Z

Rod najrođeniji

Nama s Miljakovca javno mnjenje nije naročita briga. Mi smo ispod ovih iz kruga dvojke, ali iznad ostatka

Neverovatno je koliko smo, kao pripadnici malih naroda, koncentrisani na različitosti. U Švajcarskoj, stanovnik jedne doline danima me je ubeđivao da prepoznaje stanovnike susedne doline po drugom dijalektu. Imali su celih 10 reči koje su izgovarali različito, što nam govori samo o jednom – prvi su superiorni u odnosu na druge.

Italijani se samoinicijativno dele na gospodu sa severa i seljake sa juga. S tim što taj jug počinje u Firenci. Starosedeoci Rima sve iznad Rima smatraju Austrougarskom. Tamo sam saznala da postoje familije koje nikada nisu prihvatile novog papu, a s tim ni novojulijanski kalendar.

Te oni po sopstvenoj volji slave praznike, kao i mi. I, šta ćemo sad?

Dobismo rod najrođeniji u srcu Vatikana… kako ćemo dalje?

Jel’ njih mrzimo ili volimo?

Nemci smatraju potpunim seljakom svakog iz Bavarske, dok stanovnici Hamburga nemaju nameru da govore s tobom ako nisi hoch Nemac iz Hamburga. Što je u njihovom slučaju potpuno opravdano. Hamburg je van svake kategorije predivan.

UK državljani dele se na one koji su uspeli da višedecenijskim pljačkanjem Hongkonga steknu kapital i presele se na jug Francuske i na ostali UK plebs. Po principu – ko nema da pokaže nepokretnu imovinu na jugu Francuske, ne rodila mu pšenica belica ni u brdu vinova lozica.

Leta gospodnjeg pre x godina, sedela sam na jednoj večeri kada mi je profesor istorije na Oxfordu rekao: „Ja učim studente da je Drugi svetski rat završen bacanjem atomske bombe na Japan. Tj. dve. A rat u Jugoslaviji je završen bombardovanjem Srbije…”

Danas mesim knedle sa šljivama. Da li koleginice, anglosaksonske pravnice ovo umeju? Ajmo, megdan!

Takođe, optužena sam da sam najverovatnije i sama kriva jer sam Srpkinja, jer da nismo želeli veliku Srbiju sve bi bilo kako treba, tj. kako su oni planirali.

Čovek uopšte nije shvatio da nama s Miljakovca javno mnjenje nije naročita briga. Mi smo ispod ovih iz kruga dvojke, ali iznad ostatka, i kao takvi hodamo planetom.

Vina su bila mnogo bolja od društva, te sam otpila gutljaj i odgovorila:

„Jedina zemlja koju ja poznajem, a da ima prefiks velika ispred svog imena, jeste Velika Britanija”.

Nastupio je i deo u kome su mi objašnjavali kako Britanci hodaju od Engleske do Rta dobre nade engleskim tlom. Samo jako! Podsetila sam ih odmah da im je Tata, najveći indijski proizvođač automobila, kupio iz stečaja celokupnu automobilsku industriju i nikad nisam propustila, kad vidim jaguar ili rover, da kažem: Follow this Indian car, please. Nisam se izdigla iznad situacije.

Za dragog – srpska lirska narodna poezija:

Nekom leto, a meni je zima;
nije meni to od zime zima,
već što mi je zulum od vezira:
moje drago u progonstvo sprema.
Ja sam bosa iz Čajniča došla;
mogu bosa i u Stambol poći –
da izbavim iz progonstva dragog.

Danas mesim knedle sa šljivama.

Da li koleginice, anglosaksonske pravnice, ovo umeju? Ajmo, megdan!