Razumevanje dugotrajnih efekata kovida

Za mnoge od nas kovid je stvar prošlosti, pandemija je prošla. Čini se kao da smo prihvatili prisustvo kovida i da ga se manje plašimo i sve više tretiramo kao vrstu gripa. Nažalost, ima ljudi koji teže podnose ovu bolest, i dalje ima osoba koje pate od tzv. dugog kovida – long covid-a. Govori se o milionima ljudi, globalno, koji pate od ovog problema, dok i aktuelni soj ponekad izaziva simptome postkovida…

Iako traje kampanja vakcinacije i nastojanja da se zaštite ugrožene grupe od novih infekcija korona virusom, zabrinjavajući broj ljudi, i to iz svih starosnih grupa, i dalje se plaši trajnih posledica susreta sa virusom.

Dugotrajni kovid i dalje zagonetka

Većina ljudi se oporavi u roku od dve nedelje. Međutim, u nekim slučajevima oboleli imaju simptome čak i godinu dana nakon infekcije. Smatra se da neko ima postkovid ako se simptomi ne povlače tri meseca posle zaraze.

Fenomen dugotrajnog kovida ostaje enigma. Naučnici neprestano rade na otkrivanju uzroka, identifikaciji pogođenih osoba i istraživanju mogućih puteva za oporavak pacijenata.

Na početku je bilo skeptičnosti u vezi sa postojanjem dugotrajnog kovida, ali sada se sa sigurnošću zna da je on realan problem.

U međuvremenu se razvilo mnoštvo istraživačkih inicijativa, osnovane su brojne klinike. Razumevanje postkovida i dalje predstavlja izazov zbog oscilirajuće prirode simptoma. Pacijenti se mogu osećati dobro, a onda iznenada mogu da izgube snagu…

Razrešavanje misterija dugotrajnog kovida

Potraga za razumevanjem dugotrajnog kovida prilično je kompleksna, jer su mehanizmi ove bolesti složeni, višestruki i razlikuju se među pojedincima.

Trenutna istraživanja obuhvataju teorije koje uključuju upalnu reakciju kod pacijenata, pa i preteranu reakciju imunosistema u borbi protiv virusa, moguće oštećenje organa i ispitivanje dugotrajnog prisustva niske količine virusa nakon zaraze. Preterano aktivan imunosistem ne napada samo virus, već može oštetiti i organe u organizmu. Klinička slika je još gora ukoliko se imunosistem ne umiri, već nastavi da bude aktivan.

Takođe se utvrdilo da u nekim slučajevima može doći do mikrokoagulacija, što umanjuje snabdevanje pojedinih delova tela potrebnim količinama kiseonika. Studije se uglavnom fokusiraju na pacijente nakon bolničkog lečenja zbog upale pluća i potrebe za kiseonikom, što je demografski različito od onih koji su lečeni u kućnim uslovima, koji isto mogu dugo imati posledice bolesti.

Pristup lečenju je komplikovan

Stručnjaci priznaju da univerzalni lek za dugotrajni kovid još uvek nedostaje. Dok se istraživanja bave ispitivanjima korišćenja postojećih lekova, poput antihistaminika, obećavajući rezultati iz Oksforda o tretmanu za umor kod dugotrajnog kovida ukazuju na mogući proboj. Ipak, ovi tretmani možda neće odgovarati svim pacijentima, što izaziva zabrinutost zbog neotkrivenih tretmana koje predlažu pojedini privatni lekari, a koji mogu predstavljati rizike.

Razumevanje simptoma i pogođenih 

Dugotrajni kovid se ispoljava kroz više od 200 simptoma, pri čemu su najčešći umor, mentalni problemi, odnosno problemi sa koncentracijom, memorijom, nesanicom, moždana magla, zatim otežano disanje, bol u grudima i mišićima. Takođe je primećeno da teži pacijenti posle infekcije korona virusom teže dišu, ne upotrebljavajući pravilno dijafragmu (kratki/plitki udisaji i izdisaji), pa se zato u pojedinim centrima preporučuju vežbe disanja, joga, tai či. Vežbama disanja se ublažava otežano disanje, one dopunjuju konvencionalne tretmane. Međutim, upozorava se da se izbegavaju neprovereni tretmani bez savetovanja sa stručnim licima.

Iznenadujuće, gubitak mirisa i ukusa, nekada čest, sada se manje prijavljuje.

Dokazi ukazuju na neravnomeran uticaj na žene, koje čine čak 70 odsto slučajeva. Ima lekara koji sugerišu da se simptomi dugotrajnog kovida preklapaju sa simptomima perimenopauze i menopauze, što dodatno komplikuje situaciju. Osim toga, dugotrajni kovid najčešće pogađa osobe između 35. i 69. godine, ali razlozi za to nisu jasni.

Oporavak od dugotrajnog kovida

U odsustvu ciljanih lekova, holistički pristup se fokusira na ublažavanje simptoma, koliko je to moguće. Prepoznavanje bolesti i prioritet odmora predstavljaju osnovu. Pacijentima se preporučuje planiranje i organizacija aktivnosti, što podrazumeva i davanje prioriteta najbitnijim stvarima, pravljenje liste prioriteta koje bi trebalo da se pridržavaju.

Bitno je izbegavati bilo koje naprezanje, čuvati energiju, dovoljno spavati i imati ujednačen ritam ustajanja i odlaska na spavanje.

Nikako se ne vraćati odmah u normalan ritam prepun obaveza i drugih aktivnosti koje nisu neophodne.

Žene u tridesetim

Kao da su najviše ljute i uplašene žene u tridesetim, jer ne samo što imaju osećaj da im je oduzeto dve-tri godine života, već i zato što smatraju da je to njihovo najfertilnije vreme. Dobra stvar je što je danas ipak fertilnost produžena zahvaljujući nauci.

Podrška je neophodna

Uticaj dugotrajnog kovida se ne ograničava samo na fizičko zdravlje, već utiče i na mentalno zdravlje i, uopšte, na svakodnevno funkcionisanje. Oporavak zahteva strpljenje, adaptivne strategije i redefinisan osećaj normalnosti. Iako definicija potpunog oporavka može varirati, postizanje funkcionalnog tempa života za mnoge postaje primarni cilj.

Razumevanje, priznavanje i podrška onima koji dugo imaju simptome kovida postaje sastavni deo produžene borbe protiv virusa.