zivotni-stil
Rogač, dijetalna zamena za čokoladu - To sam ja portal
biljka rogac

Rogač, dijetalna zamena za čokoladu

U Grčkoj rogač se u ishrani koristio još pre 4.000 godina. Na Bliskom istoku seme rogača služilo je za merenje plemenitih metala i dragog kamenja. Jedan karat odgovarao je težini od 0,2 grama semena rogača

Rogač, na latinskom Ceratonia siliqua, je zimzeleno drvo koje cveta i pripada familiji leguminoza, Fabaceae. Gaji se zbog jestivih mahuna, ali i kao ukrasno drvo u parkovima i baštama. Stabla rogača nisu samooplodna, a jedno muško drvo može da opraši do 20 ženskih.

Potiče iz mediteranskih oblasti i sa Bliskog istoka, naturalizovan je u Portugaliji i Španiji, kao i na italijanskim i grčkim ostrvima, ali se danas gaji širom sveta, od Indije do Australije. U proizvodnji prednjači Portugalija, a slede Italija, Maroko, Turska, Grčka i Španija.

U Egiptu se leti pije rashlađeno piće kharroub koje se pravi tako što se mahune lome i zagrevaju dok se ne karamelizuju, a zatim se dodaje voda

Mera za zlato

Rogaču najviše odgovaraju topli, vlažni klimati, ali izdržava i niske temperature do -7 stepeni Celzijusa. Dobro podnosi sušu i so u zemljištu. Raste do 15 metara u visinu i potrebno je oko osam godina da drveće počne da rađa, a punu produktivnost postiže tek posle 20–25 godina.

Obično se sadi 25–45 stabala po hektaru. Mahuna je izdužena, spljoštena, prava ili zakrivljena i po ivici deblja, a potrebna joj je cela godina da se razvije i sazri.

Ova biljka nije komplikovana za održavanje, traži malo orezivanja, a prinos može da se poveća kada se zalije dva do tri puta tokom leta, ako je potrebno.

Najviše truda zahteva berba, kada se drveće trese i plodovi (mahune) skupljaju u mreže. Posle berbe mahune imaju vlažnost 10–20 odsto i suše se do vlažnosti od osam odsto da ne bi istrulile.

Stabla rogača nisu samooplodna, a jedno muško drvo može da opraši do 20 ženskih

U Grčkoj rogač se u ishrani koristio još pre 4000 godina. Na Bliskom istoku seme rogača služilo je za merenje plemenitih metala i dragog kamenja. Jedan karat odgovarao je težini od 0,2 grama semena rogača.

U Velikoj Britaniji u 19. veku rogač je bio omiljen kod pevača, jer su uz pomoć njega negovali glasne žice i grlo.

Bogat kalcijumom, a nema kofein

Rogač se koristi za ishranu ljudi, a guma koju sadrži seme (čak 35 odsto) upotrebljava se u kozmetici kao vezivo, stabilizator, miris ili pojačivač teksture. Od njega, takođe, mogu da se prave stočna hrana i poslastice za kućne ljubimce. Stabla nisu pogodna za gradnju, jer su sklona truljenju, ali koriste se za ogrev.

Rogač je veoma zanimljiv kao zamena za čokoladu. On sadrži dva puta više kalcijuma od kakaoa, nema kofein, teobromin i masnoće. S druge strane, čokolada sadrži oksalnu kiselinu koja loše utiče na apsorpciju kalcijuma, jer ga vezuje, može izazvati migrene kod nekih ljudi, a sadrži, takođe, dosta natrijuma i masnoća.

Rogač poseduje vitamine (A, B2, B3, B6), minerale (bakar, kalcijum, mangan, kalijum, magnezijum, cink, selen), vlakna, pektin i proteine, kao i antioksidanse.

Od mahuna rogača pravi se neobičan sirup na Malti, Kritu i Kipru, koji ga i izvozi

Nezaslađeni rogač sadrži 70 kalorija u dve kašike. S obzirom da je bogat vlaknima i da nema kofeina, odličan je za ljude sa visokim pritiskom. Relativno mala količina prirodnog šećera i masnoća odlična je za sve koji žele da smršaju, kao i za dijabetičare koji vole da pojedu bar nešto slično čokoladi.

Ova biljka utiče na snižavanje holesterola, smanjuje rizik od srčanih oboljenja, dobro utiče na digestivni trakt, jer tanini koje sadrži sprečavaju rast patogenih bakterija u crevima. Moguće su alergijske reakcije, ali je to vrlo retko.

Brašno, čips i pločice od rogača

Rogač koji jedemo najčešće potiče od suve, pečene ili kuvane mahune. Mahuna, inače, ima dva osnovna dela – pulpu, koja čini 90 odsto, i seme koje čini 10 odsto ploda.

