Reč godine: sluđivanje – gaslajting u stvarnosti i na mrežama

Pobednik u Vebsterovom izboru za reč godine mnoge je iznenadila. Izabrana je reč gaslighting koja je u svom originalnom obliku, kao gaslajting, još davno ušla ne samo u naš već i u većinu svetskih jezika. Odnosi se na oblik psihološke manipulacije, kojoj bi navjiše odgovarala naša kolokvijalna reč sluđivanje.

Radi se, zapravo, o situaciji u kojoj jedna osoba, zbog ostvarivanja sopstvene dominacije ili nekog drugog interesa, svoju žrtvu dovodi u konfuziju u kojoj počinje da sumnja u sopstvena osećanja, percepciju sopstvene realnosti, pa i zdrav razum. Ipak, ove godine u pitanju je masovno sluđivanje, pa su reč gaslighting u Vebsterovom rečniku zainteresovani potražili 1740 odsto više puta nego prethodne godine.

Gaslajting – realna manipulacija u virtuelnom svetu

Iako gaslajtovanje u ljubavnim i partnerskim odnosima jeste ozbiljna stvar, nije to ovu reč izvuklo u prvi plan baš sad, ove 2022. godine. Novo vreme omogućilo je da se takozvana plinska svetlost proširi i na mnoge druge oblasti života, ali i da se iz realnosti probije i u virtuelni svet.

Mi danas živimo u dobu pogrešnih ili polovičnih informacija, fejk vesti, teorija zavere, Tvitera kao vrhunskog autoriteta. Gaslighting dolazi u istu kategoriju kao fake news, deepfake ili veštačka inteligencija.

Danas je moguće sluđivati hiljade i milione ljudi odjednom, pa nije ni čudo što je baš sada reč gaslighting ponovo došla u prvi plan. Gaslajtuju nas sa svih strana, a mi često nismo svesni ni da nam to rade, ni ko, ni zašto nam radi. Ne vidimo šta bi bio nečiji interes da nama manipuliše, mada manipulatori to vrlo dobro znaju.

Ipak, ljudi osećaju da se nešto događa i traže odgovore.

Ko nas sve navodi u pogrešnom pravcu?

I šta su novo mogli da pročitaju o staroj tehnici gaslighting? Osim osnovne definicije ove mentalne manipulacije, gaslajting se takođe objašnjava i kao „praksa kojom u velikoj meri nekoga navodimo u pogrešnom pravcu, naročito u cilju ostvarivanja lične prednosti”. I upravo u tom značenju, gaslighting dolazi u istu kategoriju kao fake news, deepfake ili veštačka inteligencija. Gaslighting pokriva i pojedince i organizacije, odnosi se i na lične i na političke i ekonomske odnose.

Tako nas, na primer, gaslajtuju velike kompanije koje tvrde da podržavaju očuvanje čovekove okoline.

One nas bombarduju snimcima akcije u kojoj su organizovale sađenje desetak sadnica (ili neko slično šminkanje), tako da mi poverujemo u njihovu opredeljenost za zelene tehnologije, dok zapravo nastavljaju svoje primarne aktivnosti sa podjednako katastrofalnim posledicama. Pošto se ta poželjna poluinformacija preko mreža širi i ponavlja mnogo puta, ona u javnom mnjenju stvara sliku ekološki odgovorne kompanije, iako je to daleko od cele istine.

Mutna svetlost na mreži i njeni noćni leptiri

Za sluđivanje na internetu skovana je još jedna reč – cloutlighting (clout + gaslighting). Clout, u značenju uticaj, upućuje na eksploataciju neželjenih sadržaja na uticajnim društvenim medijima sa namerom da se drugi šokiraju ili zabave.

Uticaj mreža ljude privlači kao svetiljka noćne leptire. Mreže su pune snimaka koji pretenduju da budu smešni, ali su u stvari primeri javnog sramoćenja neke osobe.

 Ni najtvrdokornije javne ličnosti nisu imune na javno blaćenje i sramoćenje, a kad se to dešava deci i adolescentima, posedice su dugoročne i često tragične.

Kad nas internet stavi u svoju funkciju

Ako nismo oprezni, internet može lako da postane izvor auto-gaslajtovanja. Čak i kad smo uvereni da mi kontrolišemo situaciju, može nam se desiti da nas internet stavi u svoju funkciju. Počnemo dan tako što proverimo šta ima na Votsapu, pa stalno proveravamo koliko imamo lajkova i ko nam je sve lajkovao detaljno osmišljenu objavu, pa skoknemo na Instagram, pa pogledamo onlajn vesti, pa šta ima na Tviteru ili Tiktoku, pa se zapetljamo u nekuu diskusiju… Do uveče, bićemo potpuno iscrpljeni i osećaćemo se kao da nam je Hičkok lično režirao dan.

