ljudskog uticaja, odnosno sačuva za buduće generacije.