Mahune mogu da se žvaću kao slatkiš. Kada se osuše nekoliko časova u rerni, na niskoj temperaturi, mogu cele da se samelju u brašno. Druga opcija je da se kuvanjem omekšaju, kada ih je lakše otvoriti i izvaditi seme. Potom se suše, seku i melju.

Inače, mahune sadrže oko 1/3 šećera u odnosu na težinu, te se često koriste u receptima umesto čokolade, kao i za smutije, biskvite, sirupe. Guma koja se vadi iz semena koristi se za zgušnjavanje.

Od mahuna rogača pravi se neobičan sirup na Malti, Kritu i Kipru, koji ga i izvozi.

U Velikoj Britaniji u 19. veku rogač je bio omiljen kod pevača, jer su uz pomoć njega negovali glasne žice i grlo

U Egiptu se leti rado pije rashlađeno piće kharroub koje se pravi tako što se mahune lome i zagrevaju dok se ne karamelizuju, a zatim se dodaje voda i kuva izvesno vreme.

Prah, čips i pločice od rogača vrlo su slične onima koje se prave od kakaoa. Boja je skoro ista, ali rogač je manje gorak od kakaoa i prirodno sladak. Ovi proizvodi se uglavnom kupuju u prodavnicama zdrave hrane, često kao zamena za čokoladu.

PROBAJTE RECEPTE

„Čokoladni” kolač od rogača – paleo (od sastojaka koje su koristili naši preci) i bez glutena

Ukusna poslastica od rogača koji uspešno zamenjuje čokoladu.

čokoladni kolač od rogača

Količina12 Servings
Priprema1 hr 30 minsUkupno vreme1 hr 30 mins

Sastojci:
 1 kašičica ekstrakta vanile
 1 šolja praha od rogača
 1 1/4 šolje samlevenih badema
 1 kašičica praška za pecivo
 1/4 kašičice soli
 5 jaja, razdvojiti žumanca i belanca
 170 g meda
 150 ml ulja
 120 ml mleka od badema

Priprema:
1

Zagrejati rernu na 160 stepeni Celzijusa. Podmazati okrugli pleh za torte i dno obložiti papirom za pečenje.
U činiju staviti rogač, bademe, prašak za pecivo i so. U drugu činiju staviti žumanca, med, ekstrakt vanile, ulje i bademovo mleko. Umutiti i dodati prethodno pripremljene suve sastojke.
Posebno umutititi belanca u čvrst šam.
Postepeno dodati belanca i to mešajući, tako da se špatula polako pomera pri mešanju i diže ka gore.
Preručiti u kalup i peći od 45 minuta do 1 sat, dok stranice ne počnu da se povlače i dok se ne izvlači suva čačkalica iz sredine kolača.
Sačekati 30 minuta pre sečenja, dok se kolač ne ohladi.

 

Ingredients

Sastojci:
 1 kašičica ekstrakta vanile
 1 šolja praha od rogača
 1 1/4 šolje samlevenih badema
 1 kašičica praška za pecivo
 1/4 kašičice soli
 5 jaja, razdvojiti žumanca i belanca
 170 g meda
 150 ml ulja
 120 ml mleka od badema

Directions

Priprema:
1

Zagrejati rernu na 160 stepeni Celzijusa. Podmazati okrugli pleh za torte i dno obložiti papirom za pečenje.
U činiju staviti rogač, bademe, prašak za pecivo i so. U drugu činiju staviti žumanca, med, ekstrakt vanile, ulje i bademovo mleko. Umutiti i dodati prethodno pripremljene suve sastojke.
Posebno umutititi belanca u čvrst šam.
Postepeno dodati belanca i to mešajući, tako da se špatula polako pomera pri mešanju i diže ka gore.
Preručiti u kalup i peći od 45 minuta do 1 sat, dok stranice ne počnu da se povlače i dok se ne izvlači suva čačkalica iz sredine kolača.
Sačekati 30 minuta pre sečenja, dok se kolač ne ohladi.

„Čokoladni” kolač od rogača – paleo (od sastojaka koje su koristili naši preci) i bez glutena

Rogač i banana smuti

Ukusne poslastica od rogača u koji uspešno zamenjuje čokoladu.

smuti od rogača i banane u čaši

Količina1 Serving
Priprema10 minsUkupno vreme10 mins

Sastojci:
 1 banana
 1 1/2 kašika praha od rogača
 250 ml mleka
 vanilin-šećer po ukusu
 malo cimeta

Priprema:
1

Pomešati sve sastojke u blenderu i izblendirati.

 

Ingredients

Sastojci:
 1 banana
 1 1/2 kašika praha od rogača
 250 ml mleka
 vanilin-šećer po ukusu
 malo cimeta

Directions

Priprema:
1

Pomešati sve sastojke u blenderu i izblendirati.

Rogač i banana smuti