Rogač – zdravlje, upotreba rogača u receptima i svi benefiti
Rogač, na latinskom Ceratonia siliqua, je zimzeleno drvo koje cveta i pripada familiji leguminoza, Fabaceae. Gaji se zbog jestivih mahuna, ali i kao ukrasno drvo u parkovima i baštama.
Možda ste čuli da je rogač zdrava zamena za čokoladu?
Vekovima se smatra lekovitim, a njegovo konzumiranje donosi brojne zdravstvene benefite za organizam. U nastavku teksta saznajte sve o rogaču, šta je, gde se gaji, u kom obliku se može naći, koji su sve zdravstveni benefiti njegovog konzumiranja, kao i recept za različita jela sa rogačem.
Šta je rogač i odakle potiče?
Rogač (Ceratonia siliqua) potiče iz mediteranskih oblasti i sa Bliskog istoka, naturalizovan je u Portugaliji i Španiji, kao i na italijanskim i grčkim ostrvima, ali se danas gaji širom sveta, od Indije do Australije. U proizvodnji prednjači Portugalija, a slede Italija, Maroko, Turska, Grčka i Španija.
U Grčkoj se jeo još pre 4000 godina. Na Bliskom istoku seme rogača služilo je za merenje plemenitih metala i dragog kamenja. Jedan karat odgovarao je težini od 0,2 grama semena rogača. U Velikoj Britaniji u 19. veku rogač je bio omiljen kod pevača, jer su uz pomoć njega negovali glasne žice i grlo.
Rogaču najviše odgovaraju topli, vlažni klimati, ali izdržava i niske temperature do -7 stepeni Celzijusa. Dobro podnosi sušu i so u zemljištu. Raste do 15 metara u visinu i potrebno je oko osam godina da drveće počne da rađa, a punu produktivnost postiže tek posle 20–25 godina. Stabla rogača nisu samooplodna, a jedno muško drvo može da opraši do 20 ženskih.
Obično se sadi 25–45 stabala po hektaru.
Ima izduženu mahunu koja je spljoštena, prava ili zakrivljena i po ivici deblja, a potrebna joj je cela godina da se razvije i sazri. Ova biljka nije komplikovana za održavanje, traži malo orezivanja, a prinos može da se poveća kada se zalije dva do tri puta tokom leta, ako je potrebno.
Najviše truda zahteva berba, kada se drveće trese i plodovi skupljaju u mreže. Posle berbe mahune imaju vlažnost 10–20 odsto i suše se do vlažnosti od osam odsto da ne bi istrulile.
Rogač – kalorije, nutritivni sastojci, vitamini i minerali
Sto grama rogača sadrži 222 kalorije, 4.62g proteina i 0.65g masti.
Kada su u pitanju vitamini, rogač poseduje vitamine A, B1, B2, B3, B6, B9, vitamin C i E, dok su od minerala najzastupljeniji bakar, kalcijum, mangan, kalijum, magnezijum, cink i selen.
Zbog bogate nutritivne vrednosti i brojnih korisnih sastojaka, preporučljiv je dodatak ishrani, a mogu ga konzumirati i ljudi koji žele da smršaju, kao zdravu zamenu slatkišima.
Rogač – zdravlje i brojni benefiti rogača
Rogač se još od starog Egipta smatra lekovitim, a njegova konzumacija preporučuje se kod različitih zdravstvenih problema.
S obzirom da je bogat vlaknima i da nema kofeina, odličan je za ljude sa visokim pritiskom. Relativno mala količina prirodnog šećera i masnoća kao i osećaj sitosti koji stvara, odlični su za sve koji žele da smršaju, kao i za dijabetičare koji vole da pojedu bar nešto slično čokoladi.
On je i veoma snažan antioksidans.
Ova biljka utiče na značajno snižavanje triglicerida i lošeg holesterola te smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Takođe, pozitivno utiče na digestivni trakt jer sadrži tanine, koji sprečavaju rast patogenih bakterija u crevima.
Odičan je za sve one koji imaju problem sa varenjem i tegobama poput dijareje, grčeva i zatvora. Vlakna koja rogač sadrži regulišu crevnu funkciju i podstiču pravilno funkcionisanje creva. Zbog čega su neka istraživanja dokazala čak i direktnu povezanost rogača s smanjenim rizikom od raka debelog creva.
