Naslovna strana kolumne Pisma Lady bo

Rešena da živim srećna

Moj drug je izgubio oca u ranoj mladosti. Družimo se decenijama, znamo sve jedno o drugom. Prošli smo zajedno i let do zvezda i ateriranje na beton bez padobrana. Ipak, retko pominjemo tu temu – dečak koji odrasta bez oca nije iskustvo za prepričavanje i elaboraciju.

Njegova majka je ostala udovica, a bila je pet godina mlađa nego ja sad. Kad je rodbina njegovog oca došla da joj kaže da treba da skine crninu i da treba da živi, ona se naljutila i nikada više nije govorila s njima.

Ta ista ponosna žena danas je baka u poznim godinama. Predstavnica je jednog zrelog doba. Zrelo je držala svoj život, podižući svog sina.

Sa izrazima najvećeg divljenja pominjem ovu baku, zavideći na takvoj ljubavi. Četrdeset godina čekajući ponovni susret sa svojim mužem. Stajala postojano, kano klisurine…

Iz današnje perspektive čini se kao prihvatanje tragičnog spleta okolnosti. Iz kulturološko/socijalne perspektive kao prihvatanje sopstvene sudbine bez kukanja. Iz teološko/spiritualne perspektive kao prihvatanje vremena kao konstante.

Ključna reč je prihvatanje. Kroz prihvatanje napredujemo, ulazimo u mir. Raj.

Danas, rešena da se pomirim sa sobom. Priznajem, imam blizu 50 godina, volim svojih pet kilograma viška, svoju nemirnu decu, svoju nemirnu narav, volim svoju glupu želju da se bavim politikom i da isterujem besne gliste.

Mirim se sa sobom, s tobom, s mamom, s tatom, sa sestrom Milicom i sestrom Darom. Prihvatam sve koji mi zameraju, kude, hvale, vole i ne vole. Cokću, smeju se… Ja se smejem i u miru plačem. Ne ljutim se, shvatam.

Mirim se što je Rusija daleko i što ima više snega, što je Južna Afrika još dalje, što je Argentina nedoživljen san. Mirim se što me deca napadaju da ne volim Bliski istok. Shvatam sve kojima smeta što volim sneg a ne pesak, ne volim soliter, ni žardinjeru sa veštačkim cvećem.

S mirom seckam rusku salatu. Svi su mi komadići iste veličine. Rešena da živim srećna, zbog sreće, da se široko osmehujem i budem zadovoljna. Majonez sam umutila od dva žumanca, jednog limuna, kašičice senfa i dosta maslinovog ulja.

Na repeat:The Ting TingsThat’s not my name, that’s not my name.

Jednim ustima slavimo Boga i Oca našeg Isusa Hrista.