Šta nam se, zapravo, desilo? Dok smo mi mislili da znamo šta radimo, internet je naš dan iseckao, fragmentovao i prodao oglašivačima medijskih kompanija. Vreme koje je isisano iz našeg dana oglašivači zovu „korisnički angažman”, a onaj ko je uspeo da isisa to vreme iz našeg dana zaradiće neke pare.

Deo tih para biće uložen da se napravi još atraktivnih udica za pecanje naših minuta i sati.

Kako na mrežama prepoznati gaslajting?

Osim depersonalizovanih sluđivača, na internetu mogu da nas gaslajtuju i takozvani prijatelji. Potencijalnog manipulatora prepoznaćete po tome što će na na neki naš komentar odgovoriti napadom na našu ličnost ili izgled. Takvu polemiku treba odmah prekinuti, a osobu anfrendovati. Takođe, ako postavite pitanje na koje vaš virtuelni sagovornik počne da izvrdava odgovor ili odgovara protivpitanjem, budite uvereni da vam radi isto što i manipulator iz Hičkokovog filma.

Na internetu su posebno opasni oni manipulatori koji idu na izazivanje straha, preko katastrofičnih vesti ili teorija zavere, ili panike, kao oni prodavci koji vam poručuju da ako ne kupite proizvod odmah, propuštate životnu šansu.

Kako da prepoznate gaslajtera na poslu

Danas, kad je ambicija jedna od najpoželjnijih i društveno cenjenih osobina, plinska svetlost se proširila i na poslovni ambijent, od vrtića do multinacionalnih kompanija.

Tako, ako vam se jednom desi da vam saradnik ili šef kaže da mu niste na vreme poslali mejl, a vi znate da ste ga poslali pre neki dan, to može biti slučajnost ili omaška. Sve je u redu ako vi dokažete da ste poslali i druga osoba vam se izvini. Ali, ako ta druga osoba počne da izvrće istinu i nastavi da negira prispeće mejla samouverenim izgovaranjem laži, nemojte početi da sumnjate u svoju percepciju, niti da verujete u mogućnost da se „mejl zaglavio na sreveru”. Budite uvereni da pokušava da vas gaslajtuje.

Kako nam šefovi „spuštaju roletnu”

Odnos sa šefom uvek je delikatan, ali ako se više puta desilo da vam vaš kaže da ste preosetljivi, znajte da koristi ključno oružje metode „plinska svetlost”. Nenormalno proglašava normalnim, a vas okrivljuje što to ne prihvatate. Ili, šef vam je rekao da nešto uradite, a onda se ljutio što ste to uradili i tvrdio da vam to nikada nije rekao ili da ga niste dobro razumeli.

Manipulativan šef kritikovaće vas pred drugim kolegama, tako da od stida nećete najbolje razumeti zbog čega vas kritikuje. Do vas će doći i tračevi, često neistiniti, koje širi o vama, zbog čega ćete primetiti promenu ponašanja ostalih kolega prema vama.

Nećete biti pozivani na satanke na kojima će se govoriti o onome što vi radite i zatrpavaće vas poslom, naročito nečim što bi sam trebalo da uradi i što nije sasvim u opisu vašeg posla. Tek toliko da vas sludi do kraja.

Ali ne bojte se, ako mu je potreban takav sagorevač na poslu kakav ste vi, kad oseti da ste na ivici da date otkaz, potapšaće vas po ramenu, reći vam da se vidi veliki pomak u kvalitetu vašeg rada ili vam dati neku beznačajnu povišicu. Jer, manipulator se neće lako odreći tako dobre žrtve.

Kakva je to osoba – gaslajter

Ko je, zapravo, manipulator i kako da ga prepoznate na vreme? Neki ljudi su prosto talentovani gaslajteri, koji tako vešto manipulišu kolegama, prijateljima, članovima porodice. Često su toliko narcisoidni da ne mogu da funkcionišu ako nisu na poziciji toksičnog lidera (makar kućnog saveta, ako nema nečeg drugog). To su, takođe, osobe koje zovemo kontrol-frikovima, iza čega najčešće stoji nisko samopouzdanje.

Naravno, ono se kamuflira krutošću ili nadmenošću, a ponekad i preteranom opuštenošću u situacijama gde joj nije mesto. Poznaćete ih po tome što stalno nekoga ili nešto kritikuju, često vrlo ostrašćeno ili podrugljivo. Istovremeno, retko ko će biti dostojan njihovog pozitivnog mišljenja ili pohvale.

Ali nemojte da vas ovaj opis zavara. Gaslajteri su često vrlo inteligentne i šarmantne osobe, čak harizmatične.

Neki od njih vrlo dugo uspevaju da kamufliraju svoje stvarne namere. Zato i uspevaju da žrtvu uvuku u svoju mrežu i drže je pod šapom dok je sasvim ne iscede.