Rogač se posebno preporučuje kao deo terapije za gorušicu, učestalo povrćanje, anemije i iritacije debelog creva. Iako su alergijske reakcije na rogač moguće, ovo je veoma retka pojava.
Kako se koristi rogač u ishrani?
Rogač se može konzumirati u vidu mrvica, dijetetskih tableta, praha, ekstrakta i sirupa. Predstavlja idealnu zamenu za kakao i čokoladu, a od njega se može napraviti i brašno.
Rogač koji jedemo najčešće potiče od suve, pečene ili kuvane mahune. Mahuna, inače, ima dva osnovna dela – pulpu, koja čini 90 odsto, i seme koje čini 10 odsto ploda.
One mogu da se žvaću kao slatkiš. Kada se osuše nekoliko časova u rerni, na nižoj temperaturi, mogu cele da se samelju u brašno. Druga opcija je da se kuvanjem omekšaju, kada ih je lakše otvoriti i izvaditi seme. Potom se suše, seku i melju.
Inače, mahune sadrže oko 1/3 šećera u odnosu na težinu, te se često koriste u receptima umesto čokolade, kao i za smutije, biskvite, sirupe. Guma koja se vadi iz semena koristi se za zgušnjavanje.
Od rogača pravi se neobičan sirup na Malti, Kritu i Kipru. U Egiptu se leti rado pije rashlađeno piće kharroub koje se pravi lomljenjem mahune i zagrevanjem dok se ne karamelizuje, a zatim se dodaje voda i kuva izvesno vreme.
Prah, čips i pločice od rogača vrlo su slične onima koje se prave od kakaoa. Boja je skoro ista, ali rogač je manje gorak od kakaoa i prirodno sladak. Ovi proizvodi se uglavnom kupuju u prodavnicama zdrave hrane, često kao zamena za čokoladu.
Rogač recepti – ukusne poslastice od rogača
Bilo da je u pitanju kolač od rogača ili je dodatak drugim poslasticama, pored pozitivnog uticaja na zdravlje, rogač je izuzetno ukusan.
Recept za “čokoladni” kolač od rogača
Ovaj kolač važi za kolač bez glutena i toliko je ukusan da uspešno zamenjuje poslastice od čokolade. Sa preporučenim sastojcima moguće je pripremiti 12 porcija, a za pripremu vam je potrebno 1,5 časova.
Potrebni sastojci:
- 1 kašičica ekstrakta vanile
- 1 šolja praha od rogača
- 1 ¼ šolje samlevenih badema
- 1 kašičica praška za pecivo
- ¼ kašičice soli
- 5 jaja, razdvojiti belance i žumance
- 170 g meda
- 150 ml ulja
- 120 ml mleka od badema
- Zagrejte rernu na 160 stepeni Celzijusa, podmažite okrugli pleh za torte i obložite dno papirom za pečenje.
- Za pripremu su vam potrebne 2 činije. U prvu činiju stavite rogač, bademe, prašak za pecivo i so, a u drugu žumanca, med, ekstrakt vanile, ulje i bademovo mleko. Umutite sastojke iz druge činije i u nju dodajte prethodno pripremljene suve sastojke.
- Odvojeno umutite belanca u čvrst šam i postepeno ih dodajte mešajući, tako da se špatula polako pomera pri mešanju i diže ka gore. Smesu preručite u kalup i pecite između 45 i 60 minuta, dok ne primetite da su stranice počele da se povlače i dok se ne izvlači suva čačkalica iz sredine kolača.
- Sačekajte 30 minuta pre sečenja dok se kolač ne ohladi.
Banana smuti s rogačom
Rogač se može kombinovati sa različitim voćem i u ukusnim napitcima koji se mogu konzumirati za doručak ili kao užina, a kako je priprema veoma jednostavna oduzeće vam svega 10 minuta.
Potrebni sastojci:
- 1 banana
- 1 ½ kašika praha od rogača
- 250 ml mleka
- Vanilin šećer
- Cimet
Sve što je potrebno da uradite jeste da pomešate sve sastojke i izbelndate ih u blenderu sve dok smesa ne postane homogena.
Izvor informacija:
Nasar-Abbas, S., E-Huma, Z., Vu, T., Khan, M., Esbenshade, H., & Jayasena, V. (2016). Carob Kibble: A Bioactive-Rich Food Ingredient.. Comprehensive reviews in food science and food safety, 15 1, 63-72 . https://doi.org/10.1111/1541-4337.12177.